Činjenica da je samo 0,4 odsto površina zemljišta pod organskom proizvodnjom zvuči minorno u odnosu na to koliko se o ovom segmentu poljoprivrede posvećuje pažnje u medijima.
Kada bi neko neupućen pogledao naše mejnstrim medije pomislio bi da se gotovo sva hrana proizvodi po organskim principima. Na televiziji se smenjuju prilozi na temu organske proizvodnje: Organska proizvodnja: Naporno, ali dobra zarada; Organska proizvodnja - ulaznica u EU; Velika šansa - Prodali bi celu zasađenu Srbiju i tako dalje.
S jedne strane "napumpana" medijska priča, a sa druge minorne površine pod sertifikovanom organskom proizvodnjom. Ali hajde da pogledamo činjenice.
Statistika beleži da se površine pod organskom biljnom proizvodnjom povećavaju iz godine u godinu. Tako je povećanje u 2015. u odnosu na 2014. bilo 62 odsto. Činjenica je, da je to je ubedljivo najveći rast do sada. Ali s druge strane kada nečeg ima malo relativno ga je lako povećati. Pod sertifikovanom organskom poljoprivrednom proizvodnjom trenutno se nalazi 15.300 hektara. To je 0,4 odsto poljoprivrednih površina kojih u Srbiji imamo između 4,5 i 5 miliona hektara. U Evropi u organskoj poljoprivredi prednjači Austrija sa gotovo petinom površina, a Danska ima ambiciozni plan da za deceniju potpuno pređe na organsku poljoprivredu.
Savetodavac u PSS Subotica, Branislava Pantelić, stručnjak je u oblasti kojoj se kod nas još uvek poklanja relativno malo pažnje, organskom stočarstvu. Koliko je organsko stočarstvo zahtevno ilustruje primerom da samo recimo, u lečenju krava možete dva puta godišnje da koristite neki antibiotik.
"Za organsko stočarstvo neophodni su pašnjaci, da životinje imaju svu slobodu kretanja. Malo se farmera bavi organskim stočarstvom. Nema dovoljno površina na kojima bi gajili hranu potrebnu za stoku. Ljudi počnu pa odustanu. Ili nemaju dovoljno hrane ili dovoljno prostora. U suštini, najlakše je baviti se živinarstvom jer je nakraći period konverzije. Ako proizvodite živinu, pile na tržište ne sme da izađe pre nego što napuni 81 dan. Farma u Čurugu, na primer, prvo je obezbedila organsku hranu za proizvodnju organskog mleka na farmi muznih krava. U Subotici je pre par godina bio aktuelan projekat Ministarstva poljoprivede za organsku stočarsku proizvodnju. Dvadesetak farmera, tada je htelo da se bavi ovom proizvodnjom ali dogovor s mlekarima nije postignut pa se od svega odustalo. Da bi neko bio dobar proizvođač organske hrane prvo treba da bude dobar u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji", Bilo kako bilo, ne može biti dobar organski proizvođač onaj koji nije bio dobar kovencionalni, kaže Branislava Pantelić.
Ekonomski novinar Živan Lazić kaže da su osnovne pretpostavke za bavljenje organskom poljoprivredom veliko znanje i posvećenost samih poljoprivrednika. Proizvođači bi prvo trebalo da ispitaju tržište pa tek onda da proizvode određene biljne vrste.
"Udeo rada je velik, ali sa druge strane proizvodi imaju dodatnu vrednost i proizvede se na bazi dodatog znanja. Ni u najrazvijenim državama, kao što su Švedska ili Holandija nema više od tri do četiri odsto potrošača koji kontinuirano konzumiraju organsku hranu. Tome bi trebalo dodati još toliko onih koji deci daju bar po jedan organski obrok dnevno, obično doručak. Procenjujem da bi udeo organske poljoprivrede u ukupnoj mogao da bude šest do sedam odsto ali je potrebno mnogo edukacije, ne samo u proizvodnji nego i u čuvanju, pakovanju, plasmanu. Potrebno je i sagledati potrebe tržišta i to je jedan važan posao za državu", smatra Živan Lazić.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da je izazov proizvesti prehrambene proizvode po organskim principima, ali još veći izazov je prodati ih na međunarodnom tržištu. Zato bi, smatra proizvođači pažnju prvo trebalo da posvete osvajanju domaćeg tržišta.
"Logično je što organske proizvodnje kod nas nema više. Potrebno je steći određena znanja, dosta fizičkog rada, sertifikovati proizvodnju i ostalo. Kada su ulaganja velika postavlja se pitanje u kojoj meri se to isplati. Jako je teško prodreti na tržište zapadne Evrope. Morate da imate jak marketing i kontinuitet ulaganja u promociju. To su ulaganja koja traju nekoliko godina. Organski proizvod je niša u niši ukupne proizvodnje hrane. Hajde najpre da zadovoljimo tražnju domaćeg tržišta. To što proizvede Austrija, najvećim delom kupuju Austrijanci kao i Švajcarci. Proizvode i prodaju lokalno", konstatuje Lakićević.
Bez obzira na to koliko je organska poljoprivreda zahtevna u odnosu na konvencionalnu uz obim proizvodnje kontinuirano raste i izvoz organskih proizvoda. Tako je pre samo četiri godine izvoz sertifikovanih proizvoda bio u vrednosti skoro četiri miliona evra da bi u 2015. dostigao 19,5 miliona evra. Svaku proizvodnju generiše potrošnja pa bi i naša država mogla da se ugleda na neke razvijenije koje su zakonima uredili obaveznu potrošnju organskih proizvoda u predškolskim ustanovama.
Tagovi
Autor
