Topla obrada zrna za stočnu hranu

Promenom načina držanja stoke i rasnog sastava, odnosno povećanjem genetskih potencijala domaćih životinja, došlo je i do promena u njihovoj ishrani. Za normalno stanje, reprodukciju i postizanje maksimalnih proizvodnih rezultata hrana za životinje mora sadržati sve potrebne elemente. Takođe mora biti i mikrobiološki ispravna.

Savremena i intenzivna proizvodnja u stočarstvu zasniva se na korišćenju hraniva koja su prethodno obrađena različitim metodama u cilju: promene sadržaja vlage, povećanja svarljivosti i iskoristivosti hranljivih materija, uništavanja antinutritivnih materija, sterilizacije, povećanja sadržaja bypass proteina, lakšeg konzumiranja, povećanja palatabilnosti, mehanizovanja ishrane i tako dalje.

Zrnasta hrana je najzastupljenija u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja. Kod nas i svetu su razvijeni tehnološki postupci, koji za cilj imaju povećanje nutritivne vrednosti hrane namenjene za ishranu životinja, kao i valorizaciju sporednih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje.

Tostiranje - prženje ili pečenje

Jednostavan način termičke obrade zrna žitarica, kukuruza, ječma, soje, lupina, stočnog graška i drugih zrnastih hraniva je metod tostiranja ili šire poznat kao kao prženje ili pečenje. Mnogi štetni mikroorganizmi, pre svega neke bakterije i plesni koji se mogu naći na zrnu, sterilisanjem se trajno odstranjuju, a mladim životinjama se davanjem tostirane hrane potpomaže nicanje zuba žvakanjem oštrih ivica koje se javljaju na površini tretiranog zrnevlja.

Ekstrudiranje i hidrotermička obrada

Ekstrudiranje hrane namenjene ishrani životinja predstavlja termički postupak obrade koji se koristi za tretman soje za poboljšanje nutritivnih, higijenskih i fizičkih karakteritika, higijenskih i fizičko-hemijskih osobina, odnosno njime se inaktiviraju termolabilni antinutritienti, poboljšavaju se senzorna svojstva i obezbeđuje mikrobiološka ispravnost proizvoda. Primena postupka ekstruzije dovodi do smanjenja mikroorganizama u sirovini, čime se obezbeđuje higijenska ispravnost kao i bezbedno skladištenje i korišćenje u ishrani mladih kategorija životinja.

Hidrotermičkom obradom celog zrna dobija se proizvod za jelo bogatog hemijskog sastava. Zrno se izlaže dejstvu povišenih temperatura i pritisaka. Hidrotermička obrada zrna podrazumeva obradu zrna vodom i toplotom. Ovom obradom se zrno dovodi u stanje najpogodnije za mlevenje, a to se postiže promenom strukturnih i mehaničkih osobina anatomskih delova zrna koja se dešava pri hidrotermičkoj obradi.

Mikronizacija i kokičenje

Mikronizacija je termički proces koji podrazumeva izlaganje hraniva dejstva infracrvenih zraka. Mikronizacija, to jest postupak kratkotrajnog izlaganja materijala visokoj temperaturi pomoću elektromagnetskoga zračenja u infracrvenom području, često se primenjuje radi poboljšanja stabilnosti pri skladištenju brašna žitarica celog zrna. Izvodi se kontinuiranim provođenjem sloja od zrna ispod specijalizovanih keramičkih radijatora koji emituju infracrveno zračenje.

Zraci prodiru kroz opne tretiranih zrna, iniciraju ubrzane i učestale pokrete molekula vodene pare usled čega dolazi do bubrenja skrobnih granula i razaranja ćelija. Proces uslovljava promenu termičkog režima, dolazi do ubrzanog zagrevanja zrna do temperature 150°C, a vlažnost opada do 7 %. Odlikuje se najmanjom potrošnjom električne energije u toku trajanja tretmana. Primenjeni proces mikronizacije omogućava produženi rok upotrebe brašna (za do šest meseci) što je veoma bitno sa stanovišta prodaje.

Kokičenje je prženje zrna na vreloj ploči, prethodno zagrejanoj na temperaturi 370 do 427°C, u trajanju 15 do 20 sekundi. Pri tome dolazi do brzog smanjenja vlage sa 10 do 14 % na svega 3 %. Pri smanjenju vlage zrno eksplodira u kokicu, i povećava svoju zapreminu za devet do 13 puta. Ječam, pšenica i ovas povćavaju svoju zapreminu za svega 50 do 60 odsto.

Foto: pixabay.com