Kokošije đubrivo ima produženo delovanje do četiri godine. To je đubrivo velike koncentracije i na to treba obratiti pažnju prilikom primene.
Đubrivo od živine od davnina se koristilo u poljoprivredi, a kokošije je najbolje za ishranu biljaka. Ovo je koncentrovano đubrivo koje se odlikuje izbalansiranim sadržajem hraniva. Sadrži dosta azota u obliku koji ga čini lako dostupnim biljkama. Pored azota sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, magnezijum, gvožđe i mnoge druge makro i mikro elemente važne za ishranu biljaka.
Kokošije đubrivo ima produženo delovanje tokom četiri godine i to treba imati u vidu kod đubrenja i rotacije useva. Njegova pravilna primena povećava prinos i do 40%. Prednosti korišštenja:
Biljke pođubrene kokošijim đubrivom lakše podnose sušu. Đubrivo je blago alkalne ph reakcije od 6 do 8 u zavisnosti od načine ishrane kokoški.
Oprez! Zbog jake koncentracije kokošije đubrivo se ne dodaje direktno biljkama. Može izazvati propadanje biljaka.
Zbog formulacije mineralnih elemenata u đubrivu, oni se teško ispiru iz zemljišta i ne stvaraju visoke koncentracije soli, kao što je to slučaj sa mineralnim đubrivima. Ukoliko koristimo đubrivo od kokošaka koje su gajene na organski način, možemo svojim usevima svake treće ili četvrte godine priuštiti kvalitetno eko đubrivo. Najveći broj povrtarskih i voćnih vrsta će veoma dobro reagovati na đubrenje. Paradajz i kupusnjače mogu da se zalivaju dva puta tokom sezone.
Za kupus se može dodati 3kg/m² ili 2kg/m² pred osnovno oranje. Luk je povrće koje manje podnosi ovakvo đubrenje, pa bi u plodoredu trebalo da dođe u drugoj ili trećoj godini, nakon đubrenja kokošijim đubrivom. Međutim, ako se đubri u ranim fazama, posebno beli luk, primetićemo brz porast. Tikve i tikvice odlično reaguju na đubrenje. Dovoljna količina za njih je 4kg/m².
Najbezbedniji način uporebe kokošijeg đubriva je da se određena količina đubriva rastvori u vodi. Odnos đubriva i vode je 1:15 (20). Ovakav rastvor se primenjuje posle kiše ili zalevanja, a izbegava se primena na suvo zemljište zbog opasnosti od paleži biljaka. Ne zalivati samu biljku već i zemljište oko nje. Po jednoj biljci je dovoljno 0,5 do 1 l ovog rastvora.
Veliki broj uzgajivača biljaka koristi fermentisani rastvor kokošijeg đubriva. Za izradu se koristi đubrivo i voda u odnosu 1:1. Đubrivo preliti vodom, dobro promešati i ostaviti na toplom dok se ne završi proces fermentacije. Fermentacija može da traje od dva dana do dve nedelje. Dužina zavisi od temperature i oblika i kvaliteta đubriva. Posudu držati malo dalje od kuće zbog neugodnog mirisa tokom fermentacije. Nakon završene fermentacije, rastvor će izgubiti neugodan miris. Dobijeni rastvor je visoko koncentrisan i potrebno ga je pre primene razrediti vodom u odnosu 1:10 (20).
Upotreba peletiranog kokošijeg đubriva sve više se povećava. Peletirano đubrivo nema karakterističan miris, jednostavno je za korištenje i može da se primenjuje u različitom vremenskom periodu. Koristi se u količini 100 do 300g/m². Fermentacija traje do dve nedelje. Nakon primene potrebno je izvršiti zalevanje.
Kokošije đubrivo može da se koristi u procesu kompostiranja. Đubrivo će ubzati proces kompostiranja i poboljšati karakteristike dobijenog komposta. Kada je visina kompostne gomile 1,5 m onda debljina sloja kokošijeg đubriva može biti 15 do 20 cm. Uz povoljnu vlažnost proces kompostiranja može da se završi za 60 dana.
Foto: Lukas Beno / Bigstock
Autorka
