Seoski turizam za mnoge je domaće, ali i strane turiste alternativa za more. Brojni su aduti seoskih domaćinstava, a jedan od najvažnijih, svakako je bogata i ukusna trpeza, koja je zasnovana na sopstvenoj proizvodnji.
Među začetnicima seoskog turizma na području Zapadne Srbije, ali i prostora bivše Jugoslavije bila je opština Kosjerić. Iako nema more, svake godine taj kraj privuče veliki broj domaćih i stranih turista.
Zapadna Srbija i seoski turizam za mnoge domaće, ali i strane turiste alternativa je za more. "I kad bi birali između mora i ovog, uvek bi izabrali ovo", kategoričan je Beograđanin Vladimir Babšek Orešković.
Posebno je taj kraj omiljen među slovenačkim turistima, još više u vreme tradicionalnog Sabora trubača u Guči. "Krenuli smo od Vojvodine, potom po Zapadnoj Srbiji. Od salaša, do Boškove vode i Mionice ovde", kaže Nives Hvalica, koju dopunjuje suprug Nenad Terzić: "Evo danas ćemo da posetimo sami ove manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, zatim u Guču". Nezagađena priroda, te ukusni specijaliteti užičkog kraja u selo Mionica svake godine privlače sve više turista koji dolaze čak i iz Kanade.
Iz Mionice mnogi kreću na izlete put Mokre Gore, Zlatibora, Divčibara, ali i seosko domaćinstvo ima mnoge adute. Jedan od najvažnijih, svakako je bogata i ukusna trpeza, koja je zasnovana na sopstvenoj proizvodnji, od domaćih jaja, preko sira i kajmaka, do mesa i mesnih prerađevina.
Ali to nisu i jedini aduti. "Imamo sadržaje, bazene, staze za šetnju, biciklizam, tako da se svi negde pronađu", kaže Marija Luković Sredić, vlasnica etno domaćinstva Gostoljublje. Ona je sa suprugom odlučila da ostane na selu, da se posveti ugostiteljstvu i turizmu. Aktivni su i u pisanju projekata, pa su tako unapredili ponudu zahvaljujući podršci Američke vlade, ali i Evropske unije.
Međutim, strani turisti kažu da se u inostranstvu nedovoljno predstavljaju potencijali Zapadne Srbije. Zato se domaćini trude da ih gosti preporuče, ali najčešće rezervacije stižu preko interneta. "Nemaju veliku pomoć države. Zapravo i ako je bilo nekih projekata u nekom prethodnom periodu, to je sve bez kontinuiteta. Uvek se kreće ispočetka", kaže Snežana Joksimović, direktorka Turističke organizacije Kosjerić.
Za unapređenje seoskog turizma potrebne su investicije u puteve i drugu infrastrukturu, ali i u saobraćaj. Oni koji iz Kosjerića kreću ka Beogradu, a ne idu svojim automobilom, moraju da se snalaze presedanjem do prestonice, ali put se, kažu, ipak isplati.
Tagovi
