Hidroponika podrazumeva gajenje povrća na inertnim i hemijski nereaktivnim podlogama od kojih se ističu mineralna vuna i perlit. Supstrati ne sadrže patogene i štetne materije, pa se zbog toga smatraju idealnim podlogama za gajenje biljaka.
Hidroponska proizvodnja podrazumeva najsavremeniji način gajenja biljaka u zaštićenom prostoru (staklenici i plastenici sa grejanjem) na hemijski nereaktivnim i inertnim supstratima kao što su:
Trenutno se smatra da je najbolje koristiti mineralnu vunu i perlit kao podloge za ovakav vid proizvodnje.
Mineralna vuna je nastala topljenjem bazaltnih stena na temperaturi od 1600-1800 stepeni. Usled visoke temperature nastaje lava koja se centrifugira i stvaraju se niti koje podsećaju na šećernu penu. Niti se potom presuju u kocke ili kontejnere, ali i ostale željene oblike u kojima se mogu gajiti biljke. Ostaci iz procesa presovanja se mogu koristiti kao dodaci u supstratnim smešama. Mineralna vuna je značajna podloga u hidroponskoj proizvodnji, jer ne reaguje sa hranljivim rastvorom i potpuno je sterilisana (ne sadrži štetne materije i mikroorganizme). Zato se sve više preporučuje kompanijama i proizvođačima koji žele da se bave ovakvom vrstom proizvodnje.
Hidroponska proizvodnja je isplativa ukoliko je prinos veći za 10% od prinosa dobivenih geoponikom (gajenje na zemljištu) i ukoliko je oced manji od 30%.
Veoma je važno napomenuti da se za ishranu biljaka koriste vodotopiva đubriva koja se sprovode sistemom za navodnjavanje kap po kap.Takođe, potrebno je voditi računa o optimalnim temperaturama za svaku biljku posebno, kao i kontrolisati relativnu vlažnost vazduha koja ne sme biti previsoka da ne bi došlo do pojave bolesti. Zbog toga je bitno obavljati redovna provetravanja (preporučuje se postavljanje krovnih prozora) na objektima gde se gaje biljke.
Prednosti hidroponike se ogledaju u sledećem:
Jedna od najvažnijih stvari koje je potrebno odraditi je nivelacija same površine u zaštićenom prostoru. Potom se vrši postavljanje crno-bele folije, s tim što se bela folija okreće ka suncu, dok je crna okrenuta ka zemljištu. Kada se završi postavljanje folije, pristupa se obeležavanju redova, potom se postavljaju cevi za grejanje, a onda i držači za gredice u kojima se nalaze kocke sa mineralnom vunom (najčešće). U jednoj gredici mogu da stanu četiri kocke sa supstatom, a svaka kocka ima svoj kapljač koji snabdeva biljku vodom i hranljivim materijama koje su neophodne za normalan rast i razvoj.
Veoma je važno da dobro poznajemo biljku koju gajimo, njene potrebe kao i bolesti i štetočine koje je napadaju, kako bismo sprečili da dođe do neželjenih efekata koji bi doveli do problema u proizvodnji, jer je ona izuzetno skupa (sistem za navodnjavanje, vodotopiva đubriva, sistem za grejanje, ali i celokupna izrada zaštićenog prostora-konstrukcije, temelj i folija ili staklo).
Najznačajnije vrste povrća koje se gaje na ovaj način su: paradajz, paprika, salata i krastavac, a u Srbiji u hidroponskoj proizvodnji dominira paradajz.
Onim proizvođačima koji do sada nisu imali ni malo znanja o ovakvom vidu proizvodnje važno je naglasiti da se biljke gajene na sterilisanoj podlozi mogu rasaditi na zemljištu, ali ne može se uraditi obratno (biljke koje su gajene na zemljištu da se presade na sterilisani supstrat) zbog prenosa patogena.
Tagovi
Autorka
