Sve je manje domaćeg pasulja!

Već godinama Srbija uvozi pasulj iz dalekih azijskih zemalja. Statistički podaci, brojke koje iznose Privredna komora i poljoprivredni stručnjaci, ukazuju da smo veliki uvoznici pasulja. Iako Srbija ima sve prirodne preduslove da bude značajan proizvođač, domaćeg pasulja ima malo.

Setimo se 1999. godine kada je ubrano rekordnih 71.000 tona, godinu dana kasnije proizvodnja je prepolovljena, a svake naredne proizvodnja ove namirnice, koja je kod nas smatrana za jednu od osnovnih, je smanjivana.

Pad potrošnje pasulja

Stručnjaci kažu da je opala potrošnja pasulja nestankom velikh potrošača, kao što su vojska i kuhinje u velikm fabrikama. Od tada se manje sejao na našim njivama i počeo je uvoz. Tako smo došli u situaciju da u prodavnicama i na pijacama sve ređe možemo kupiti pasulj domaćih proizvođača pa nam je ostalo da srpski prebranac pripremamo od pasulja koji je rastao u nekoj od azijskih zemalja. Iako stiže najčešće iz daleke Kine, takav pasulj je znatno jeftiniji, što nam je i ugrozilo proizvodnju.

Zbog jefting uvoza, neki odustali od setve

Prošle godine uvezeno je oko 13.000 tona pasulja, a ovdašnji proizvođači kažu da su zbog toga neki od njih odustali od setve, ali pojedini ga seju tradicionalno iz godine u godinu. Prodaju ga kako znaju i umeju, jer je uvozni pasulj jeftiniji, a narod je bez novaca pa kupuje ono što mu je pristupačnije, bez obzira na velike razlike u kvalitetu. Nadležni iz Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju u PKS kažu da država ne može da zabrani uvoz jeftine robe iz inostranstva, već se mora raditi na povećanju rentabilnosti domaće proizvodnje.

Slabo interesovanje za pasulj

Jan Činčurak iz Pivnica ove godne pasuljem je zasejao četiri jutra. "Pored soje, kukuruza i pšenice, svake godine sejem uglavnom zeleni pasulj, proizvodnja je uvek neizvesna. Uglavnom odradim svu agrotehniku, gotovo svakodnevno sam obilazio usev, a posebnu pažnju obratio sam na zaštitu koja je ove sezone bila prilično skupa. Zadovoljan sam prinosom od jedne tone po jutru, što je za ovu godinu sasvim solidno. Imam adaptiran kombajn pa berba, odnosno, vršidba nije problem kao ranijih godina, kada se sve radilo ručno. Pasulj posle kombajniranja ide na selektor, a da bi bio dobro očišćen angažujem nekoliko radnika", objasnio je Činčurak.

Gotovo ručno prebran pasulj Činčurak pakuje u džakove i čeka kupce. Do sada je, kaže, slabo interesovanje, a ovdašnji proizvođači još uvek neznaju šta se dešava na tržištu, da li je pasulja preostalo od prošle godine ili će biti uvoza. "Prodao bih ga rado za 200 dinara po kilogramu, bio bih zadovoljna tom cenom koja bi pokrila troškove proizvodnje", kaže Činčurak i dodaje da se nada da će neko od nakupaca zakucati na njegova vrata, ali da nije siguran zbog velike neizvesnosti da li će dogodine ponovo sejati pasulj.

Proizvodnja je rizična

Poljoprivredni proizvođač iz Paraga, Slaviša Abadžić ranijih godina na svojim parcelama pored soje i kukuruza sejao je oko desetak jutara pasulja. Ove godine, kako kaže, zbog nestabilnog tržišta i uvoza koji obara cenu domaćem proizvodu, znatno je smanjio površine te je beli, sitni pasulj uzgajo na jednom hektaru.

"Izbušio sam dva bunara, obzirom da imam i hektar industrijske paprike, čekao sam podsticajna sredstva Pokrajine pa sam malo izgubio na vremenu. Ipak, pasulj sam tri puta navodnjavo i uspeo, uprkos dugotrajnoj suši i visokim temperaturama, postići 1,1 tonu po jutru. Imam svoju mehanizaciju, tako da pasulj kombajniram i selektiram pa potpuno čist pakujem u džakove i čekam kupca. Moja računica kaže da ne mogu da ga prodam ispod 180 dinara", kaže Abadžić te dodaje da prodaja obično ide do decembra, a onda stagnira do proleća. Strahuje da će i ove godine uvoz omalovažiti domaću, iznad svega, kvalitetnu proizvodnju. Ove godine je u Paragama bilo dosta pasulja, oko trideset jutara.

Proizvođači se za prodaju snalaze kako znaju i umeju

I u Silbašu je ove godine bilo pasulja, a najviše na parcelama Milana Šijana, ratara i povrtara. On je proizvodnju žuto-zelenog pasulja zasnovao na čak trinaest jutara.

"Imam iskustva u gajenju pasulja, jer sam ga sejao i predhodnih godina, ali na manjim površinama. Usev sam adekvatno negovao tokom cele vegetacije, primenio sve agrotehničke mere i obzirom na sušu, tri puta zalivao. Prinos je jedna tona po jutru. Sad je najveći problem prodati svoju robu. Veliki trgovinski lanci ne odgovaraju nama, jer je saradnja sa njima gotovo nemoguća i kada je u pitanju cena i vreme isplate. Upravo zbog toga odustajem od proizvodnje paprika i lubenica", kaže Šijan i dodaje da se svako od proizvođača snalazi kako zna i ume da bi prodao svoj proizvod.

Da li će država ove godine zaštititi svoje proizvođače ili ćemo i dalje u ponudi imati tetovac iz Kirgistana, gradištanac iz Argentine i zeleni pasulj iz Ukrajine, ostaje da se vidi. Bez obzira na sve, ne treba da zaboravite savet iskusnih starih domaćica koje ponavljaju onu narodnu "Pasulj junaka hrani" i uvek kada na pijaci ili kod proverenog prodavca pronađete domaći pasulj, nemojte žaliti novaca. Bilo da je pripremljen sa slaninom, rebarcima ili čak prazan čorbast, svejedno - pravi specijalitet za koji već odavno ne može da se kaže da je sirotinjska hrana. Ni zbog ukusa, ni zbog cene!