Šta će Tenis doneti srpskim poljoprivrednicima?

Dolazak u Srbiju nemačke kompanije Tenis (Tönnies), čija je osnovna delatnost prerada mesa izaziva podeljene stavove u javnosti. Podeljeni su stavovi o tome kako će najavljene investicije ove kompanije uticati na uzgoj svinja i šta če doneti, da poljoprivrednici imaju razloga za brigu ili za radost.

Na kraju, pitanje je kako će rad ove kompanije uticati na opšte stanje poljoprivredno-prehrambenog sektora u državi. Posebno viđenje o ovim pitanjim u odnosu na jedan deo javnosti ima novinar Živan Lazić, čija je uža specijalnost ekonomija.

Opstanak uzgoja svinja u Srbiji

Vi ste jedan od retkih ekonomskih novinara koji sa odobravanjem gleda na dolazak Tenisa u Srbiju. Koji argumenti podupiru Vaše gledište?

Ovde nije u pitanju dolazak Tenisa već opstanak svinjarstva u Srbiji. Ako bi došla neka druga moćna klanična industrija i to bih podržao. Mora se priznati da je Tenis moćna kompanija i na svetskom tržištu. Interes agrokompleksa je da opstane svinjarstvo. Sada imamo situaciju da se godišnje utovi 2.9 miliona svinja. Pre deceniju smo proizvodnja je bila na nivou 4.2 do 4.3 miliona svinja. U vreme Jugoslavije godišnja proizvodnja je bila do 5.5 milona svinja, koja je dobrim delom bia plasirana preko turizma na Jadranskom primorju. Ako se u Srbiji nastavi sadašnji trend proizvodnje, hobi proizvodnja, Srbija će postati kao Italija koja zadovoljava samo 10 odsto ukupnih potreba za svinjskim mesom.

Hobi proizvodnja je legitimna, ali ako se Vlada odlučila za taj korak to jasno i glasno mora da kaže i da nađe neke druge prioritete u poljoprivredi. Ipak, to nije realno. Imamo kvalitetne sirovine za proizvodnju stočne hrane, na prvom mestu soju i kukuruz, a i uzgoj svinja je tradicionalna delatnost u poljoprivredi Srbije. U Srbiji se po aktuelnim podacima 32.000 poljoprivrednika deklariše kao odgajivač svinja. Za njih 55.000 odgoj svinja je sekundarna delatnost, a ne bi trebalo zaboraviti ni hobiste koji u oborima imaju tri do pet svinja. S obzirom na to da ima puno njih koji su se opredelili za uzgoj svinja, ni proizvonja nije mala.

Kako ocenjujete aktuelno stanje poljoprivrede u Srbiji?

Poljoprivreda u Srbiji više ne može da živi od izvoza sirovina. U odnosu na pre deceniju, cene su značajno pale. Na berzi u Budimpešti pšenica i kukuruz se prodaju za oko 150 evra. Cena soje je pala ispod 40 dinara. Najsmešnije je kada se hvalimo da smo među prvih 10 izvoznika kukuruza u svetu što je abnormalno. Ne možemo u tom pogledu da konkurišemo SAD, Kanadi, Australiji, Ukrajini i Rusiji. Moramo sa finalnim proizvodima da izlazimo na tržište. Ne smemo zaboraviti na nus proizvode, kao što je na primer koža. U Srbiji su preostale još dve kožare, u Zrenjaninu i Rumi. Obe rade sa najboljim proizvođačima obuće u svetu, ali tu kožu uvoze.

Otvaranje tržišta za izvoz

Kakve koristi će od dolaska Tenisa imati farmeri koji gaje svinje?

Osnovni problem plasmana svinjskog mesa iz Srbije jeste zatvoreno inostrano tržište zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Izvoz je mali i svodi se na Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju. Može nas spasiti jedino izvoz velikih količina. Ali i u slučaju izvoza većih količina nameće se pitanje konkuretnosti, a odgovor ne ide u prilog domaćih poljoprivrednika.

U poslednjih 25 godina zaostali smo u svim fazama uzgoja i prerade svinjskog mesa, kao i u pripremi hrane možda ponajviše. Smatram da će kompanija Tenis podići otkupnu cenu mesa jer ono ima kvalitet koji odgovara standardima izvoza, pre svega tržištu Rusije. Da bi se stvorila klima za izvoz svinjskog mesa i prerađevinja Klemens Tenis je uslovio svoj dolazak prestankom vakcinacije protiv svinjske kuge.

Zvaničnici su najavili od prvog januara prestanak vakcinisanja protiv svinjske kuge. Ostaje da vidimo da li će zaista biti tako. Da li možemo da kažemo da će Tenis od dobrih proizvođača napraviti još bolje, a da će mali vremenom nestati?

Nažalost, proizvođači nisu dobro međusobno povezani. Bilo kroz zadruge ili druge oblike udruživanja i može se očekivati da se oni priključe Tenisu. Ako se ne udruže mali proizvožači će nestati.

Organizacija poljoprivrednika

Poznato je da se zalažete da se razdvoje primarna proizvodnja, prerada i trgovina.

Taj koji ima sve ucenjuje male poljoprivrednike. Činjenica je da će Tenis sklapati ugovore sa proizvođačima, a na proizvođačima je da se organizuju. Ne treba da zaboravimo da već sada rade tri klanične industrije koje imaju što svoje zemlje, što u zakupu više poljoprvrednog zemljišta nego što će Tenis uzeti u zakup. Te kompanije imaju proizvodnju, preradu i na kraju prodaju. U takvoj situaciji, u Srbiju nikad neće doći neko ko je samo prerađivač, nego samo neko ko traži vertikalnu povezanost koju već imaju igrači na domaćem tržištu.

Prema svemu rečenom možemo zaključiti da postojećoj klaničnoj industriji u Srbiji ne odgovara dolazak Tenisa? U Srbiji je u proizvodnji tri miliona svinja, a registrovanih 450 klanica. Uz one klanice koje nisu registrovane ovaj broj se povećava. Klanična industrija je velik proizvođač otpada koji se ne odlaže kako bi trebalo. Otpad se baca na obične gradske deponije što je pogubno, a krv se ispušta neretko u vodotokove. Pravo je čudo kako toliki broj klanica može na tri miliona svinja da opstane. U klaničnoj industriji ima i rada na crno. Naravno da bi dolazak jedne velike kompanije uticao na menjanje logike poslovanja i uspostavljanje mnogo korektnijeg odnosa. Uostalom, jedan veliki klaničar iz Srbije, ponudio je svoju firmu kompaniji Tenis znajući da ne može da izdrži u takvoj konkurenciji. To je racionalno razmišljanje.

Dolazak Tenisa izazvao nezadovoljstvo ratara

Najglasniji protivnici dolaska Tenisa u Srbiju su poljoprivrednici koji se bave suvim ratarenjem na velikim površinama. Da li je njihovo negodovanje opravdano? Razumem njihov interes. Žele da obrađuju što veće površine zemljišta. Mi hoćemo u Evropsku uniju. Hajde da onda budemo saglasni politici Evropske unije. Država bi Zakonom o poljoprivrednom zemljištu trebalo da definiše zemljišni maksimum. Maksimum nije komunistička tvorevina već evropska tekovina. U Danskoj je maksimum 360 hektara. U Holandiji je jedan porez za obradu zemljišta površine do pet hektara, drugi do 50 hektara, treći od 50 do 100 hektara. Iznad 100 hektara je porez toliki da se ne isplati imati i obraživati toliku zemljišnu površinu. Napredne države insistiraju na intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji po jedinici površine. U Srbiji bi limit od 250 hektara bio realan. Sada imamo relativno veliki broj poljopriednih proizvođača koji obrađuju 500, 800 pa i više od 1.000 hektara. To nije saglasno sa agrarnom politikom Evrope.

Gde je Tenis video svoji interes u dolasku u Srbiju?

Njegov interes je da nađe način da bude prisutan na tržištu Rusije u situaciji kada su na snazi obostrane sankcije između Evropske unije i Rusije. To može jedino u državi koja nije uvela sankcije Rusiji, kao što je Srbija. Uz to kod nas postoji tradicija u odgoju svinja kao i ponavljam, odlična sirovinska baza kukuruza i soje. Uzgred mi imamo NON-GMO soju. A da smo zemlja apsurda govori i činjenica da nam je sojina sačma skuplja od zrna soje što je posledica klasičnog monopola. Cena sojine sačme je između ostalog i jedan od razloga zašto je skupa naša proizvodnja svinja.

O kompaniji Tenis

Kompanija Tenis je osnovana 1971. godine. Sedište kompanije je u mestu Reda-Vajdenbruk u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija u zapadnoj Nemakoj. Osnovna delatnost kompanije je prerada svinjskog i goveđeg mesa. Na tržištu je najpoznatija po brendovima "Tillman's" i "Toast Me!". Linija proizvoda Tillman's obuhvata sveže meso, kuvanu šunku, dimljeni program i kobasice. Tenis zapošljava bezmalo 10.000 radnika u 11 nemačkih i jednom pogonom u Danskoj. U svetu, Tenis ima 25 predstavništava, a izvozi polovinu proizvodnje.