Tritikale

Tritikale je sitnozrna žitarica, hibrid pšenice (Triticum) i raži (Secale). Stvoreni su brojni kultivari koji imaju bolji aminokiselinski sastav od raži, a po sadržaju energije je slična pšenici. Raž kao i pšenica ima znatnu količinu enzima fitaze kao i je bolji izvor dostupnog fosfora nego ostale žitarice. Po pravilu, u hrani pilića do 4 nedelje starosti može učestvovati sa 2 %, a starijih 15 % kao i kokši 10 %, odnosno, može zameniti 1/3 pšenice i 1/2 kukuruza u hrani odraslih kategorija domaćih životinja. Zelena masa krmnih sorti tritikalea je nežna i sladunjava, zbog čega je stoka vrlo rado jede. Intenzivno bokorenje kao i rani i ubrzani prolećni porast uzrokuju zasenjenje zemljišta i onemogućavaju rast korova, pa upotreba herbicida i nije potrebna.

Agroekološki uslovi za gajenje tritikalea

Tritikale je jako prilagodljiva ultura, dobro uspeva i u sušnim područjima. Pokazuje dobru otpornost prema niskim temperaturama, pa dobre rezultate postiže i u planinskim područjima. Prezimljava bolje od pšenice, otpornija je na nagla otapanja snega i pojavu ledene kore.

Agrotehničke mere gajenja tritikalea

Plodored

Kao i ostale žitarice tritikale ne podnosi proizvodnju u monokulturi. Na istu parcelu dolazi nakon tri godine. Najbolji rezultati u proizvodnji postižu se setvom nakon kultura koje ranije napuštaju zemljište, npr. nakon suncokreta, ranih hibrida kukuruza, krompira, graška i višegodišnjih travno-detelinskih smesa.

Obrada zemljišta

Osnovna i dopunska obrada zemljišta identična je obradi zemljišta za setvu pšenice. Oranje se treba obaviti na 25-30 cm dubine, a predsetvenom pripremom zemljišta treba stvoriti što idealnije uslove za setvu. Ako je moguće, setveni sloj treba biti orašasto mrvičaste strukture. Kao i sva strna žita traži stabilnu obradu zemljišta kojoj treba posvetiti dosta pažnje s obzirom na to da tritikale ima slabo razvijen žiličast koren slabe usisne moći.

Đubrenje

Pored kvalitetne obrade, predsetvene pripreme i setve, bez mineralnih đubriva nema visokih i kvalitetnih prinosa, s tim da je obavezno obaviti analizu zemljišta, a na osnovu rezultata analize uneti potrebna hraniva. Orjentacione količine mineralnih đubriva kreću se oko 300 kg/ha NPK (8:16:24), a za prihranu koriste se azotna lako topljiva đubriva u rano proleće.

Primer đubrenja tritikalea:

u osnovnoj obradi: 300 kg /ha NPK 7-20-30, prva prihrana u fazi prolećnog kretanja vegetacije: 200 kg/ha KAN-a, druga prihrana u početku klasanja: 150 kg/ha KAN-a.

Setva tritikalea

Optimalni rok setve prva polovina oktobra. Setvena je norma 450-500 klijavih zrna/m2, odnosno 200-220 kg/ha semena. Dubina setve kreće se od 3 do 5 cm (na težim zemljištima: pliće, a na lakšim zemljištima: dublje).

Žetva tritikalea

Žetvu obavljamo kad vlažnost zrna padne na približno 13 %, što se događa pri kraju žetve pšenice. Prinosi tritikalea mogu biti i 5 t/ha. Žetva se vrši na prelazu voštane u punu zrelost, a način žetve zavisi od stepena poleganja useva. Sorte za zrno imaju čvrsto i nisko stablo, pa ne polegnu, dok krmne sorte koje imaju visoko stablo u vremenu sazrevanja jako polegnu. Prinosi su izuzetno visoki uz odgovarajuću agrotehniku.

Izvor:

PSS u biljnoj proizvodnji

Jari tritikale seje se u proleće od polovine februara do sredine marta. Ima kraću vegetaciju od ozimog i slabije bokori. Ima kraći stadijum jarovizacije od ozimog i otporniji je na visoke temperature i sušu kao i daje kvalitetnije zrno.

Ozimi tritikale seje se u jesen (oktobar) i prezimljuje u fazi od nicanja do bokorenja, ima dužu vegetaciju od jarog, jače se bokori i otporniji  je na niske temperature.