Evropskim poljoprivrednim fondom za ruralni razvoj u razdoblju od 2014. do 2020. godine osigurano je 8,2 milijarde evra, od čega je 2,2 milijarde evra predviđeno za mere reforestacije na više od 0,5 miliona hektara.
Na sednici održanoj u Strazburu, članovi čak tri Odbora Evropskog parlamenta - Odbora za okolinu, javno zdravlje i sigurnost hrane, Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj i Odbora za industriju, istraživanje i energiju raspravljali su o sprovođenju Evropske strategije za šume, a u kontekstu izmena evropskog zakonodavstva, koje uključuje energetsko-klimatski paket zakona i zakona o cirkularnoj ekonomiji. Odbori su takođe raspravili i generalnu politiku šumarstva u okvirima ruralnog razvoja.
Stavove Glavne uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, koja prema svojoj nadležnosti putem podrške ruralnom razvoju prati i politiku šumarstva, premda je ona u isključivoj nadležnosti država članica, izneo je poverenik za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan (Phil Hogan). Hogan je istakao važnost saradnje koju ima s poverenicima zaduženima za pitanja okoline, privrede i industrije, klime i energetike.
Podsetio je zastupnike na prioritete rada Evropske komisije u mandatu predsednika Žan Klod Junkera (Jean-Claude Junckera), koji su posebno bitni za ovo područje delovanja. Od deset prioriteta Evropske komisije, čak dve su prioritetne politike povezane sa šumarstvom: politika prema rastu ulaganja i otvaranju novih radnih mesta i politika ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama, koja uključuje i energetsku efikasnost.
Nacionalne šumarske politike podržane su drugim stubom Zajedničke poljoprivredne politike, pa je Evropskim poljoprivrednim fondom za ruralni razvoj u razdoblju od 2014. do 2020. godine osigurano 8,2 milijarde evra, od čega je 2,2 milijarde evra predviđeno za mere reforestacije na više od 0,5 miliona hektara, a više od 200.000 korisnika moći će ta sredstva koristi za osposobljavanje, profesionalnu edukaciju i trening uključujući i delovanje savetodavnih službi. Za ulaganje u ekološke investicije u šumarstvu predviđeno je 1,5 milijardi evra za više od 90.000 korisnika te još 1,5 milijardi za pokrivanja šteta u šumama nastalih zbog elementarnih nepogoda. Dodatna sredstva u iznosu od 800 miliona evra uložiće se u razvoj novih tehnologija i troškove pomocije proizvoda od drveta.
Imamo kvalitetnu sirovinu i stabla stara i po 120 godina.
Šume u EU protežu se na 161 milion hektara (4% svetskih šumskih površina). Pokrivaju 38% površine Unije, ali nisu jednoliko raspoređene: u šest država članica (Finska, Francuska, Nemačka, Poljska, Španija i Švedska) nalazi se dve trećine evropskih šumskih površina. Osim toga, njihova se važnost na nacionalnom nivou uveliko razlikuje: dok više od 60% površine Finske, Švedske i Slovenije prekrivaju šume, taj obim u Holandiji i Velikoj Britaniji iznosi tek 11%. Hrvatska ima 48% kopnene površine pokrivene šumama. Povrh toga, za razliku od brojnih područja u svetu gde je krčenje šuma i dalje veliki problem, šumska se površina EU-a povećava. Između 1990. i 2000. godine narasla je za 11 miliona hektara, pre svega zahvaljujući prirodnom širenju i naporima pošumljavanja. Taj se trend nastavio i nakon 2000. godine.
U Evropi postoji svest o potencijalima u šumarstvu, a posebno potencijalima pojedinih država članica koje su svoje šumsko bogatstvo sačuvale i koje ga odgovorno koriste i obnavljaju. Pred zastupnicima Evropskog parlamenta je paket zakona o cirkularnoj ekonomiji i klimatsko energetski paket zakona, koji se odnosi na upotrebu zemljišta i šumarstvo, a u sledećih nekoliko nedelja očekuje se i tzv. "božićni energetski paket" zakonodavstva iz energetike uključujući i priedlog izmene Direktive o obnovljivoj energiji.
Foto: blickpixel/pixabay.com
Autorka
