Cecina šarena bašta

Svetlana Stojanović ima svoja tri mala anđela, dečaka i dve devojčice, svoju šarenu organsku baštu i kreativan, radoznao duh. Zadovoljna je i zahvalna. Tako da je, uzimajući u obzir kriterijumime, koji određuju da u bogatstvo spada i nematerijalno izobilje Svetlana jako "bogata" žena. Nastavnik likovnog, obrazovana - arhitektura i primenjena umetnost su oblasti za koje se školovala, a bavila se i dizajn-enterijerom. Živela je u Beogradu, nakon čega se preselila u Kikindu i postala poljopirivredni proizvođač organske hrane. Da li je lako zaključiti da je reč o neobičnoj ženi?

Uspela je sama da iznese priču oko orgnizovanja organske proizvodnje. A kada govori o onome što je postigla, stalno pominje da je zahvalna na svemu što ima kao i na tome što joj se ukazala prilika da se druži sa prirodom i nešto stvara.

Povrće okosnica proizvodnje

“Radiš jedan zdrav posao, kada se okreneš opet nešto stvaraš, nešto niče ispod tvoje ruke, a to je meni bitno. Nije bitno u kom materijalu, da li su boje, predmeti, bitno je da je kreativnost prisutna. Uverena sam da radim posao koji ima budućnost i koji se uklapa u moju životnu filozofiju i definiciju da nisi planetu nasledio od ranijih generacija, već pozajmio od svoje dece”, objašnjava Svetlana put koji je odabrala.

Svoje organske proizvode, voće i povrće, Svetlana izlaže na pijaci "Moj salaš" u Novom Sadu. Ova pijaca se periodično održava od početka juna do kraja septembra i na njoj proizvode izlažu i prodaju poznati proizvođači organske hrane. Vikednom, Svetlana je često prisutna i na zelenoj organskoj pijaci na Novom Beogradu.

Organska proizvodnja koja se odvija na njivi, bašti i u plastenicima, obezbeđuje plasman robe i prerađevina u dužem periodu. Proizvodnju, za koju se odlučila Svetlana sa svojom porodicom, odlikuje kvalitetna roba i to paradajza, paprike, krastavca, pasulja kao i kupusnjača, pre svega kelerabe i kineskog kupusa. Beli i žuti kukuruz, proizvedenu skladu s principima organske proizvodnje, melje se u brašno po tradicionalnoj tehnologiji. Kukuruzno brašno je samo jedan proizvod u bogatoj lepezi. Po principima organske proizvodnje proizvodi se i organsko seme pasulja.

Svetlana ima želju da komletno imanje pretvori u eko-farmu, na kojoj bi bilo zastupljeno i živinarstvo. Na taj načina zaokružila bi ceo ciklus proizvodnje. Već se bavi proizvodnjom organskih jaja, ali na tom polju ima veoma ambiciozne planove koje tek treba realizovati. Teško joj je da navede šta su joj glavni aduti u proivzodnju, ali ipak podvlači da su to salate i paradjz za koje se pročulo ne samo među kupcima već i drugim proizvođačima organske hrane.

"Moj paradajz je među proizvođačima organske hrane najpoznatiji. U proizvodnji ima paradajza u različitim bojama i oblika, izneđu ostalog žutih, ljubičastih, narandžastih, tigrastih, okruglog i tigrastog oblika", kaže Svetlana.

Bogatstvo je u davanju

Svetlana rado otkriva "tajne" u svojoj proizvodnji. Odbija da ih naziva tajnama i kaže da ne razume ljude koji ne žele naučeno da podele sa drugima, jer i ona je svoje znanje stekla od drugih. Za sticanje potrebnih znanja neophodnih u organskoj proizvodnji Svetlani je pomogla i njena radoznala priroda. Tako, Svetlana rado čita literaturu, konsultuje se sa sručnjacama, a kako navodi veliku pomoć je imala od Josifa Mamužića poznatog proizvođača organske hrane u Ljutovu. Rado otkriva ko joj je sve pomogao da bi se balila organskom proizvodnjim jer kako kaže: "Davanjem se ja ne trošim, davanjem se obogaćujem i to se još više vrati. Ja prosto vidim da to tako funkcioniše i taj sistem ne menjam."

Svetlana je izabrala, kako kaže da radi šareno. Uzgaja čak 50 različitih biljnih vrsta. "Kad dođu mušterije one bi htele da kupe sve što im treba kod mene, i salatu i papriku i jagodu Sve uzgajam u svojoj velikoj bašti i šest plastenika. Poslednjih godina uvela sam specifičnost u plasteničkoj proizvodnji. Naime, između salate u plasteniku posadim luk i tako dobijem mešovitu proizvodnju. Ovakav način olakšava mi plasman robe, jer ne dođe velika količina jednog povrća istovremeno", objašnjava Svetlana.

Kombinacije povrća u jednom plasteniku

Osim luka i salate, u proizvodnji kombinuje i druge biljne vrste. "Tako od šest redova, u jednom posadim cvni luk, u jednom rotkvicu, u po dva reda spanać i salatu a u jedan kelerabu. Sve to se u plasteniku navodnjava, prihranjuje i zajedno raste", dodaje Svetlana. Napominje da za proizvodnju u plasteniku koristi komposno đubrivo i kreč, a kako bi isčistila štetočine, koristi rastvor sode bikarbone. Ističe da je soda bikarbona jako efikasna posebno u borbi protiv gljivica i insekta, a u proizvodnji primenjuje i hidorogen-peroksid kojim se na neki način se obavlja dezinfekcija zasada.

Šta je hidrogen peroksid? To jedinjenje vodonika i kiseonika, skoro voda H₂O₂, za razliku od vode ima samo jedan atom kiseonika više. Taj atom kiseonika nema svoju vezu i zato je jedinjenje nestabilno te se vezuje na čega god stiže i oksidira. Na taj način uništava bakterije, viruse, gljivice i druge organske supstance. I što je najbolje, ne ostavlja nikakve ostatke iza sebe jer se hidrogen raspada na vodu i kesonik. U biljnoj proizvodnji je lako uočiti da sve biljke bolje rastu posle kiše nego klasičnog zalivanja vodom. To je upravo jer je kiša blagi hidrogen peroksid. Kapi kiše padajući kroz sloj ozona "pokupe" nalu količinu slobodnog kiseonika i stvara se hidrogen koji poboljšava snabdevanje biljaka kiseonikom i čisti ga i štiti od zagađivača.

Naizmenična proizvodnja

Za proizvodnju, zemljište Svetlana obrađuje frezom uključi, a za navodnjavanje koristi sistem kap-po-kap koji se vodom napaja iz bunara sistemskom cevi korišćenjem pumpe. Osim pomenutog povrća Svetlana sadi neven i kadifice, a u bašti rastu i peršun, lukovi. Sve to čini "šarenu baštu", bogat eko-sistem.

Svetlana u proizvodnji osim kreča kao mineralnog preparata koristi i sumpor, ali i razne preparate od bilja: koprive, kupusa, belog luka. Osim toga u primeni su i mikrobiološka đubriva kojih ima dosta na tržitru kao i eko-putera. U proizvodnji navjše vremena i energije potrebno je na mehaničko uništavanje trave i korova, što se najčešće radi ručno.

Kompletna proizvodnja se organizuje planski i sistematski. Tako najepre iz jednog plastenika za berbu stižu salata, rotkvica i spanaća, da bi kroz dvadesetak dana stigli proizvodi iz drugog plastenika. Zapravo proizvodi iz šest plastenika stižu jedan za drugim koji se u proleće i čiste redom kako se prazne. Nakon toga u prvom slobodnom i pripremljenom plasteniku sledi sadnja tikvica ili ranog krastavca.

Ovoj ženi punoj entuzijazma ništa nemanjka i sve joj je potaman. Nije joj teško ni da svakog vikenda prevaljuje put od 147 kilometara od Kikinde, gde živi, do Beogradske zelene organske pijace na Novom Beogradu. Svakog vikenda rano ustajanje, pakovanje sveže robe, put. Njenu robu preuzima i beogradski "Biošpajz", a i nekoliko restorana se snabdeva njenom robom. Za plasman svojih organskih proizvoda koristi i Internet, ima i svoj sajt, ali se kada je prodaja u pitanju najviše oslanja Facebook, gde redovno objavljuje fotografije svojih proizvoda ali i aktuelnih radova u bašti i polju.

Na proizvodnju organske hrane i život u Kikindi, Svetlanu su navele slike iz detinjstva sa imanja njenog dede kada je želela dvorište, kućicu.

Mali svet

Organskom poljoprivredom, Svetlana se aktivno bavi od 2003 godine. Želela je da proizvodi ono što bi i ona i njeni ukućani sami korsitili. U međuvremenu se edukovala, išla na seminare gde je i upoznala, a potom i dosta naučila od prof. dr Branke Lazić doajena u oblasti organske poljoprivrede u Srbiji. Najpre je registrovala poljoprivredno gazdinstvo i krenula sa svojim partnerom u proizvodnju. Sada se proizvodnja po organskim principima odvija na 6,5 hektara. Pod plastenicima je 2.000 kvadratnih metara, a proizvodnja se odvija i u velikoj bašti gde bude i povrća, lubenica, jagoda, ali i koja žitarica.

Jednostavno to je Svetlanini eko-sistem koji upotpunjuju i guske, patke, kokoške, psi, mačke ali i papagaji i hrčci. "Imam ovde svoj mali svet koji funkcioniše, a imam i obavezu da prenesem tu zdravu i smislenu priču u budućnost. Nadam se da će mi u tome moja deca pomoći", kaže nam za kraj ova Kikinđanka.