"Ravna šuma" - edukacija i kultura kao deo prirode

Nakon studija Veterine i života u Beogradu, Aleksandar Vasov se vratio na imanje svog dede i počeo da gradi porodičnu farmu "Ravna šuma". Tokom godina, ona je prerasla u mesto na kome se, pored održive poljoprivrede i tradicionalnog stočarstva, razvijaju i promovišu edukativni i kulturni sadržaji.

Farma se nalazi u selu Zabrđe, petnaestak kilometra severno od Dimitrovgrada, na 720 metara nadmorske visine. Živopisni predeli Odorovačkog polja, najvećeg kraškog polja Istočne i Jugoistočne Srbije, i prirodna bogatsva koje ono krije, predstavljaju pravi raj za poštovaoce prirode.

Doprinos očuvanju autohtonih rasa

Danas je prava retkost u istom dvorištu pronaći bardoke, vitoroge žuje, balkanske koze, podolsko goveče i domaćeg brdskog konja. Jedno od glavnih obeležja "Ravne šume" je čuvanje i nega autohtonih i ugroženih pasmina.

"U početku sam čuvao meleze ovaca nabavljane na lokalu, a od 2006. dolazim do nukleusa stada belometohijske ovce - bardoke, soja pramenke koji potiče sa Kosova i Metohije. Zahvaljujući strogoj selekciji i dobrim uslovima gajenja kvalitet ovih ovaca se popravlja iz godine u godinu. Pored bardoke, na farmi držimo i par primeraka racke ovce - vitoroge žuje i nekoliko primeraka balkanske koze. Na farmi se još gaji domaći brdski konj i podolsko govedo - stara autohtona rasa primigenih goveda iz Panonije", priča nam Aleksandar.

Poseban sadržaj farme čine pastirski i ovčarski psi - šarplaninci, karakačanski psi i pulini, uz naglasak na održiv suživot između stada ovaca i koza i velikog broja predatora na okolnim pašnjacima i šumama, pre svega vukova, šakala, lisica i u manjem broju pasa lutalica. Pored autohtonih rasa, na farmi se još gaje i francuske alpine i njihovi melezi, ali i par atraktivnih lama sa podmladkom.

Edukativni sadržaji prilagođeni različitim uzrastima

Tokom 2010. godine zahvaljujići STAR projektu Svetske banke na imanju je sagrađen objekat od 400 m² za smeštaj i prikazivanje životinja. Od tada "Ravnu šumu" često posećuju različite grupe i pojedinci. Pored domaćih, redovne su posete i gostiju iz inostranstva, kao što je slučaj sa studentima iz Švajcarske, sa studija u oblasti Ekologije. Vasov nam objašnjava sa kakvim se sve sadržajima posetioci koji ovde navrate mogu upoznati.

"Mladim grupama u osnovnoj školi nudimo susret sa domaćim životinjama, demonstraciju muže sa njihovim aktivnim učešćem, degustaciju sira i mleka, sve ono što ne mogu da vide i sretnu u gradovima. Studentima Veterine u saradnji sa njihovim profesirima i asistentima organizujemo praktičnu nastavu, posebno iz predmeta Stočarstvo, Bolesti papkara, Porodiljstvo, Klinička dijagnostika, Dobrobit životinja i dr. Studentima iz inostranstva posebno je interesantna prezentacija i predavanje iz oblasti gajenja i čuvanja, kao i obuke pastirskih pasa i njihova upotreba u čuvanju stada u uslovima stalne pretnje od vukova i šakala. Ja sam međunarodni sudija za ocenu eksterijera pasa iz II FCI grupe - pastirski psi", objasnio je Vasov.

Izvorna muzika kao deo stočarske kulture

Sastavni deo "Ravne šume" je muzika. Kao i rase koje se ovde gaje i muzika je izvorna - autohtona. Naš domaćin uživa da svojim gostima na farmi priređuje mini koncerte na narodnim instrumentima, posebno na kavalu, tradicionalnom instrumentu nekadašnjih pastira.

"Ja sviram kaval, to mi je osnovni instrument. Pored njega sviram i gajde, frulu i tamburicu - prim. Uz samostalne nastupe i gostovanja, radim i u nekoliko orkestrara: "NaiSSa" (Niš), "Teodulija" (Beograd), "Caribrodski orkestar" (Dimitrovgrad). Na koncertima u zemlji i inostranstvu promovišem farmu i sredinu u kojoj živim i radim, kao jedan interesantan deo zemlje gde se gaji i neguje stočarska kultura i tradicija čuvanja i negovanja starih pasmina, zanata i muzike", kaže naš sagovornik.

Na farmi uvek ima posla

Mleko, sir, surutka, jaganjci i jarići, odnosno sve što se stvori na farmi, proizvedeno je uz veliki obzir prema potrošačima. Od sireva, Vasovi prave beli sir u kriškama - mešanac ovčeg i kozjeg mleka. Kako se muža još uvek obavlja ručno, u planu je izgradnja adekvatnog izmuzišta i male mlekare koja bi zadovoljavala sve visoke standarde. Tu su još i planovi koji se odnose na selekciju stada, zasnivanje kvalitetnih travnjaka i uređenje objekata. Vasovi sopstvenom ratarskom proizvodnjom obezbeđuju veliki deo stočne hrane, oko 80% žitarica i 100% kabastih hraniva. Na farmi je stalno prisutna radna atmosfera, a sve se postiže uz dobru organizaciju.

"Pored nas, članova domaćinstva, najčešće je na farmi i jedan radnik - ovčar, uz povremeno angažovanje sezonskih radnika, zavisno od obima poslova. Takođe su na farmi česti moji prijatelji koji, uz pomoć koju mi pružaju, proživljavaju neke za savremenog čoveka interesantne trenutke, kao što je moba za vreme berbe kukuruza. Na taj način svake godine u jesen sakupim veliki deo mojih prijatelja i uz druženje obavimo posao. Iz godine u godinu broj berača kukuruza je sve veći i ljudi zaista uživaju u druženju uz rad", zaključuje Vasov na kraju razgovora.