Nedostaješ nam Zare

Ne mogu da objasnim zašto sam se na informaciju o smrti Zaharija Trnavčevića setio one mudrosti "Kada voliš samo nečije vrline onda je to zaljubljenost, a kada voliš nečije i mane i vrline onda je to ljubav".

Zaharija Trnavčevića ćemo pamtiti po komičnoj situaciji u vezi agrarnog bužeta, ali kao i čoveka koji je imao petlju da u skupštini iskritikuje nadobudnog Šešelja, ostaće upamćena emisija Recite Al Jazeeri i još mnogo toga. Znao je da brani javni interes, da se zauzme za seljaka, da javno prozove birokrate, ali i da pohvali one koji to zaslužuju. Najveća referenca mu je da su njegove emisije gledali i ljudi koje poljoprivreda ne interesuje. Pa i kada je promovisao gajenje puževa, nojeva, činčila, bilo je to simpatično na neki način. Kada je nešto hvalio bilo je to bezgranično, ali isto je bilo i sa kuđenjem. Iskreno se zalagao za povećanje navodnjavanih površina i za spas zadrugarstva.

Čast mi je bila kada me je javno pohvalio nakon projekcije mog filma o zadrugarstvu u Južnom Tirolu koji sam prikazao članovima zaduge "Podunavski voćar" u Čereviću. Družili smo se 2009. u Zagrebu na konferenciji "Poljoprivreda i proširenje Evropske unije" na koji nas je pozvala tadašnja evropska komesarka za poljoprivredu Marijana-Fišer Bel. Sećam se kako je lane na savetovanju agronoma na Zlatiboru u kongresnom centru "Srbija" prilazio seljacima tačno znajući ko je iz kog sela. "Kako je u kući? Da li su svi zdravi? Da li si naplatio malinu? Toviš li još junad?" pitao bi ugledne domaćine. Znao je svako selo u Srbiji. Svaki zaseok.

I na kraju, da li možete da zamislite nekog ko je sličan Zahariju Trnavčeviću, i ko bi mogao da ga zameni? Tako neposredan, jednostavan, svima razumljiv, sveprisutan. Ja za sad - ne.

Životni put

Zaharije Trnavčević rođen je u Šapcu, 2. januara 1926. godine. Završio je učiteljsku školu. Svoju novinarsku karijeru započeo je u listu "Zadruga" 1948. godine. Duži niz godina radio je na RTS-u uređujući emisiju "Znanje imanje", a na televiziji B92 vodio je emisiju "Znanje na poklon".

Dobitnik je nagrade UNS-a "Svetozar Marović" 1971. godine, Nagrade za životno delo UNS-a 1987, kao i Nagrade za životno delo TV B92 2006. godine. Jedini je dvostruki dobitnik Nagrade za životno delo Saveza novinara Jugoslavije, odnosno Saveza novinara Srbije i Crne Gore "Moša Pijade" - 1988. i 2003. godine. Osim novinarstvom, bavio se publicistikom, književnošću i politikom. Bio je član Demokratske stranke, narodni poslanik na listi DOS-a i savetnik ministra poljoprivrede. Na izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika na listi "Preokret" koju je predvodila Liberalno-demokratska partija. Nakon toga se vratio u Demokratsku stranku, i učestvovao je na listi DS "Demokratija na staroj adresi" na parlamentarnim izborima 2014. godine. Krajem 2014. Trnavčević je objavio autobiografiju "Sam o sebi i drugima".

Komemoracija povodom smrti Zaharija Trnavčevića će biti u subotu u 12 časova u skuštini grada Beograda, opelo na Novom groblju u 16:30, a kremacija takođe na Novom groblju u 17h.

Foto: B92