Da li je proizvodnja duvana isplativa?

Mnogi sremski poljopirvrednici su se, kako bi ostvarili bolju dobiti u proizvodnji, u proteklih nekoliko godina odličili za uzgoj duvana. Razlog za takvu odluku je bilo obezbeđeno tržište, što mora se priznati u velkoj meri smanjuje rizik u poslovanju bez obzira na to što proizvodnja duvana iziskuje puno ulaganja i rada.

Tako se svojevremeno u poduhvat proizvodnje duvana upustio i Dragan Krivošija u Novom Slankamenu, koji sada posle 16 godina uzgoja ovom biljnom vrstom važi za uspešnog proizvožača.

"Na početku je bilo teško, dok nisam upoznao tehnologiju gajenja.Važno je obezbediti dobar rasad duvana i agrotehničke mere uraditi na vreme. Ne sme biti kašnjenja u bilo čemu, jer se to kasnije može odraziti na prinos I kvalitet duvana. Zdrav i ujednačen rasad je najvažniji ", kaže Krivošija.

Agrotehnički rokovi ključni za dobar prinos

Najpovoljnije vreme za setvu duvana je od 10. do 26. marta. Plastenik u kojem se seje treba postaviti na dobro osunčanom mestu, a ukoliko se obavlja setva u plivajuće kontejnere za proizvodnju rasada, obavezna je i hemijska analiza vode. Sve ovo je Krivošija učio u hodu, a sada za njega nema tajni u proizvodnji duvana. "Ukoliko se ispoštuje sve što struka nalaže, ne može se pogrešiti. Jedino vremenske prilike mogu da utiče na kvalitet I prinos, od perioda kada duvan rasadimo na parceli. Ali, tu mi već ne možemo ništa. Bilo je godina kada je bilo grada pred samu berbu, ali i u berbi. Znao je da uništi I celokupan rod", kaže Dragan.

Cena mora biti veća

Ove godine gazdinstvo Krivošija je zasnovalo proizvodnju duvana na površini malo većoj od 11 hektara. Ostvaren je dobar prinos, više od 1.400 kilograma po hektaru, a kako kaže Dragan i kvalitet je zadovoljavajući. Duvan je sada u balama i čeka otkupljivača.

"Tržište je sigurno I to je ono što ovu proizvodnju izdvaja od drugih. Najpre sam smatrao da je obezbeđen plasman najvažniji, ali sada mislim da je ipak otkupna cena duvana najvažnija. Trenutna cena je 2,20 evra po kilogramu za prvu klasu duvana", smatra Krivošija i dodaje da bi cena u otkupu trebala da bude veća. Minimalnu zaradu proizvođači duvana bi ostvarili pri otkupnoj ceni 3,50 evra.

"Ulaganja u ovu vrstu proizvodnje su izuzetno velika, potrebno je puno radne snage. Na dnevnice ode dosta novca, veliki su i troškovi sušenja duvana. Puno se radi i trebalo bi da otkupna cena pokrije sve te troškove, a nas proizvođače nagradi za veliki trud", napominje Krivošija.

Proizvodnja bez subvencije

Jedan od problema koji ovu proizvodnju prati već nekoliko godina je izostanak subvencija za uzgoj duvana. Proizvođači duvana kao i Dragan Krivošija smatraju da je ranije, kada su postojale subvencije bilo mnogo lakše organizovati proizvodnju nego danas. Zahvaljujući subvencionisanom uzgoju duvana, ranije su proizođači mogli da pokriju bar deo potrebnog ulaganja.

"Mogli smo lakše otplaćivati i kredite za sušare, ili deo tog novca iskorstiti za ispaltu dnevnice. Ovako, sve troškove moramo pokriti iz proizvodnje. Bilo bi najbolje kada bi otkupljivači čim preuzmu duvan to I platili, jer ja već sada razmišljam o zasnivanju proizvodnji uza narednu godinu. Nije lako kalkulisati sa troškovima kada nisi siguran kada če biti isplata novac za isporučeni duvan", sugeriše Dragan.

Pošto ovogodišnja proizvodnja još nije naplaćena Krivošija nije napravio konačan plan setve za sledeću godinu. Možda će kaže i smanjiti površine pod duvanom jer ova proizvodnja nije isplativa kao nekada. Ako uslovi za sledeću godinu ne budu bolji, prvenstveno otkupna cena, mogu opredeliti ovog proizvođača da sledeće godine prvi put duvan rasadi na duplo manjoj površini. Ipak, Dragan se nada da neće biti tako i da će resorno ministarstvo ozbiljnije shvatiti značaj proizvodnje duvana i naći načina da pomogne poljoprivrednicima koji se odluče za proizvodnju ove biljne vrste.

Inače, proizvodnja duvana je veoma zastupljena u Sremu. Najznačajnije površine su u Opštini Šid, tačnije u Kukujevcima gde se postižu i rekordni prinosi duvana. Visokim prinosima se diče i proizvođači u Hrtkovcima, Golubincima, Sremskoj Mitrovici i Maradiku.