Popci - kakve štete prave i kako ih sprečiti?

Popci ili šturci, često se nazivaju i cvrčcima. Redovni su stanovnici naših bašta i voćnjaka gde prave štete. Obično se misli da su to bezopasni insekti koji svojom pesmom ulepšavaju letnje večeri. Međutim, reč je o opasnim štetočinama koje već u proleće pričinjavaju velike štete, naročito pri gajenju rasada povrća.

Na našem području naveće štete pričinjavaju stepski popac - Gryllus desertus (sinonim Acheta desertus ili Melanogryllus desertus) i poljski popac - Gryllus campestris. To su polifagne štetočine koje se hrane biljkama i drugim insektima i njihovim larvama. Široko su rasprostranjeni, a stepski popac najčešće naseljava područja uz reke, potoke, vlažna i skrovita područja (živice), parcele koje se navodnjavaju. Poljskog popca srećemo u područjima do 1.700 metara nadmorske visine, na neobrađenim površinama, ali i na oranicama. Štete pričinjavaju larve, ali i odrasli insekti.

Stepski popac je sitniji. Dužina njegovog tela je 14-18 mm i crne je boje. Poljski popac je krupniji, dug je 20-26 mm i crnosmeđe je boje. Ovi insekti prezimljavaju u larvalnom stadijumu u zemljištu pod većim grudvama zemlje ili u komoricama koje naprave pod zemljom na dubini 18 cm. Već krajem marta larve se pojavljuju i dopunski hrane. Krajem aprila i početkom maja pojavljuju se odrasle jedinke.

Gde sve popci mogu da naprave štete?

Za obe vrste je karakteristično da su prezimljujuće larve veoma proždrljive. Period dopunske ishrane traje 20-30 dana što zavisi od temperature i vlage. U tom dugom periodu pričinjavaju velike štete jer im je potrebno mnogo hrane, a sa druge strane, mlade biljke su u početnim fazama razvoja. Najviše su aktivni noću. Grizu stabla mladih biljka, hrane se sočnim korenjem, plodovima i listovima. Prave štete na različitim biljnim vrstama. Najčešće napada žitarice, povrće, repu, jagode. Od ostalih biljnih vrsta voli: suncokret, lan, duvan, dinju, pasulj, grašak, šargarepu, cveklu, krompir, kupus, paradajz, papriku.

Štete koje stvara popac primećuju se i u voćnjacima gde se on hrani plodovima jabuke, trešnje i jagode. Često se štete mogu videti i u vinogradu gde se osim plodovima, hrani i mladim korenjem, što je najopasnije u mladom vinogradu. Ipak, najveće štete čini u povrtarskoj proizvodnji gde pregriza mlade biljke, jede kotiledone i mlade listove. Sve to dovodi do uništenja rasada ili velikih oštećenja. Na poljima žitarica, za ishranu koristi i nedozrela zrna u klasu. U ishrani koriste sve biljne delove koji su sočni. Jedan deo hrane nadoknađuju upotrebljavajući u ishrani i larve drugih insekata.

Životni ciklus popca

Za obe vrste karakteristično je da imaju jednu generaciju godišnje, ali to ne umanjuje njihov značaj. Ženka stepskog popca može da položi i do 3.000 jaja, dok ženka poljskog položi oko 600 jaja. Ženke jaja polažu plitko (1-1,5 cm dubine) u grupama 3-5 komada u ispucalo zemljište, ispod grudvi zemlje ili biljnih ostataka od prošle godine. Nakon polaganja jaja ženka ugine. Dalji razvoj jaja je pod velikim uticajem vlage i temperature. Optimalna temperatura je oko 33ºC pod uslovom da je zemljište dovoljno vlažno. Do embrionalnog razvoja će doći samo ako je zemlja dovoljno vlažna, tako da jaje uspeva da iz zemljišta izvuče dovoljno vlage i udvostruči svoju količinu.

Ako nastupi period suše jaja propadaju, a ženke mogu da prestanu sa polaganjem jaja i nastave da to čine posle prve kiše. Embrionalni razvoj traje 15-20 dana. Larve prolaze kroz 9-13 faza a prezimljavaju larve iz poslednjih faza. Kroz koliko faza će larva proći i koliko će one trajati zavisi od vlage u zemljištu i temperature. Prezimljujuće larve se pojavljuju u proleće kada temperatura zemljišta, na 15 cm dubine, iznosi 13ºC.

Mere borbe protiv ovih štetočina

U praksi veoma često nailazimo na pojavu popca u zemljištu koje je doneto iz živica da bi nam poslužilo za sadnju cvetnica ili rasada povrća. Zbog osobine popca da naseljava upravo ovakva zemljišta, skrivena i sa dovoljno vlage, tu praksu bismo trebali izbegavati. Tokom ranog proleća prezimele larve popca se sporije kreću zbog nižih temperatura i tada se može pristupiti njihovom sakupljanju i mehaničkom uništavanju.

Oranje je još jedna mera kojom se smanjuje broj prezimljujućih larvi, kao i dobra priprema površine zemljišta. Popci se skrivaju ispod većih grudvi zemlje. Najveći neprijatelji popaca su ptice i ježevi, pa treba im omogućiti da se nastane u našim baštama i voćnjacima. Pred jesen se na komad platna može staviti biljni materijal od prošle godine. Ovakva skrovita mesta popci rado biraju za prezimljavanje. Kasnije je dovoljno platno sakupiti i odneti. Uništavanje se može obaviti mehanički - gaženjem ili spaljivanjem. Tokom aprila i maja može se sprovesti i obilno navodnjavanje zemljišta. Popci će napustiti prevlažno zemljište i otići gde je suvlje.

Neki od mamaca za popce

Od kuvanog zrna ječma, kukuruza, pšenice i malo ulja mogu da se naprave mamci koji se postavljaju na skrivena mesta ili u čašice od jogurta u koje je stavljeno i nekoliko grudvica zemlje ili malo biljnog otpada da popac ima gde da se sakrije. Ovakve mamce potrebno je redovno pregledati. Popci se često sakrivaju u jame ispunjene organskim đubrivom koje su pripremljenje za hvatanje rovca.

Popac ne voli ni insekticid koji se priprema od koprive ili duvana. Najbolje je kombinovati zalivanje zemljišta sa ova dva prirodna insekticida. Jedan dan zalivanje treba obaviti insekticidom od koprive, a drugi dan od duvana. Takođe, popac ne voli ni hladni preparat od belog luka.