Kako proveriti klijavost semena?

Bliži se proleće, vreme za setvu i potrebno je pregledati seme. Tokom svake sezone ostane nam izvesna količina semena koju nismo posejali ili kojoj je istekao rok deklarisani setve i za koju je najbolje unapred utvrditi stepen klijavosti i tako olakšati rad tokom setve.

Pod klijavim semenom podrazumevamo broj semenki koje su proklijale, a izražava se u procentu (%), u odnosu na ukupan broj posijanih semenki.

Potrebno se pobrinuti da se setva obavlja sa semenom koje može da klija i razvije nove biljke. Da bismo bili sigurni kakve je klijavosti seme najbolje je to utvrditi testom 2 do 5 sedmica pre setve. Za takve testove uzme se manja količina semena (minimalno 10 semenki).

Brzi test - seme potopiti u rastvor soli

Najlakši i najbrži način utvrđivanja klijavosti semena je da se uzorak semena potopi u slabi rastvor kalijumpermanganata. Klijavo seme će potonuti na dno, a štura, "mrtva" će isplivati na površinu.

Isti učinak će imati i potapanje semena u slabi rastvor soli. Prvo se napravi slabi rastvor soli od 3% do 5% i semenke se spuste u rastvor, lagano promeša i ostavi 10 do 15 minuta. Seme krastavca se potapa u rastvor 30g soli i 1l vode, a seme paprike, paradajza, patlidžana, kupusa se potapa u rastvor 50g soli i 1l vode. Štura zrna će isplivati na površinu.

Ovo je brzi test koji se često koristi u setvi krastavca i kojim se uklanjaju šture semenke krastavca. Nakon ovog testa potrebno je semenke krastavca dobro isprati vodom i što pre posejati. Ukoliko nećemo pristupiti setvi semenke je potrbno osušiti.

Pripremiti klijalište

Deset ili više semenki se uzme od količine koju imamo i položi na ovlaženu gazu, salvetu ili papirni ubrus i odozgo pokrije sa drugim navlaženim komadom. Ovako pripremljeno klijalište se stavi u tanjir i prekrije tankom najlonskom folijom ili se stavi u rar kese (bolje čuvaju vlagu). Čuva se na sobnoj temperaturi (najbolje na temperaturi od 18 do 20ºC) i pazi da je gaza uvek dovoljno vlažna. U zavisnosti od vrste i sorte semenke će proklijati nakon nekoliko dana. Vaše je da izbrojite broj klijavih zrna. Prilikom brojanja treba obratiti pažnju i na zrna koja su klijala, ali koja pokazuju različite abnormalne pojave (pojava samo korena ili samo nadzemnog dela, razni drugi deformiteti koji će dovesti do ugunuća klijanca). Ovakva zrna ubrojiti u zrna koja ne razvijaju biljke tj. u "mrtva" zrna.

Za ispitivanje semena tikvice, tikve može se koristiti trik sa elektrostatičkim nabojem plastične boce. Suvo seme se položi u tankom sloju. Plastična boca se protlja i kada nastane statički naboj pređe se iznad semenki na visini od 1 do 2cm. Šture/prazne semenke će se zalepiti za bocu. Ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta.

Broj dana za klijanje

Različitim kulturama je potreban i različit broj dana da bi klijale i nikle. Seme repe, repice, cvekle, dinje, krastavca, pasulja, kukuruza, graška klija nakon 5 do 7dana. Nakon 10 dana pojavljuju se mlade biljke nekih sorti pasulja, tikvice, tikve, kupusa, patlidžana, zelene salate, luka iz semena, paradajza, šargarepe, lubenice. Celer, kopar, peršun, paštrnjak, paprika trebaju i više od 2 sedmice da proklijaju i niknu. Semenu špargle je potrebno i preko 3 sedmice da proklija i nikne.

Nakon pojave klijanaca utvrđuje se koliki je procenat semena sa klicama:

• 0% - seme je potpuno nepodesno za setvu, mrtvo seme;
• 20% - seme sa veoma malom klijavošću, opravdana sjetva samo ako se radi o vrsti i sorti čije se seme teško nabavlja i koju želimo očuvati, najbolje je ovakvo seme posejati u zatvorenom prostoru gde možemo nadzirati većinu uslova nicanja;
• 50% - seme srednje moći klijavosti, ovo seme se može posejati u vrt, ali uz povećanje setvene norme za 50%;
• 80% - seme dobrih klijavih karakteristika;
• 95% - seme odličnog kvaliteta.

Foto: bigstockphoto.com