Obaveze i prava poljoprivrednika po osnovu poreza na dodatu vrednost

Fizička lica koja su vlasnici, zakupci i drugi korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta i fizička lica koja su kao nosioci, odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva upisana u registru poljoprivrednih gazdinstava (poljoprivrednici) imaju obavezu da budu obveznici poreza na dodatu vrednost ako su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.

Tom prilikom dužni su da podnesu evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu i to najkasnije do isteka roka za predaju periodične poreske prijave, objašnjava stručnjak za agroekonomiju Poljoprivredne stručne službe Loznica Živko Stefanović.

Ako obveznici nisu podneli evidencionu prijavu u roku, onda evidencionu prijavu mogu podneti i posle tog roka, odnosno podneće je nadležni poreski organ po službenoj dužnosti.

Dobrovoljno plaćanje PDV-a

Nju mogu podneti i mali obveznici-poljoprivrednici koji su ostvarili promet manji od osam miliona dinara, a koji su se dobrovoljno opredelili za obavezu plaćanja PDV. U ukupan promet ulaze prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, od premija povezanih sa prometom dobara (premija za mleko) i prihodi od izvršenih poljoprivrednih usluga.

Obveznici koji su se dobrovoljno opredelili za obavezu plaćanja ovog poreza moraju najmanje dve godine ostati u sistemu PDV, a po isteku tog roka ukoliko ne ispune obavezan uslov za ostanak u sistemu mogu da podnesu zahtev za prestanak obaveze plaćanja istog. Poljoprivrednici čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od pomenutog iznosa ne obračunavaju PDV za izvršen promet dobara i usluga, nemaju pravo iskazivanja istog u računima, nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza i nisu dužni da vode evidenciju propisanu zakonom, pojašnjava Stefanović.

Povraćaj poreza

Poljoprivrednici obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.

Poljoprivrednici koji nisu obveznici, a kupuju sve inpute (seme, đubrivo, gorivo, stočnu hranu…) u kojima je i porez na dodatu vrednost, prodajom svojih proizvoda (voće, žitarice, živa stoka, mleko) obveznicima poreza na dodatu vrednost, imaju pravo na delimičan povraćaj poreza (osam odsto), tako što je propisano da onaj ko obavlja nabavku (otkupljivač), a obveznik je PDV, plaća poljoprivrednom proizvođaču na iznos nabavke PDV nadoknadu po umanjenoj stopi od osam odsto.

Kolika je konačna zarada kad poljoprivrednik uračuna i svoj rad?

Na primer, ako je jedinična cena poljoprivrednog proizvoda 100 dinara, kada se on otkupljuje od poljoprivrednika mora se otkupiti po ceni od 108 i to se mora prikazati u priznanici koju potpisuju kupac i poljoprivrednik (osnovica + iznos PDV po stopi 8% = ukupna vrednost). Ovih osam odsto je stimulacija koju država daje poljoprivredniku, a u propisima se naziva PDV nadoknada poljoprivredniku.

Ova nadoknada se priznaje poljoprivrednicima, koji su vlasnici, zakupci i drugi korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta i koji su upisani kao nosioci, odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva u registru poljoprivrednih gazdinstava, a koji su uradili promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga obveznicima PDV agregatorima.

Korist imaju poljoprivrednici, a ne otkupljivači

Otkupljivači obveznici su dužni da obračunaju pomenutu nadoknadu u iznosu od osam odsto na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaju dokument za obračun-priznanicu, kao i da obračunatu nadoknadu isplate poljoprivrednicima u novcu uplatom na tekući račun.

Kupac koji je isplatio poljoprivredniku nadoknadu od osam odsto, može da koristi taj PDV kao prethodni, tako što će za isti iznos manje platiti svoje obaveze državi po osnovu poreza.

U primeni Zakona o porezu na dodatu vrednost i ostvarivanju prava poljoprivrednika na isti nadoknadu od osam odsto imamo situaciju da otkupljivači obveznici u otkupnu cenu uključuju i pomenutih osam odsto nadoknade, tako da poljoprivrednici nemaju nikakve koristi od dobre namere zakonodavca da im kroz PDV nadoknadu povrati deo poreza za kupljene inpute za poljoprivrednu proizvodnju.

U Zakonu, članu 34 se tačno navodi: Ako poljoprivrednici izvrše promet dobara i usluga iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od osam odsto na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaje dokument za obračun (u daljem tekstu: priznanica), kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplati poljoprivrednicima u novcu (uplatom na tekući račun ili račun štednje).

Možda bi rešenje bilo kroz tačno definisanje otkupne cene kao "otkupna cena bez PDV nadoknade od osam odsto", što bi značilo i da u izveštajima o kretanju otkupnih cena žitarica, voća, povrća i žive stoke naglasimo da li je cena sa nadoknadom od pomenutog iznosa.

Svrha uvođenja ove nadoknade je da od nje imaju korist poljoprivrednici, a ne otkupljivači, zaključuje loznički stručnjak.