Moringa - besmrtno drvo prirodni lek za zemljište!

Za prirodno održavanje kvaliteta zemljišta i voda (potoci, rečice, reke) bez upotrebe hemijskih sredstava najbolji učinak će imati besmrtno drvo, Moringa oleifera.

Već neko vreme se ta biljka probija na ekološku scenu jer je i odlično đubrivo za poboljšanje nekvalitetne zemlje. Potiče s himalajskih planina, a danas se gaji širom Afrike, Južne Amerike, Azije, a ima je i u Evropi. To je stablo jake, prirodne otpornosti na spoljašnje uslove, uključujući prilično suva područja, odnosno kamenita, šljunkovita i siromašna zemljišta.

Stablo moringe rađa i tokom suše

Spada u retke vrste drveća koje rađa i tokom suše, a poznato je kao lek za gotovo dvesta bolesti. U Južnoj Americi moringa se koristi kao prečistač vode (semenke ploda) jer smanjuje njeno zamućenje, odnosno sadržaj gline i bakterija u vodi, pa se koristi i kao održiva ekološka alternativa.

UN, UNICEF i UNESCO moringu preporučuju u ishrani

Prema rečima penzionisanog profesora dr Bruna Novaka, Ujedinjene nacije, UNICEF i UNESCO, deci i odraslima naročito u siromašnim delovima Afrike, zbog dobre hranljivosti, preporučuju ishranu moringom. Kako kaže dr Novak, ona se može gajiti i kod nas, a najbolji način je gajenje iz rasada uključujući neprekidnu berbu lišća tokom leta. Ako se biljka gaji u saksijama, zimi je treba smestiti u topliji ambijent, dok je u proleće treba ponovo vratiti napolje.

Drvo naraste do 10 metara, a uporebljiv je gotovo svaki deo biljke

Izuzetno razgranato drvo u prirodi dostiže visinu i desetak metara, a gotovo svaki deo biljke je upotrebljiv. Koren joj je razvijen. U zemlji širi zadebljale krtolaste tvorevine od dvadesetak centimetara. Mirisom podseća na ren, a prečnik stabla moringe je oko 80 centimetara. To je listopadna vrsta. Njeni listovi su široki, jajasti i na vrhu s malim usecima. Naličje listova prožeto je sitnim dlačicama, a cvet je boje bele kafe i mirišljav.

Uz temperature od 20 stepeni pa naviše cveta čitave godine

Ovo je termofilna vrsta. Voli temperature od 20 stepeni pa naviše, a ukoliko joj se osiguraju odgovarajući uslovi gajenja, biljka nema period mirovanja, ne odbacuje listove i može da cveta čitave godine. Voli i vlagu u vazduhu, a najbolje ju je prihranjivati organskim đubrivima (s visokim procentom fosfora) naročito u proleće i leto kada se prihranjuje na svakih mesec dana. Njene štetočine su uglavnom grinje.

Presađuje se u proleće u mešavinu treseta, peska i šumske zemlje

Presađuje se (sadnice treba nabaviti kod proverenih proizvođača) u proleće u mešavinu treseta, peska i šumske zemlje, uz drenažni sloj na dnu gde će se postaviti. Odgovara joj osunčano mesto, ali ne ono na koje zraci sunca direktno padaju.

Dobro podnosi i orezivanje listova da bi se podstaklo njeno grananje. Moringa je i izuzetno lekovita biljka, prava fabrika lekovitih materija sa više od 90 nutrijenata. Sadrži 10 puta više vitamina A nego šargarepa i 15 puta više kalcijuma od mleka. On otkriva i da moringa ima 3 puta više esencijalnih aminokiselina od jajeta, 25 puta je bogatija gvožđem od spanaća, a ima čak 50 puta više B2 kompleksa od sardela. Kod nje je zabeleženo 5 puta više vitamina E nego kod pšeničnih klica, a pošto ne sadrži šećer, a ima malo ugljenih hidrata, odlična je hrana za dijabetičare.

Moringa pomaže kod upala. Obnavlja ćelije mozga, reguliše krvni pritsak, rad metabolizma, štitne žlezde, odnosno telesnu težinu. Dobra je kod lečenja anemije (B kompleksi), dijabetesa jer održava odgovarajući nivo šećera u krvi, a preporučuje se i kao prevencija osteoporoze zbog bogatstva vitaminom D.

Pošto sadrži zeatin i druge antioksidanse preporučljiva je kod problema s kožom kojoj usporava i starenje. Moringa, tvrdi naš sugovornik, ima jaku antioksidativnu vrednost i veliki kapacitet upijanja slobodnih radikala. Kombinacije antioksidanasa koje ona sadrži mnogo su efikasnije od postojanja jednog.

Najčešće se koristi lišće koje se suši hladnim postupkom i melje u prah

Zbog svega navedenog ova biljka je dobar dodatak ishrani. Najčešće se koristi njeno lišće koje se suši hladnim postupkom a potom melje u prah i pije kao čaj. Od lišća se takođe prave i salate, variva, začini. Od semenki se u postojbini moringe pravi ulje, a nakon njihovog ceđenja male pogačice se odlažu u vodu. Moringa oleifera i njena blagotvornost na čoveka i životnu sredinu već duže su predmet istraživanja japanskih naučnika.