Evropska proizvodnja biljnih proteina je deficitarna - nedostaje gotovo 70 odsto potreba koje najčešće nadoknađujemo uvozom soje.
Pošto evropska poljoprivreda zavisi od uvoza biljnih proteina, a potrebno je nadoknaditi manjak sopstvene proizvodnje, nastavlja se uvoz jeftine soje umesto da se krenulo u ulaganja u istraživački rad čiji bi cilj bio poboljšanje evropske produktivnosti biljnih proteina važnih u ishrani stoke zbog proizvodnje mesa i mleka. Zato su evropski poslanici ponovo tražili raspravu na tu temu. Odbor za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropskog parlamenta je stoga održao saslušanje o poboljšanju snabdevanja Evropske unije biljnim proteinima.
Evropska proizvodnja biljnih proteina je deficitarna - nedostaje gotovo 70 % potreba koje najčešće nadoknađujemo uvozom soje. Biljke, koje sadrže proteine, poput mahunarki, daju dobre rezultate u ljudskoj ishrani. One zamenjuju ugljene hidrate, daju osećaj sitosti, snižavaju holesterol, pa su dobar izvor važnih hranljivih materija. Bernard Šefer, rukovodilac ogledne farme na Univerzitetu primenjenih nauka u Merklingzenu, rekao je da su oni u eksperimentalnoj proizvodnji mahunarki uspeli da smanje emisiju stakleničkih gasova, a pored toga mogući su i drugi efekti, poput smanjenja upotrebe sredstava za zaštitu biljaka i izbegavanje fenomena da uzročnici bolesti postanu otporni na ta sredstva.
Evropska unija uvozi 25-35 miliona tona soje i sojinog brašna što čini 60-70 % ukupnih proteina u EU!
Evropa je prvi izvoznik pšenice u svetu, a kao uvoznik soje nalazi se na visokom drugom mestu. Evropski poslanici su se zapitali: da li su i usevi mahunarki svojevrsna "siročad" među usevima u Evropskoj uniji? Nekada je proizvodnja proteinskih biljaka bila velika, a sada je unutar EU opala jer proizvodnja mahunarki nije dovoljno atraktivna.
Matias Kron predsednik asocijacije "Dunav - soja" predstavio je inicijativu dunavskih zemalja i različitih sektora da se proizvede dovoljno sopstvene soje i da se ona označava kao GMO-free. On je rekao je da se mora uspostaviti bolji i raznovrsniji način setve soje i promovisati drugačiji način vođenja poljoprivrede kako bi se smanjila zavisnost od uvoza. Maria Pelti, članica francuskog Odbora za ekološku poljoprivredu, predsednica nevladine organizacije "Budući naraštaji" istakla je da je potrebno uvesti podsticajne mere u okviru zajedničke poljoprivredne politike i nastaviti istraživanja.
"EU mora da prestane da bude zavisna od uvoza biljnih proteina jer je opasno u tolikoj meri zavisiti od jednog uvoznog proizvoda. Prosečni proizvođač mleka kao prvi trošak navodi hranu za stoku, drugi radnu snagu, a to znači da dvostruko više troši za stočnu hranu u odnosu na radnu snagu. Svaki drugi proizvođač mleka ostaje bez zarade!", dodao je Dejvid Mek Norton, direktor kompanije Soja UK.
Moramo imati multidisciplinarni pristup i maksimalno povećati proizvodnju soje, ali tako da pređemo na GMO. "Imamo dobru genetiku, ali moramo maksimalno da povećamo proizvodnju soje i lupine, unapredimo popularnost graška i pasulja. Moramo da koristimo i detelinu, alge... Moramo preći i na ozelenjavanje, ali treba da priznamo i višu energetsku vrednost koju dobijamo jer je balans ugljenika bolji kod proteinskih biljaka nego kod takozvanih biljaka koje se gaje radi biogoriva", rekao je Mek Norton.
On je kritikovao nedostatak finansijske podrške za mahunarke koja je ukinuta 1992. godine kada je Evropska unija prestala da prerađuje pasulj i grašak, pa zato nije čudno što imamo problem kada je reč o biljnim proteinima. Važno je da shvatimo zašto EU uvozi 25-35 miliona tona soje i sojinog brašna što čini 60-70 % ukupne stočne hrane u Evropskoj uniji.
"Kada bi prestali da dolaze ti brodovi, bili bismo u velikom problemu jer smo u poslednjih 15 godina zavisni od uvoza soje", bio je jasan Mek Norton.
Hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Marijana Petir rekla je da je ta zemlja slobodna od genetski modifikovanih organizama, te da ne dozvoljava setvu GMO-a ni radi eksperimenata.
"EU je u stanju da proizvede dovoljno soje za sopstvene potrebe, ali isto tako i dovoljno biljnih proteina kroz mahunarke, grašak i pasulj što su sada potvrdili i stručnjaci. Imajući u vidu da je ova godina proglašena godinom mahunarki izuzetno je važno da se poveća upotreba mahunarki ne samo u ishrani životinja već i u ljudskoj ishrani", zaključila je Petir.
Foto: www4.fh-swf.de
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
