Malčiranje - održivi način tretiranja zemljišta

Način na koji konvencionalna poljoprivredna proizvodnja tretira zemljište nije održiv, a bez zdravog zemljišta, nema ni zdravog proizvoda. Ako se osvrnete oko sebe, zavirite na livadu ili u šumu, videćete da zemljište nije golo, u stvari, slabo da ćete i da ga primetite jer je prekriveno vegetacijom karakterističnom za taj ekosistem.

U rano proleće, dok je šumsko zemljište još prekriveno lišćem koje su stabla odbacila u jesen, počeće da se pojavljuju prve mladice. One su čekale svoje vreme i nikle. Novi život je nastao, a biljne zajednice se dalje tokom godine smenjuju jedna za drugom. Kroz proces kruženja materija i protoka energije, životni ciklus se nastavlja.

Neodrživi način tretiranja zemljišta

U poslednjih nekoliko decenija, uz masovnu poljoprivrednu, industrijsku proizvodnju, otišlo se predaleko u neodrživom načinu tretiranja zemljišta i njegovoj degradaciji.

Istražujući alternativne pristupe poljoprivredne proizvodnje, počela sam da eksperimentišem u bašti sa metodama koje uopšte ne tretiraju ili vrlo malo mehanički tretiraju zemljište prilikom obrade. Iako su to bili moji počeci u proizvodnji povrća za sopstvene potrebe, odlučila sam da pokušam sa nečim što mi se čini prirodnijim i logičnijim. Kada nekome kažem da već tri godine ne orem niti ašovim, ljudi se uglavnom začude, jer je taj način obrade zemljišta kod većine njih jedini za koji znaju i jedini koji im izgleda moguć.

U jesen, kada se većina kultura diže sa zemlje, a to može da potraje sve do novembra (uz klimatske promene u kojima se nalazimo, gde nije izvesno kad će početi prvi mrazevi, dosta toga preživi i daje plodove čak i u novembru), zemljište prekrijem senom i (ili) slamom. Debljina sloja iznosi 5-10 cm, pri tome što je sloj deblji, to će manje posla biti na proleće.

U proleće (u zavisnosti od vremenskih prilika, kulture koja se seje i njenih zahteva kada je reč o vlazi i toploti) polako oslobađam gredice. Ja sam formirala gredice, tako da mogu da imam ograničene staze, a način na koji ćete organizovati svoju baštu uopšte nije presudan. To radite kako vam odgovara. Prekrivač od sena ili slame, možete potpuno da uklonite sa gredice, pa da ga kada završite setvu ponovo vratite, a možete samo da pomerite red na kojem ćete sejati.

Ovaj sloj se za nekoliko meseci već smanjio, odnosno razgradio, gotovo za dve trećine. Ja obično skinem sve da se malo prosuši pošto je zemljište ispod pokrivača veoma vlažno. Kod kultura, kojima je potrebna viša temperatura, bitno je da malo ranije uklonite malč da bi se zemljište ugrejalo jer je ispod njega zemljište hladnije. Kad skinete malč, primetićete prisustvo pirevine (Agropirum repens) ili nekih drugih biljnih vrsta koje se kod vas javljaju. Njih ćete vrlo brzo ručno ukloniti. Zemljište ispod malča je već obrađeno. Najveći deo posla su odradile gliste. Međutim, tu su i drugi manji organizmi koji pomažu razgradnji organske materije i sitne zemljište, tako da ćete redove ili kućice za sejanje pripremiti ručno bez ikakvih problema. Obično direktno u redove ja dodam malo komposta kao hranu za gliste, ali to nekad i nije potrebno ako sam to već učinila u jesen.

Malč sprečava ispiranje minerala

Zemljište možete prekrivati raznim materijalima koji su vam dostupni - organskim ili sintetičkim. Organski materijali (seno, slama, lišće, pokošena trava, piljevine, karton i dr.) su dobri jer se istovremeno i razgrađuju i obogaćuju zemljište hranljivim materijama. Zašto zemljište ne treba da ostavljamo golo? Na početku sam već pomenula da je tako u prirodnim ekosistemima i da sve savršeno funkcioniše. Poljoprivredne površine su veštački ekosistemi i u njima važe neka specifična pravila. Ipak, održavanje veštačkih sistema što više u prirodnijoj ravnoteži, može da bude višestruko korisno, naravno, ukoliko nam je stalo da očuvamo taj značajan resurs koji nam omogućava da se prehranimo.

Prekriveno zemljište zaštićeno je od direktnog uticaja sunčevih zraka koji ga isušuju. Malč sprečava ispiranje minerala zbog kiše, vetra, a bolje reguliše vlažnost zemljišta, što je naročito značajno u toku letnjeg sušnog perioda. Prekrivanjem sprečavamo i usporavamo rast biljaka koje ne želimo u tom momentu da gajimo. Neki ih zovu korovom, ali taj izraz je proizvod konvencionalne poljoprivrede i priroda ga ne poznaje, a mnoge takve biljke su s druge strane hranljive i lekovite.

Malčiranje ima i neke svoje nedostatke, ali su oni zanemarljivi u odnosu na sve prednosti koju ono ima. Bitno je samo da pratite šta se dešava da možete reagovati na vreme. U ovih nekoliko godina nisam primetila ni jedan negativan efekat. Za mene je dovoljan pokazatelj živahno i rastresito zemljište u proleće kroz koje provučem ruku kao kroz humus i pogled na ispucalo beživotno zemljište komšijskih bašta.

Ono što još možete da uradite u jesen pre prekrivanja zemljišta slamom (većina ljudi koristi seno ili slamu), je da ispod tog sloja, a direktno na zemljište stavite nezreli kompost ili sveže ostatke kuhinjskog otpada ( voće, povrće...) , jer su oni bogati azotom, dok su osušeni biljni delovi bogatiji ugljenikom. Na taj način nećete morati da razmišljate o prolećnoj prihrani, prilikom sejanja i sadnje, jer će do tada većina toga da se razgradi.

Eksperimentima do ravnoteže ekosistema

Još jedna kratka priča za kraj. Početkom proleća, pošto sam gredice polako oslobađala od sena i slame da bih obavila setvu, deo slame mi je ostao, pa sam višak ostavljala sa strane. Površina na koju sam ostavljala seno je već bila prilično obrasla travom pa ju je trebalo pokositi. Pre nekih mesec dana htela sam da se taj deo trave ispod sena pokosi i počela sam da sklanjam seno. Ispod sena te visoke trave nije bilo, odnosno, u velikoj meri je polegla i uz malo čupanja rukom, dobila sam manju leju spremnu za sejanje i sađenje, bez oranja, kopanja i ašovljenja.

Ono što bih svima preporučila je da eksperimentišete, jer ima mnogo metoda koje možemo da primenimo, a da pri tome ne uništimo strukturu zemljišta kao ni živi svet koji ima značajnu ulogu u ravnoteži ekosistema.

Foto: Tatjana Suhajček