Stare zanate oživeli novcem iz EU

Kako ratarske useve i prirodne materijale iskoristiti u svrhu ruralnog razvoja videli smo u slovenačkom selu Veržej. Zavod "Marianum", zahvaljujući projektima EU, u ovom delu Pomurja uspešno razvija seoski turizam. Kroz škole ručnih radinosti osposobljava polaznike da novostečenim znanjima zarade dodatni novac. Ovaj edukativni, kulturni i zanatski centar čuva stare zanate od zaborava.

Krovovi od slame zaštitni znak Veržeja

Pažnju turista sve više privlači specifično naselje kućica sa krovovima od ražane slame. Njihov donji deo ukopan je u zemlju, a one predstavljaju veoma originalan smeštaj, naročito za poštovaoce prirodnih materijala i zdravog načina života. Slovenci ih nazivaju zemljanke. Osnova celog projekta je da se očuva umetnost ručne izrade upotrebnih i dekorativnih predmeta, da mladi nauče kako se i šta se radi sa slamom, kukuruzovinom, glinom, gvožđem i sličnim materijalima.

Veržej je dobio ime na osnovu najrasprostranjenijeg ratarskog useva na okolnim njivama - raži. Stanovnici su govorili: "Idemo sad u raž, odnosno idemo v ržej". Nakon žetve raž se ručno mlati, pa se provlači kroz namenske naprave da bi se uklonio sav višak. Zatim se ravna i slaže u snopove koji su tada spremni za pravljenje krova.

Noćenje u zemljankama 25-30 evra

"Zemljanke su rezultat uspešno realizovanog projekta EU vrednog 50.000 evra. Ovim novcem finansirana je obuka ljudi da postavljaju krovove od slame raži, kao i podizanje samih objekata. Ovakve kućice ne mogu se videti nigde više u Sloveniji. Ljudi dolaze da bi u njima spavali i kako bi u našim radionicama naučili osnove nekog starog zanata. Od 25 do 30 evra košta spavanje u zemljanki za pet osoba", objašnjava Jožica Vohar.

U registru Ministarstva privrede upisano je više od 400 sertifikovanih radnji, a pravilnik kaže da se 69 delatnosti smatra starim zanatima. Pod umetničke zanate potpada 29 delatnosti, dok narodna radinost podrazumeva svega 8 veština poput upredanja konca i vune, narodnog veza, pletenja, kukičanja, pačvorka... Procenjuje se da se više od 10.000 ljudi bavi starim zanatima.

Muzej-riznica rukotvorina od prirodnih materijala

Osim krovova, od slame se ovde prave i najrazličitiji ukrasni i upotrebni predmeti. U istu svrhu koristi se i kukuruzovina. Ne možemo reći da nam je to nepoznanica jer su se svojevremeno i u našim školama, na časovima tehničkog obrazovanja, deca učila ovim veštinama. Naši domaćini su i sami rekli da je pletenje pruća mnogo rasprostranjenije u Srbiji nego u Sloveniji i da imamo majstore tog zanata čije ruke "zlata vrede".

Odličan način za korišćenje novca iz EU fondova

Međutim, ako se zanatstvo sačuva od zaborava i više mu se doda na važnosti onda možemo pričati o jednom segmentu kvalitetnog ruralnog razvoja. Ovo je jedna od ideja kako treba iskoristiti različite fondove EU koji bespovratnim sredstvima pomažu razvoj sela. Nije potrebno izmišljati ništa novo. Dovoljno je iskoristiti iskustva onih koji su to već dobro odradili.

"Mađari imaju veoma razvijenu izradu rukotvorina, pa smo zajedno sa njima radili dva projekta "Rokodelska akademija I i II". Prilikom sprovođenja prvog projekta popisali smo sve što imamo. Tu pre svega mislim na zanatlije na našem prostoru. Povezali smo ih, štampali prospekte da se promovišu. Sve je bilo usmereno ka različitim ciljnim grupama: školama, nezaposlenima, osobama sa invaliditetom. Tako smo napravili proizvode koje smo mogli ponuditi ljudima različitih interesovanja. Celu priču smo proširili uz pomoć drugog projekta. Uredili smo kamp kako bismo stare zanate povezali sa turizmom", rekao je programski vođa Zavoda "Marianum", Ivan Kuhar.

Radionice tradicionalnog i umetničkog grnčarstva

Još jedan prirodni materijal kojeg u velikim količinama ima na ovom prostoru je - glina. Da je ona odličnog kvaliteta potvrđuje i veliki pogon fabrike za proizvodnju crepa koja sav materijal kupuje upravo u Veržeju. Naš sagovornik je kazao da je sasvim prirodno da se ovaj resurs iskoristi i za razvoj grnčarstva. Inače, grnčarska radionica budi najveće interesovanje kod ljudi različitih životnih doba. Ovaj zanat se razvija u dva pravca. Postoje polaznici radionice koji se zadržavaju na tradicionalnom grnčarstvu, ali i oni koji na osnovama tradicionalnog razvijaju umetničko grnčarstvo.