Od potpisa do posla

Prošlo je nekoliko dana od memoranduma koji su potpisali ministri poljoprivrede Srbije i Kine, Branislava Nedimović i Han Čangfuo. Mediji su uglavnom izvestili sa potpisivanja ovog protokola bez udubljivanja u problematiku i analize koliko je realno da ono s papira zaživi i u praksi.

Poslenici "sedme sile" su listom preneli Nedimovićevo promišljanje da ako bi svaki Kinez jedan dan pojeo po šljivu, Kina bi za sedmicu pojela celokupnu srpku proizvodnju šljive. To je "pitko" i to narod razume. U najkraćem, potpisan je memorandum, a to je dokument dve strane koje, uglavnom diplomatski odmereno, izražavaju zajedničke ciljeve i nastojanja, a ponekad i obaveze i nadležnosti. U dokumentu, bez obaveza, izražava se želja o obostranom interesu za investiranje kineskog kapitala u Srbiju u prerađivačke kapacitete i izvozu srpskih poljoprivrednih proizvoda na to veliko tržište. I to je to.

Da li je realno da Kinezi investiraju u naš prehrambeni sektor?

Činjenica je da Kina godinama u suficitu i da pažljivo planira gde će uložiti "višak dolara". Zato i pomaže i upošljava, recimo, svoju građevinsku operativu, koja gradi po Srbiji. Svako dobronameran će pozdraviti investicije u prehrambenu industriju, ali postavlja se pitanje - koliko je onaj koji posao treba da finansira zainteresovan, s obzirom na našu heterogenu sirovinsku bazu (po kvalitetu i sortimentu), infrastrukturu i saobraćajnu mrežu.

Koliko jeftino morate da proizvedete neki prehrambeni proizvod da bi on uz visoke transportne troškove bio konkurentan u Kini? Da je konkurentan valjda bi ga prodavali na bližim tržištima. Heterogena sirovina, s druge strane, nije interesantna prehrambenoj industriji. Najlakše se to može objasniti na primeru soka od paradajza. Uvozimo ga masovno iz Kine. Oni imaju ogromnu sirovinsku bazu sa jasno definisanim sortimentom i tehnologijom prerade. I u takvim uslovima mogu da cenovno proizvedu proizvod, koji se uz velike transportne troškove, zbog velike udaljenosti isplati uvoziti. Sa druge strane, to je gotovo ugasilo regione kod nas, koji su bili poznati po proizvodnji paradajz soka, kao što je bio Divoš u Sremu. Ovo mesto je u Jugoslaviji gotovo živelo od proizvodnje paradajza.

Nedimović je rekao da će razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda biti bez limita. Nema sumnje da će ona biti povećana, ali odgovor na pitanje ko će više izvoziti. Odgovor već znamo. Po sistemu spojenih sudova to će povećati i spoljno-trgovinski deficit. Ako Kinezi budu investirali u prehrambenu industriju, police za proizvode će pre svega tražiti u Rusiji zbog olakšica u trgovini sa Srbijom.

Pre kamena temeljca - sertifikati

Zvanično, ostalo je da se usklade sertifikati za mleko, mleko u prahu i mleko za bebe. A da li je samo to ostalo, ili i nešto više, znaće se kada se Nedimović vrati iz kineskog Generalnog inspektorata za bezbednost hrane. Prema najavama, ta poseta bi trebalo da usledi u prvom delu godine.

Strateško partnerstvo

I za kraj jedan termin, koji se prethodnih dana u našim medijima eksploatisao do raubovanja. Strateško partnerstvo. Šta to znači? U diplomatiji - to partnerstvo podrazumeva da su odnosi između dve zemlje tradicionalno dobri u dužem vremenskom periodu i u kontinuitetu.

Foto: Geralt / Pixabay