Muškatle i hrizanteme iz Kenije!?

Uzgajivači cveća u zapadnoj Evropi, koji se ozbiljno bave ovom profitablnom delatnošću koriste većim delom sadnice proizvedene u Keniji. Tako su muškatle koje kupujemo i verujemo da su domaće, tradicionalno cveće, poteklo od reznica odgajanih na afričkom kontinentu.

Tako tvrdi Boban Petrović, cvećar iz Stančića u okolini Čačka. Petrović posredstvom zapadnoevropskih proizvođača uvozi sadni materijal iz Kenije. Taj sadni materijal daje kvalitetnije cveće od takozvanog "pelcera s prozora".

Preko Nemačke do Srbije

"Većina ozbiljnih proizvođača u Srbiji rasad cveća uvozi iz Kenije, uglavnom preko distributera iz Nemačke i Slovenije. Cvećari iz zapadne Evrope, koji se ozbiljno bave ovim poslom procenili su da je ova afrička država najpovoljnija za proizvodnju rasada zbog idealne klime, i pretpostavljam nižih troškova proizvodnje. Većina sadnog materijala u mojim plastenicima stigla je iz Kenije, kaže Boban Petrović iz sela Stančići.

Slovenci ožiljavaju i prodaju sadnice

Proizvođači cveća na zapadu koji su tokom godina razvijali svoju proizvodnju cveća i sadnog materijala našli su da je uvoz iz Kenije najpovoljniji. Petrović kaže da su proizvođači u Evropi bili u prednosti u razvoju cvećarstva u odnosu na domaće jer nisu u svom poslu osetili sankcije, ratove i krize, tako da su planski i sistematski unapređivali svoj posao.

"Mi još nismo stigli do te tačke razvoja, pa većina muškatli ili hrizantema koje ukrašavaju srpska dvorišta dolazi iz Afrike. Nemci proizvode sadnice, Slovenci ih ožiljavaju i takve ih ja dobijam. Matične biljke uvozim u septembru i gajim ih do sezone prodaje. Od njih uzimam reznice, od kojih dobijam nove biljke. One su nešto sitnije od majke biljke, ali i jeftinije, kaže Petrović. Cveće od uvoznog sadnog materijala je, tvrdi ovaj odgajivač, kvalitetnije i prekaljenije, ali je po prirodi stvari i skuplje od onog koje raste od takozvanog pelcera s prozora čija je proizvodnja daleko jeftinija.

Domaći pelceri iz Afrike

"Kad se uporede ove uvozne biljke, i one koje su nastale od običnog pelcera, to je nebo i zemlja. Biljka iz uvoza je krupnija i raskošnija. To može da da izazove dilemu kod kupaca koji se uvek pitaju zbog čega jedna muškatla ili hrizantema imaju veću cenu. Često moram da objašnjavam zašto je to tako, mada s obrzirom da se ovim poslom bavim 15 godina mušterije već znaju da kvalitet mora više da se plati", dodaje Petrović.

Kako bi sve što je potrebno objasnio mušterijama mora uvek da bude prisutan na licu mesta prodaje. To je i jedan od razloga zbog kojeg se proizvođači u Srbiji sve češće odlučuju za otvaranje mini Garden centara, a sve u cilju da bi bili u direktnom kontaktu s mušterijama i objasnili im sve o kvalietu i potencijalu biljaka koje nude. Istovremeno su i u prilici da razjasne dilemu oko razlike u ceni kao i tehnologiju proizvodnje.

Proizvodnja cveća zahtevan posao, bez podrške države

Petrović godišnje proizvede oko 250.000 saksija cveća. Kaže da je to težak posao, jer zahteva da se u plasteniku bude svaki dan, i to veći deo dana. On ne može da računa na subvencije ili drugi vid pomoći od države. Čak i kada mu je pre pet godina poplava odnela skoro celokupnu proizvodnju, nije uspeo da naplati štetu.

"Bujica mi je bukvalno prošla kroz plastenike. Kada sam komisiji ispričao da sam pretrpeo štetu, njima je to bilo smešno. Čak i kad sam im rekao sumu, nije im bilo jasno da na ovako malom prostoru gajim tako veliki broj saksija. Žao mi je što niko ne uviđa da je ova zemlja Bogom dana za proizvodnju, odnosno poljoprivredu i da bi svi lepo mogli da živimo od toga. Nešto mora da se promeni u svesti ljudi i to od vrha u društvu. Inače, svi će nas drugi preteći u proizvodnji, načinu plasmana, pa i po svim drugim stavkama, ako već nisu. Nemci su pronašli Keniju i otišli nekoliko koraka dalje", dodaje Petrović.