Izmeriti efekte državnih davanja za agrar

Kraj godine je pravo vreme za svođenje računa u svim oblastima privređivanja, pa tako i u poljoprivredi. Ovu godinu će ratari pamtiti po relativno dobrom rasporedu padavina što je dovelo do stabilnih prinosa, ali i do niske cene roda. Dobro je i povrće rodilo, ali zbog učestalih padavina velike štete su pričinjavale bolesti, pa ostaje da se vidi koliko će ono što je preteklo moći da se sačuva.

Ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da se direktna plaćanja ratarima smanjuju godinama tako da se sada brojka zaustavila na 4.000 dinara po hektaru. Po tome smo verovatno na začelju Evrope. Imali smo i izbore a u fotelji pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo polovinom minule godine se našao Vuk Radojević doskorašnji predsednik opštine Bečej i stručnjak Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Nakon preuzimanja funkcije u sekretarijatu u više navrata ste izjavili da je u oblasti poljoprivrede bila loša komunikacija na liniji opštine - pokrajina - republika. Šta ste konkretno na tom planu uspeli da poboljšate za pola godine?

- Neprihvatljivo je da ne postoji adekvatna komunikacija u kreiranju agrarne politike na nacionalnom nivou. Neophodna je dnevna komunikacija na liniji sekretarijat - ministarstvo. Sada imamo izuzetno saradnju sa ministrom Nedimovićem i profesorom Glamočićem koji je u kabinetu premijera. Zajednički koncipiramo određene mere. Znamo koje su mere podrške na republičkom, a koje na pokrajinskom nivou. Unapredili smo komunikaciju pri zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta gde i sekretarijat i lokalne samouprave moraju da dobiju saglasnost od Ministarstva poljoprivrede.

Da li ste zadovoljni iznosom izdvojenim iz pokrajinske kase za poljoprivredu i šta sa njim realno može da se postigne?

- Prvi put pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu ima budžet veći od 8 milijardi dinara. U odnosu na lanjski, veći je za 7%. Preciznije, imamo 500 miliona dinara više. Konačno, direktna davanja bespovratnog novca gazdinstvima će biti na daleko većem nivou. Ove godine smo za mere direktne podrške izdvojili 800 milona dinara a sledeće ćemo 1,4 milijarde.

Kakva je kontrola utrošenog budžetskog novca?

- Insistiramo na transparentnom trošenju novca. Neophodno je da u svakom trenutku znamo gde su potrošena javna sredstva iz budžeta. Sprovodimo kontinuiranu analizu. Tu imamo podršku savetodavaca. Oni izlaze na teren i prave izveštaj. Njega potpisuju i savetodavci i korisnici. Taj zapisnik se upoređuje sa ugovorom i tek nakon toga, mogu da uslede plaćanja. Da podsetim da dajemo bespovratan novac i do 60% što zavisi od konkursa.

Ovih dana smo prisustvovali potpisivanju ugovora sa korisnicima u nekoliko konkursa. Bili ste nezadovoljni odzivom opština na konkurs za pošumljavanje. Kako to unaprediti s obzirom na činjenicu da je Vojvodina pošumljena nešto iznad 6% što je daleko ispod Evropskog proseka?

- Hteo sam da isprovociram lokalne samouprave kako bi temu pošumljavanja doživeli na pravi način koji je u interesu cele Vojvodine. Da podignemo pošumljenost sa 6,5 na 13%. Opštine moraju da opredele parcele državnog poljoprivrednog zemljišta godišnjim programom za pošumljavanje, moraju da dobiju saglasnost Ministarstva poljoprivrede, da urade elaborat o pošumljavanju, da dobiju saglasnost Zavoda za zaštitu prirode. Procedura nije jednostavna, zato bi na vreme trebalo da počnu da pripremaju dokumentaciju.

Vi ste stručnjak Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Čini se da još puno prostora ima za unapređenje javno-privatnog partnerstva. Kako ga najbrže i najefikasnije i u kojim segmentima poboljšati?

- Mislim da bi trebalo da zaživi model veletržnice. Uveren sam da je ona neophodna Vojvodini i gradu Novom Sadu. Tu bi poljoprivrednici imali logistiku za distribuciju svojih proizvoda. Na dobitku bi bili i potrošači. Možda nije najbolji primer, ali i dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta privlači investitore. A oni otvaraju nova radna mesta. Do sada imamo 27 zainteresovanih investitora od kojih je domaćih 23.

Poslednjih godina bilo je dosta lomova kada je reč o poljoprivrednoj savetodavnoj službi. Počev od nadležnosti pa na dalje. Tu je i dilema kako uskladiti državno i privatno savetodavstvo. Kako bi po vašem mišljenju trebalo urediti tu oblast?

- Doprinos poljoprivrednih savetodavnih službi je značajan u sistemu poljoprivrede. Moramo da profilišemo status. Imamo situaciju da je Republika osnivač savetodavnih službi na teritoriji Vojvodine. Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu finansira njihov rad. Moramo naći model koji bi Sekretarijatu dao više ingerencija nad radom službi. Uz to moramo da koordiniramo rad 12 "poljoprivrednih stanica", kako ih često nazivamo kao i enološke stanice u Vršcu.

U državnim savetodavnim službama je relativno malo agroekonomista. Reklo bi se da nedovoljno pažnje poklanjano ekonomskom momentu u proizvodnji hrane.

- Poljoprivrednicima treba približiti značaj ekonomike poslovanja. Sistem FADN se upravo tiče knjigovodstva na poljoprivrednom gazdinstvu. Neohodno je da poljoprivrednici shvate značaj takvog evidentiranja poljoprivredne proizvodnje. Da bi mogli da optimizuju svoju proizvodnju. Moramo biti spremni na promene.

U svakodnevnoj komunikaciji ste sa agrarnim novinarima. Šta se u našem radu može pohvaliti a šta bi mogli da poboljšamo?

- Sve u superlativu kada je reč o komunikaciji i saradnji. Vojvodina je poljoprivredna regija i moramo proizvodnju hrane staviti u fokus. Zato su vrata sekretarijata otvorena za medije. Važno je da poljoprivrednici pravovremeno budu informisani. Ne treba hvaliti Sekretarijat već distribuirati informaciju o merama podrške, kako bi poljoprivrednici znali šta im je na raspolaganju.

Šta biste poželeli poljoprivrednicima u 2017.?

- Neophodno je da se poljoprivrednici udružuju, nemoguće je očekivati da neko ko obrađuje 5-10 ha da opstane u ratarstvu. Moramo ići u intenzivnije grane poljoprivrede. Investirati. Tu mislim na bušenje bunara, sisteme za navodnjavanje, plastenike, protivgradne mreže, opremanje stočarskih farmi, hladnjače, sušare, potom na mini prerađivačke kapacitete u oblasti mesa, mleka, voća i povrća. Za te namene smo izdvojili značajan novac u 2017. godini.

Foto: Đorđe Simović