Velike štete od poplava u zapadnoj Srbiji

U Srbiji je u 14 opština proglašena vanredna situacija zbog poplava. Najteža situacija je na području zapadne Srbije, posebno u Lučanima, koju je poplavni talas Zapadne Morave zahvatio više nego u majskim poplavama 2014. godine.

U Arilju su Rzav i Moravica napravile pustoš, posebno u Grdovićima, delu koje je bogato sa zasadima maline. Žitelji tog dela opštine ne pamte kada se poslednji put Moravica izlila toliko da privremeno zaustavi saobraćaj na magistralnom putu. Zbog visokog nivoa Rzava, fabrika vode u Arilju morala je da privremeno stane sa radom, pa su žitelji Arilja, Požege, Lučana, Gornjeg Milanovca i Čačka bili bez vode za piće desetak časova.

Osim kiše, na problem poplava dodatno je uticao i sneg

Na području Kosjerića stotinak domaćinstava odsečeno je od sveta zbog poplava. Praktično sve ono što je Vojska Srbije 2014. godine uspela da popravi, novi nalet poplave odneo je u nepovrat. Posebno je teška situacija na području Godečeva i Seče Reke, gde se nakon povlačenja voda pojavljuju i klizišta.

Ivanjica je pored obilne kiše u višim delovima bila na udaru snega. Na području Golije, Javora i Mučnja palo je oko 30 centimetara snega. Bujični potoci izazvali su veliki problem za prigradsko naselje Bukovica, u kome ima dosta proizvođača maline. Zbog poplava oko 1.500 korisnika nije imalo nekoliko časova struju, dok je 250 domaćinstava bilo bez vode. Situacija je normalizovana, ali će se otapanje snega od nove kiše koja je počela da pada sigurno odraziti na porast nivoa reke Grabovica, koja se sliva prema Arilju i Požegi.

Prema podacima stanice Hidrometeorološke službe u Požegi 7. marta za dvanaest časova napadalo je 76,6 litara kiše po kvadratnom metru. Ta količina padavina prouzrokovala je stvaranje bujičnih potoka i brzi rast nivoa reka. Na području požeške opštine kroz koju protiču tri velike reke Skrapež, Đetinja, Zapadna Morava, ali i pritoke Moravica, Lužnica, praktično iz rečnih korita izlile su se i sve manje reke i potoci.

Evakuacijom se spašavala stoka iz štala

Porodicu Maslać u Jelen Dolu sa jedne strane zapljusnuo je izvor Vrelo, a sa druge Zapadna Morava. Prvi sprat kuće bio je pod vodom, noć su proveli na spratu, koji im do sada služio kao pomoćni prostor za odlaganje stvari. Kažu da se nisu još oporavili ni od poplava iz 2014. godine, kada su u aprilu i maju bili poplavljeni, ali ovoga puta nivo vode je bio viši za 30 centimetara. To potvrđuje i porodica Šujdović u Guglju, koja je pod naletom Zapadne Morave evakuisala stoku, a noć su proveli kod rodbine. Života više nema na prvom spratu, kaže Grujica, dok obilazimo prostorije pune mulja. Milijanovići u Prijanovićima ko zna koji put na meti rečne stihije, evakuisali su ovce zahvaljujući velikom utovarivaču.

Poplava je "zbrisala" i nekada uzoran malinjak

Bujični potoci zbrisali su malinjak porodice Šujdović u selu Vranjani. Nekada je služio za uzor, a danas je od voćnjaka za uzor ostalo delimično kolje i velike količine smeća. Skrapež je ponovo zadao težak udarac pojedinim privrednicima, kakav je slučaj i sa hladnjačom bračnog para Jovanović. Pre dve godine poplava ih je koštala 30 miliona dinara. Strahuju da će nova šteta zadati udarac njihovom biznisu sa voćem, a to će pogoditi i proizvođače od kojih otkupljuju robu.

Za obranu štale od poplave investirao 15 hiljada evra, a opet u opasnosti

Đetinja je opet poplavila Gorobilje, gde se nalazi i gazdinstvo Tomića koji ima farmu sa stotinak krava. Pre dve godine investirao je 15 hiljada evra da izdigne zemlju oko štala, kako bi sprečio poplavu. Bazirao se na nivo poplavnog talasa iz 1965. i 2014. ali je voda ovoga puta došla do ulaza u štalu. Iako se reka povukla, kako se narednih dana najavljuju nove padavine, ukoliko voda premaši taj nivo, kaže da će odvezati stoku i pustiti da se sama snađe. Ne zna kako bi mogao za kratko vreme da evakuiše tolike krave.

Iako su se reke povukle, opasnost je i dalje prisutna

Od reke Đetinje strahuju i u gradskom naselju Tatojevica, čiji su žitelji kivni što se decenijama ne gradi odbrambeni bedem. Poplavni talas u jednom trenutku zapretio je da će zaustaviti i saobraćaj između Požege i Arilja, ali se voda povukla.

Predsednik opštine Požega Milan Božić najavio je da će u naredne dve do tri godine jedan od glavnih ciljeva biti trajno rešavanje problema naselja Tatojevica, a potom se okrenuti i ka drugim delovima požeške opštine, koja je bogata prirodnim resursima.

Dva dana je bio u prekidu železnički saobraćaj od Požege prema Čačku. Vozovi od juče saobraćaju, a u poplavljenoj stanici Dragačevo čisti se mulj, ljušti farba sa mokrih zidova, menjaju se elektro instalacije. Iako su se reke povukle, opasnost je i dalje prisutna, jer je od ponoći počela da pada kiša, a prestanak padavina se očekuje tek u nedelju. Teren koji je prezasićen vodom, svakako da ne može apsorbovati svu količinu padavina, pa su zato moguće nove poplave. Među problemima je i aktiviranje klizišta, a pored starih lokacija, pojavljuju se i nove kakav je slučaj u Prilipcu. Od novih padavina strahuje se u celoj Srbiji, pa su sve službe i spasioci u pripravnosti dvadeset i četiri časa.