Crni biser sa obronaka Fruške gore

U podnožju ogranaka Fruške gore tačnije u Starom Slankamenu Mira Bačanin i Mirko Vasilski neguju i sa puno ljubavi organski uzgajaju aroniju - vrsta "nero". Njihova zemlja se, kažu, nalazi na prelepom mestu, u položaju sever-jug, sa koje se preteže predivan pogled te svako ko dođe ostaje pod utiskom te prirode.

Hobi prerastao u posao

Ispostavilo se da položaj njive, ne samo da odgovara potrebama duše za prirodom, već u potpunosti odgovara potrebama aronije koja bez ikakvih problema na suncu može biti po ceo dan. Ovaj par živi i radi u Zemunu, a u Starom Slankamenu ima vikendicu i dva hektara zemlje. Isprva su se gajenjem aronije bavili iz hobija, ali korak po korak, ovaj njihov hobi je prerastao u posao. Za njih se vezuje još jedna neobičnost. Oboje imaju stalne poslove u zdravstvu. Mirko je lekar radiolog, načelnik radiološke službe u Kliničko bolničkom centru Zemun dok je Mira radiloški tehničar.

"To nam je struka, a uzgoj aronije za nas predstavlja odmor, relaksaciju kroz rad na divnoj i uređenoj plantaži i učenje o ovoj izuzetnoj biljci čija lekovita svojstva je teško nabrojati, a da se nešto ne preskoči. Aronija je najjači antioksidans. Želeli smo da se bavimo nečim zdravim i korisnim", objašnjava Mira misiju ovog para koja se oslikava i u njihovom primarnom zanimanju - zdravstvenoj zaštiti.

Prve biljke posadili 2010. godine - danas imaju sertifikovanu proizvodnju

Gazdinstvo M&M osnovali su 2010. godine kada su i prve biljke posađene. Oni su se potrudili da sve bude u redu, posadili su lepu zdravu biljku, domaćinstvo su odlično organizovali, uskladili su posao oko aronije sa stalnim poslom, sertifikovali proizvodnju, organizovali prodaju u više okolnih mesta. Prošle godine imali su rod od oko 7.000 tona koji su prodavali kao sirov proizvod, ali i "pretvarali" u ukusne proizvode - džem, sok od čiste aronije, liker. "Sok je bez dodatka vode, šećera, bilo kakvog aditiva i očigledna je razlika našeg soka i bilo kog koji smo probali sa našeg područja. Pored soka pravimo slatko, džem, kompot na tradicionalan način što bi rekli, po bakinom receptu", objašnjava Mira i dodaje: "Prehranjujemo i navodnjavamo sistemom kap po kap. Iz godine u godinu količina aronije raste pa smo uložili u poluautomatsku liniju za proizvodnju matičnog soka (uvoz), kao i sušaru."

Aroniju im do sada nije napala nikakva štetočina. To je veoma otporna biljka. Ispred svakog reda su posadli i ružu da bi videli ako ruža oboli to će verovatno biti pokazatelj i kako će se redovi ponašati. "Zaista nikakav problem sa bolelestima nismo imali niti je bilo kakvom hemijom prskamo, sem što je prehranjujemo i što je navodnjavamo kap po kap. Što se tiče kalemljenja i rezidbe aronije, toga nema. Iako se pojavljuju tekstovi na tu temu pa nas zbunjuju. Zvala sam naše sada već poznanike u Hrvatskoj i oni su mi rekli da je to smešno. To je biljka koja može 20 godina da bude takva bez ikakve rezidbe, a posle možete da je ošišate da ostavite 10 cm iznad zemlje onda kreće nova. Ona ima ogroman koren i jako je otporna i dugotrajna" , objašnjava Mira.

Izazov je obezbediti plasman

Kada je reč o zaradi, Mira kaže da su oni pioniri u ovom poslu, odnosno početnici, te se za sada ne može govoriti o baš nekoj enormnoj zaradi. "Mi smo krenuli iz hobija, sada, kada su stigle neke količine, imamo problem to plasirati. Prošle godine smo kupili te mašine, bez ikakvih podsticaja. Raspitivala sam se kod banaka da nam odobre neki krediti za poljoprivredne mašine, ali oni nisu hteli ni da čuju. Bilo je kredita po hektaru zemlje, ali ništa nije bilo u ponudi za mašine. Podigli smo klasične kredite i došli do te investicije", objašnjava ona i dodaje: "Za nas su ljudi čuli bukvalno po preporuci, od usta do usta, to nam je reklama kao i plantaža koja je lepota za videti. Naše proizvode sad već drugu godinu prodajemo i na Zemunskoj pijaci, u Slankamenu, Inđiji, Staroj Pazovi i Zemunu", ističe.

Ovaj par je bio uporan da uspe, iako je u jednom trenutku Mira rekla Mirku da dižu ruke od svega jer "ništa nije organizovano onako kako treba". Tako recimo, postoji Udruženje za aroniju ali je tu reč, kako ističu, o klasičnoj trgovini. "Čovek uopšte ne želi da otkupi od nas. On uvozi iz Poljske po nekoj ceni koja ovde ubija svu proizvodnju. On iz Poljske, koliko smo uspeli da saznamo, uvozi zamrznutu aroniju. Saznali smo i da i tamo gde otkupi aroniju od naših ljudi, on to njima ne plati. Zato smo odlučili da pravimo naše proizvode i prodajemo ih na pijacama u obližnjim mestima. Nalazimo se na predivnom mestu, postoji jedan put ka nekoj vinariji, prohodan je te nam ljudi često navraćaju. Tako nam je došao jedan čovek iz Novog Sada koji je čuo za nas i on našu robu plasira u Novom Sadu, na pijaci", govori Mira.

Profesionalni i odgovorni odnos prema proizvodnji nešto je što se podrazumeva kod Mire i Mirka. Oni su svoje sokove proverili u Institutu za istraživanje namirnica u Beogradu, sve to u svojoj režiji platili, kako bi dobili potvrdu ispravnosti i mogli da ih prodaju potrošačima.

Aronija nije zahtevna biljka

Aronija nije zahtevna biljka. Mira i Mirko su se držali uputstva koje su im dali isporučioci rasada iz Hrvatske i pokazalo se - nisu pogrešili. Sadili su ih u redovima jedna do druge biljke 1,20 metara, a između redova je razmak tri do tri i po metra. Oni sve to ručno rade, okopavaju i beru. Kada dođe sezona okopavanja, dodatno angažuju sezonske radnike iz drugih obližnjih sela.

Na dva hektara posađeno je oko 4.000 sadnica

Sadnice su uvezli iz Hrvatske, iz Rasadnika Milić sa kojim su izuzetno zadovoljni. Interesantna je i priča kako su došli do saradnje sa ovim hrvatskim proizvođačem. Oni su se 2010. vraćali sa mora i svratili kod Mirine rodbine koja se već tradicionalno bavi pravljenjem vina. U razgovoru rođak je rekao da planira da izvadi deo vinograda i da posadi aroniju. Tada su prvi put i čuli za tu biljku. Kada su se vratili u Srbiju, počeli su da se raspituju i istražuju. Kako imaju vikendicu u Slankamenu, hteli su nečim i da se bave. Iako su voleli da posade vinograd, znali su da je to teško sprovesti u delo jer vinogradi zahtevaju mnogo više vremena i posvećenosti nego aronija, što je sa njihovim redovnim poslovima bilo neizvodljivo.

Prema njenim rečima usklađivanje poslova im ide od ruke. U Zemunu su tokom radne nedelje, dok su gotovo svakog vikenda u Slankamenu. Imaju čoveka koji im održava njivu, a kada dođe do kopanja uzmu radnike iz Krčedina. Godišnji odmor im tamo prođe, a to je nekih pet do šest nedelja dobrog posla. Mira i Mirko lagano, korak po korak ostvaruju svoje planove i snove, iako se i oni, kao i brojni drugi proizvođači suočavaju sa administracijom i birokratizovanom procedurom. Prošli su sve faze do organske proizvodnje, period od tri godine konverzije, sve kontrole i imaju sertifikat da proizvode i poseduju organski proizvod.

Nabavili su i odlično đubrivo za prehranu "Domatra". Pre nego što je do toga došlo, spojili su se sa ženom iz te firme koja je došla na njivu, odradila analizu zemljišta i procenila srazmere koliko čega treba biti u tom đubrivu. "Mi smo tim đubrivom zaista zadovoljni. U tečnom je stanju i evo upravo za vikend idemo da prehranimo biljke, onda ćemo još jednom pred berbu i posle ide još jedno jesenje prehranjivanje ", završava Mira priču o svojoj aroniji.