Bakterioze ugrozile prinos povrća u 2016. godini

Ove sezone proizvedeno je oko dva miliona tona povrća, ali od samo 12 različitih povrtatskih vrsta. To je drastično oborilo cenu i umanjilo tražnju, rekao je profesor doktor Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za emisiju "U našem ataru" Vertigo produkcije.

"Ova godina je pokazala da nam nedostaje skladišnog prostora, da bi se obezbedio kontinuitet u skladištenju i čuvanju u periodu od 6, 8, 9, pa čak do 10 meseci i pristizanja ranog porvća naredne godine. Trebalo bi u budućnosti raditi na revitalizaciji prerađivačkih kapaciteta, jer trenutno rade sa 30 do 50 odsto mogućnosti" rekao je Ilin.

Klimatske promene krive za bolesti povrtarskih kultura

Prema Ilinovim rečima, ove godine bilo je problema zbog klimatskih promena, pa posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti i zdravstvenoj bezbednosti povrća.

"Pojavila se nova lisna buva u proizvodnim regionima mrkve, pa treba upozoriti agronome i profesionalne proizvođače šta ih u budućnosti čeka. 2016. godina je bila izuzetna za pojavu bakterioza. Prvi deo vegetacije je bio relativno hladan sa obilnim padavinama, što je prouzrokovalo pojavu bakterije iz roda pseudomonas. U drugom delu vegetacije - izuzetno topla godina sa obilnim padavinama dovela je do pojave bakterije iz roda ksantomonas" - objasnio je Ilin.

Šta u budućnosti?

Ilin je napomenuo da bi važne teme za poljoprivredne proizvođače trebalo da budu i novi sistemi priozvodnje, sa naglaskom na đubrenje i plodored. Zaključio je da će proizvođači u narednom periodu morati ulagati značajna sredstva za sprovođenje redovnih mera nege, zaštite od bolesti štetočina i korova.

Foto: Print Screen / You Tube / Vertigo produkcija