Pad obima poljoprivrede za deceniju i po 20 odsto. Više od pola zarade na imanju je podsticaj. Prosečna starost slovenačkog poljoprivrednika 56 godina. Broj uslovnih grla smanjen sa 2,5 na 1,9. Zbog nemogućnosti vraćanja kredita više od 5 odsto poljoprivrednika je bankrotiralo.
Ako ste agrarni novinar poseta Sloveniji vas ne može ostaviti ravnodušnim. S jedne strane vidite gotovo perfektnu infrastrukturu, a sa druge veliko nezadovoljstvo gotovo svih činilaca u poljoprivrednom sektoru. U Agrarnoj komori Maribora, poljoprivredu Slovenije nam je skenirao njen predsednik Stane Klemenčić. Izdvajamo samo nekoliko zanimljivih segmenata iz njegovog predavanja. Klemenčić upozorava naše poljoprivrednike da se ne zaleću sa investicijama jer je kontrola uloženog novca i biznis plana rigorozna. Evo jednog primera koji dokazuje iznesene tvrdnje.
"Mnogo novca smo potrošili na investicije u agroturizam. Poljoprivrednici su napravili kuće sa smeštajnim kapacitetima. Reč je o zaista ogromnom novcu. Poljoprivrednici su morali da imaju studiju izvodljivosti koja je trebala da opravda to ekonomsko ulaganje. Pošto je trebalo imati pozitivne indekse poljoprivrednici su recimo u projektu napisali da počinju sa 500 noćenja a završavaju sa 1.500 u sedmoj godini. Nakon sedam godina je došla kontrola koja proverava da li ste to i ostvarili. Dešavalo se da farmer nije vodio knjigovodstvo o noćenju. Inspektor je naložio farmeru da vrati dobijeni novac", rekao je Klemenčić. Kako je naveo reč je o investiciji od 150.000-300.000 evra. Mnogi su u dokumentaciji navodili kao garanciju da imaju 100 hektara obradivog zemljišta a u stvarnosti imaju 50. Ali već je bilo kasno, rigorozna kontrola ih je sve sasekla.
Zbog nenamenskog trošenja novca i nemogućnosti vraćanja kredita više od 5% poljoprivrednika u Sloveniji je bankrotiralo. Stane Klemenčić kaže da je u toj zemlji, nakon ulaska u Evropsku uniju, pao obim i raznovrsnost proizvodnje.
"Nama je palo samosnabdevanje. Mi smo 1990-2000. godine imali samodovoljnost proizvodnje od oko 70%. Danas ne prelazimo 50%. Građani nam s razlogom zameraju što trošimo mnogo novca za poljoprivrednu proizvodnju a proizvodimo samo polovinu neophodne hrane. Dobri smo u vinu, mleku i govedini. Sve ostalo je problem", naglašava je predsednik Agrarne komore u Mariboru. On je dodao da su slovenački poljoprivrednici toliko zavisni od podsticaja da nikad ne mogu da budu ekonomski samostalni. Više od pola zarade na imanju je podsticaj, a to nije dobar smer.
Stane konstatuje da je, između ostalog, pad proizvodnje uslovilo plaćanje po hektaru umesto dotadašnjeg po kilogramu.
Kako je rekao Klemenčić podsticaji su u početku bili na obim proizvodnje. Po grlu, za kilogram pšenice i ostalo. Posle su prešli na površinu - direktna plaćanja. Što više hektara - više novca. A niko nije pitao da li će se na tim površinama nešto proizvoditi. "Danas imamo situaciju da ima mnogo šume. Došli smo do toga da je prosečna starost slovenačkog poljoprivrednika 56 godina. Tada razmišljate samo o penziji, a ne o investicijama", objasnio je Klemenčič.
On ističe da je Brisel Sloveniji nametnuo rigorozne ekološke zakone koji su ograničili poljoprivrednu proizvodnju, a samim tim je otvoreno tržište za jeftinije prehrambene proizvode iz Evropske unije.
"Kad smo mi ulazili, interes EU je bio da plasira svoj kapital u Sloveniju i da se nađe slobodno tržište za njihove proizvode. Nametnuli su nam mnoštvo zakona i odredili mnogo posebnih područja na kojima je poljoprivreda ograničena. Više od 2/3 površine Slovenije je u okviru programa Evropske komisije Natura 2000. Poljoprivreda nije zabranjena, ali je ograničena tehnologijom. Na primer kada se sme kositi, đubriti, itd", istakao je Klemenčić. Kako tvrdi to sve utiče na intenzitet poljoprivrede. Evropska unija je naterala stočare u Sloveniji da smanje broj uslovnih grla. Na najboljim farmama oni su imali 2,5-3, pa su u prelaznom periodu smanjili na 2,1 a krajnji cilj je da bude 1,9. To su ekonomska ograničenja za tamošnje farmere.
Uz sve navedeno kao i kod nas i u Sloveniji je od 2000. godine čak 15% poljoprivrednog zemljišta prevedeno u građevinsko.
"Oko 2005. godine veliki deo najboljeg zemljišta je preveden u građevinsko. Zarada na gradnji je bila i 20%. Onda su se građevinci razmileli po selima da kupe zemljište koje je blizu saobraćajnica. A prostorni plan je ubrzano menjan. Danas imamo mnogo praznih stanova jer se čitavo građevinarstvo urušilo", zaključio je naš sagovornik.
Inače, prirodni uslovi za poljoprivredu u Sloveniji su relativno loši. Šume prekrivaju 59% državne teritorije. U odnosu na deo teritorije koja je prekrivena šumom, Slovenija zauzima treće mesto u Evropi, odmah iza Švedske i Finske. Oko 80% poljoprivrednih površina se nalazi na nepristupačnim područjima (LFA - Less Favoured Areas). Samo 33% celokupne poljoprivredne površine, koja se većinom nalazi u centralnom i severo-istočnom delu, se koristi kao oranice. Uz to je vinograda 3,3%, voćnjaka 2,6% a ostalo su pašnjaci (60,7%).
I za kraj, kada je o obrazovanju reč 6% poljoprivrednika u Sloveniji je bez osnovne škole, završilo ju je 37%, srednju školu je završilo njih 50% a diplomu visoke škole i fakulteta ima samo 6% poljoprivrednika. Posebna priča je nezadovoljstvo načinom na koji je organizovana agrarna komora. Međutim, o tome će biti reči neki drugi put.
Tagovi
Autor
