Sirak metlaš - kultura koja osvaja ratare!

Kod nas se sirak metlaš još uvek gaji na tradicionalan način, a seče ručno. Mnogi proizvođači ipak tvrde da je ova kultura isplativija od proizvodnje soje i kukuruza.

Činjenica da sirak metlaš nije zahtevna biljka, da ima siguran plasman i da je proizvodnja godinama unazad, po tvrdnjama ratara koji ga seju, profitabilna čini sirak metlaš veoma atraktivnom i poželjnom kulturom, uprkos činjenici da seča nije mehanizovana nego se obavlja ručno.

Kako tvrde stručnjaci, svake godine u proseku sirak metlaš se uzgaja na oko 1.000 hektara i uglavnom je zastupljen u tri regiona, na severu Bačke - Topola, Senta i Kanjiža, drugi region su Selenča i Pivnice, a treći Bački Petrovac. Na ovim područjima gaji se tradicionalno i ratari dobro znaju tehnologiju proizvodnje.

Dobar rod - veće površine

Zdenko Durgala iz Pivnica već godinama pored kukuruza i soje seje i sirak. Zadovoljan je prošlogodišnjom proizvodnjom te će ovog proleća povećati površine.

"Prošle godine imao sam tri jutra sirka metlaša, a ovog proleća posejaću duplo veće površine - šest jutara. Imao sam dobar rod 4,5-5 tona po jutru, uspeo sam ga poseći po lepom vremenu i odmah sam ga isporučio jednoj privatnoj metlari u Selenči, a novac mi je na dan isporuke uplaćen na račun. Zato sam odlučio da povećam površine, nema puno ulaganja u proizvodnju, ja čak ne prskam usev zbog suzbijanja korova nego ručno okopavamo. Najveća ulaganja sirak iziskuje u vreme sazrevanja odnosno seče, kada treba angažovati radnu snagu koja je vična ovom poslu. Da bi se odradilo jedno jutro, odnosno sirak posekao, povezao i natovario na prikolicu potrebno je dvadeset radnika i naravno suvo i sunčano vreme", kaže Zdenko i dodaje da je nabavio seme, ovih dana priprema zemljište, a setvu planira polovinom aprila.

Stručnjaci kažu da sirak dobro uspeva i na lošijim zemljištima, na ritskim i peskovitim terenima uspešniji je od kukuruza, a tolerantan je na sušu. Nakon nicanja i početnog rasta, koji može biti veoma spor ratare će obradovati fazom naglog i energičnog rasta.

Najveći problem je pronaći vešte radnike

Dušan Manojlović iz Mladenova kod Bačke Palanke prošle godine sirkom je zasejao deset hektara.

"Na osnovu prošlogodišnjeg iskustva mogu reći da je proizvodnja sirka metlaša isplativ posao. Nisam imao puno ulaganja, tokom vegetacije jednom sam ga tretirao protiv korova, a uradio sam i prihranu. Usev je imao dobar sklop, što se pozitivno odrazilo na kvalitet metlice. Jedini problem sa kojim sam se suočio je radna snaga. Ukoliko su radnici vešti i znaju kako se ispravno seče sirak ovaj posao se obavlja znatno brže. Međutim, radnici koji nemaju iskustva sa sečom sirka teže i duže rade tako da umesto dvadesetak dnevnica treba obezbediti oko trideset pet, što poskupljuje proizvodnju. To je jedini razlog zbog koga ovog proleća neću sejati sirak. Odlučio sam se za setvu semenskog kukuruza na 55 hektara, a posejaću i 5 hektara paprike roge", kaže ovaj poljoprivrednik iz Mladenova.

Seča sirka težak je posao

Da je posao oko seče sirka dosta težak potvrđuje i Zdenko Durgala. "Sirak se seče ručno srpovima ili oštrim noževima, kako je kome zgodnije, a radnici moraju biti spremni i vešti. Mnogima je čudno što se ovaj posao još uvek obavlja ručno, ali moram naglasiti da se posao, ako je dobra organizacija, obavi za samo nekoliko dana, a završna računica ipak pokazuje da je proizvodnja sirka sigurnija i proitabilnija od proizvodnje soje i kukuruza. Zato ovog proleća sejem duplo veće površine", objasnio je Durgala.

Recimo na kraju da su ugovaranje proizvodnje, otkup sirka, kao i proizvodnja metli najviše skoncentrisani u Selenči, Bačkom Petrovcu i na severu Vojvodine, gde se nalaze male zanatske radnje koje se najčešće bave izvozom finalnog proizvoda.

Foto:bigstockphotos.com;Europeanpix