Povećava se broj farmi ovaca u srednjem Banatu

Nakon dugogodišnje stagnacije ovčarstva na području srednjeg Banata broj stada kao i njihova veličina polako se povećavaju. Za ovakvu situaciju najzaslužnije su subvencije koje isplaćuje država: za umatičena grla ovaca 7.000 dinara i isporučenu jagnjad 2.000 dinara po grlu.

Broj grla u ovom regionu iz godine u godinu se povećava i sada je dostignuta cifra od 44.000 ovaca, od kojih je 6.500 umatičeno. Na farmama je najzastupljenija virtemberg rasa.

Ovčarstvo isplativo zbog subvencija

Živan Marković iz Žitišta 2008. godine je odlučio da se posveti ovčarstvu. Tada je u njegovo domaćinstvo stiglo prvo stado od 30-ak jagnjadi virtemberg rase. Proizvodnja se širila te sada Živanovo stado broji 150 grla ovaca, jaganjaca i priplodnih ovnova. Ovaj domaćin kaže da je ova grana stočarstva izuzetno isplativa. Priplodna grla prodaje po ceni od 4 evra za kilogram. Dodatna zarada su subvencije. Pravo na subvencije ostvaruje se za umatičena grla, neophodna je saradnja sa nadležnom Poljoprivrednom stručnom službom tj. sa službom koja vodi matičnu evidenciju.

"Potražnja za priplodnim materijalom je baš velika. Prodajem i jagnjad i šilježad. U ovom momentu potražnja je veća od proizvodnje. Iako subvencije nešto kasne, ipak ih dobijamo koliko toliko redovno. Da nema subvencija, verovatno ne bi bilo ni zarade. Ali, uspeh bi svakako izostao da nema dobre genetike i rasnog sastava", kaže Marković.

Genetika i kvalitetna ishrana - garant kvaliteta i zarade

Na ovoj farmi mnogo pažnje se poklanja i kvalitetnoj ishrani bez koje se dobri rezultati u svim granama stočarstva, pa tako i u ovčarstvu, ne mogu ni zamisliti. Ovce ne idu na pašu, njihovo hranivo su balirana detelina, seno, kukuruz i pšenica. Ovaj domaćin iz Žitišta na 20-ak hektara oranica proizvede sasvim dovoljno hrane za godinu dana. Naš domaćin kaže da se za virtemberg rasu odlučio iz više razloga.

"Reč je o dosta krupnoj ovci koja se pari vansezonski. Ovce koje se jagnje u decembru i januaru mladunce na svet donose već od septembra pa do novembra, da bi krajem godine opet bile sjagnjene", dodaje Marković.

U priplod ulazi sa 12 meseci. Odlikuje se dobrom plodnošću. Od 100 ovaca dobije se 120 - 140 jagnjadi. Jagnjad se rađaju sa masom 4-5 kg, ostvarujući dnevni prirast od 250-300 g, tako da pri uzrastu od 90 dana dostižu masu od 25-30 kg. Randman mesa se kreće od 52-56%. Odrasli ovnovi dostižu telesnu masu od 80-85 kg, dok odrasle ovce postižu težinu od 74-76 kg.

Mnogo vune, slaba prodaja

Inače virtemberg ovca je rasa koja služi za proizvodnju vune i mesa. Karakteristična je njena bela boja. Samo glava i noge nisu obrasle vunom, već su prekrivene dlakom bele boje. Vuna je izuzetno dobrog kvaliteta.

"Prinos vune je izuzetno dobar, oko 4 kilograma kod odraslih ženki, dok kod ovnova težina runa može biti i do 7 kilograma. Na žalost, u našoj zemlji vuna nema dobru cenu, te se najčešće i ne radi selekcionisanje i ispitivanje njenog kvaliteta. Ova rasa ima snažnu konstituciju i dobru muskuloznost i kod nas se uzgaja zbog proizvodnje jagnjećeg mesa", kaže Gordana Aćimac iz PSS Zrenjanin.

Runo je zatvoreno i dobre gustine. Visina pramenova u prečniku iznosi 9-9,5 cm kod ovnova, a 7,5-8,5 kod ovaca. Finoća vune se kreće od 24-28. Randman vune iznosi oko 50%.

Proizvodnja mleka je slaba ili srednje izražena, mada mleko uglavnom služi za odgoj podmlatka.

Kako i zašto je nastala virtemberška rasa ovaca?

Nemački domaći merino, odnosno merinolandschaf, naziva se još merino landras i virtemberška rasa ovaca. Proces formiranja ove rase otpočeo je krajem devetnaestog veka u pokrajini Virtemberg, ukrštanjem primitivnih i gruborunih domaćih ovaca sa ovnovima merino rasa.

Da bi se popravio kvalitet vune domaćih virtemberških ovaca otvorenog i poluotvorenog runa, a kasnije i proizvodnje mesa, upotrebljeni su visokokvalitetni ovnovi merina, koji su uvezeni u Nemačku iz Španije, zatim iz Francuske merino rambuje i merino prekos. Linijsko gajenje meleza, sa opreznim dodavanjem krvi saksonskog merina, vršeno je do 1924. godine. Od tada do danas virtemberška rasa se gaji u čistoj krvi.

Zbog svoje dobre aklimatizacije izvozi se u mnoge zemlje sveta. Pogodna je za gajenje u ravničarskim i brdskim predelima. Koristi se za oplemenjivanje autohtonih rasa i za gajenje u čistoj rasi.