Uprkos poplavama od poljoprivrede ne odustaju

Većina naših poljoprivrednika radi vredno i predano, i najčešće ne pravi kalkulacije. Znaju da veliki rad nije adekvatno nagrađen, ali živeti i raditi se mora. U selu Poljane ima dobrih domaćina koji se uglavnom bave ratarstvom i stočarstvom. Njive su plodne, pa neizostaju ni dobri prinosi.

Porodica Pantić iz Poljane spada u red izuzetnih domaćina, a razloga za takvu tvrnju je više. Braća Saša i Dragan okosnica su ovog domaćinstva. Saša je zadužen za ratarsku proizvodnju, a stariji brat Dragan, zadužen je za stočarstvo. Ova godina je bila rodna, naročito je dobro rodio kukuruz. Pantići su obrali više od vagona kukuruza u klipu po hektaru. Mehanizacija koju poseduju nije nova, ali je sve na broju i u funkciji. Ovi domaćini ističu da za obradu zemljišta imaju sve, a neretko sa tom starom mehanizacijom proizvedu i više nego što mogu da prodaju.

"Obrađujemo nešto više od četrdeset hektara zemlje. Proizvodimo kukuruz, pšenicu, ječam i nešto deteline. Ipak najveći deo površina je rezrvisan za setvu kukuruza. Ove godine smo kukuruz gajili na 23 hektara, a sledeće, ako to uslovi budu dozvolili proširićemo ovu proizvodnju na površinu 30 hektara. Ove jeseni posejali smo i strnine, ali ne sve što smo planirali. Osnovni razlog što setva još nije završena su nepovoljni vremenski uslovi. Ove godine su dobro rodili i pšenica i ječam, a prinos je bio oko pet do 5,5 tona po hektaru", ističe Saša Pantić.

Poplave desetkovale stočni fond

Selo Poljane, u kom ovi domaćini žive bude poplavljeno skoro svake godine zbog bujičnih reka. Samo male količine padavina dovoljne su da rečica Peštan potopi selo, i sav trud domaćina padne u nepovrat. Imanje Pantića je od 2010. do danas devet puta bilo poplava, a najgore je bilo u maju 2014. kada im je poplava desetkovala stočni fond.

"Poplave se dešavaju skoro svake godine, najveća nas je zadesila 2014. kada je stradalo dosta stoke. Osim svinja i živine tada se udavilo i šesnaest grla krupne stoke, ali smo uz pomoć ljudi dobre volje i države uspeli da se vratimo na pravi put. Dobili smo donacije ljudi iz Topole i Svilajnca koje su podrazumevale i stoku. Na taj način smo donekle uspeli da obnovimo stočarsku proizvodnju", ističe Dragan Pantić.

Plasman neizvestan

Ovi domaćini danas imaju raznovrsnu stočarsku proizvodnju. Odgajaju svinje, ovce ali su goveda na prvom mestu. Najveći problem za poljoprivrednike je da prodaju ono što su proizveli. Uz problem pronalaženja kupca, i onako niske cene mleka i mesa su promenljive. Domaćinstvo Pantića godinama pravi kvalitetan sir i kajmak, a za prodaju je zadužen najstariji Pantić, koji ih već 43. godine prodaje na pijaci u Beogradu.

"Sada imamo pet krava i četiri teleta. Da li ćemo proširivati ovu proizvodnju zavisi od situacije na tržištu. Trenutno, jedan od najozbiljnijih problema predstavlja nam sam palsman robe. Proizvodnju bi smo možda i proširili, ali česte poplave nas sprečavaju da napravimo takav korak jer pitanje je da li bi u u budućnosti mogli da ponovo obnovimo stočni fond koji smo imali", kaže Dragan Pantić.

Veliki je posao, ali kada se angažuje više ruku sve se na vreme uradi. Pantići vole poljoprivredu, i vredno i predano rade, a da bi se sama proizvodnja nastavila, uslovi privređivanja moraju biti mnogo bolji.

„U domaćinstvu rade svi, i naši roditelji koji imaju više od sedameset godina. Od nas jedanaestoro u porodici, deset vozi traktor kada je sezona, berba ili setva, svi su angažovani“, kažu Pantići.

Photo:pixabay.com