Molekuli smeđe alge ne ubijaju morske organizme, za razliku od drugih boja, nego ih odbijaju i na taj način sprečavaju njihovo vezivanje za trup broda.
Vlasnici plovnih objekata bi u budućnosti mogli da imaju potpuno ekološku boju uz pomoć biomimikrije. Kvalitetno održavanje ima veliki uticaj na dugovečnost plovila, ali isto tako ono što koristite tokom održavanja ima uticaj na morski ekosistem. Troši se mnogo novca na boje, a te boje sadrže teške metale, koji putem lanca ishrane mogu završiti i na našem stolu.
Nažalost agencije za zaštitu životne sredine ne vode mnogo računa o ovom problemu. Imajući u vidu koliko je razvijen morski turizam, koliko se često krstari po Mediteranu, uticaj i nije zanemariv. Većina tih boja sadrži bakar i biocide, međutim bakar se taloži u sedimentu i nema mnogo studija o uticaju na morski ekosisitem.
Prema nekim starijim izveštajima, ono što zapravo povećava antivegetativno delovanje smanjuje fotosinezu u morskom ekosistemu i na taj način ima negativan uticaj. Proizvodnja u potpunosti ekoloških boja je skupa i dugotrajna, ali na Institutu Paul Ricard došli su do saznanja da je ključ u algama, koje na potpuno prirodan način mogu sprečiti vezivanje mikroorganizama.
U razgovoru sa molekularnim biologom Robertom Bunetom, koji aktivno radi na ovom problemu, saznali smo da nema studija o uticaju antivegetativnih boja na Mediteran, te da se samim tim i ne zna kolika je šteta od ovih premaza načinjena, ali da su studije širom sveta pokazale da postoji negativan uticaj ovih boja.
Oni su za ovo istraživanje odabrali smeđu algu Taonia atomaria, jer njeni molekuli, koje su izolovali uz pomoć biotehnologije, pokazuju antivegetativno delovanje.
Mnogi na pomisao o kombinaciji biotehnologije i ekosistema imaju dozu skepticizma, ali u slučaju realne primene ovih boja ne bi bilo opasnosti po morski ekosisitem, jer bi boja bila zasnovana na biomimikriji, odnosno na oponašanju prirode. Cilj je pronaći rešenje u prirodi i samim tim smanjiti negativna delovanja biocida.
Molekule ove alge ne ubijaju morski organizmi, za razliku od drugih boja, nego ih odbijaju i na taj način sprečavanju njihovo vezivanje za trup broda. Međutim, kako nam ovaj molekularni biolog kaže, primena u realnom životu još uvek nije moguća, jer je celi proces od izolacije do testiranja vrlo težak i skup posao.
Procenjuje se da će globalno tržište antivegetativnih premaza do 2021. dosegnuti čak 9.2 milijardi dolara. Glavno pitanje je koliko će to doprineti ugroženosti morskog ekosistema i čemu se ribari mogu nadati u budućnosti.
Foto: Facebook/Institut océanographique Paul Ricard
Autorka
