Potaknite bujno cvetanje svoje glicinije!

Glicinija je grandiozna penjačica koja krasi mnoge vrtove. U svom punom cvatu vrlo je efektnog izgleda, toliko da morate stati kako biste je malo duže posmatrali i upili njenu očaravajuću pojavu. No ukoliko ju redovno ne orezujete, može se pretvoriti u invazivnu penjačicu koja će vam uništiti čak i metalnu armaturu.

Glicinije su rod cvetajućih biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae), koja uključuje 10 vrsta drvenastih penjačica poreklom iz istočnog SAD - a, Kine, Koreje i Japana. Neke vrste se koriste kao ukrasne biljke, naročito u Kini i Japanu. Otporne su na različite temperaturne uslove pa ih tako i kod nas možemo videti kako krase pročelja kuća i garaža. U vrtovima su idealne za prekrivanje senica, metalnih struktura ili pak ograda.

Cvetovi ove grandiozne biljke smešteni su u grozdaste cvatove dužine 10-80 cm, zavisno o kultivara, a uglavnom su plavoljubičaste, boje lavande, purpurne, roza, boje sleza ili čisto bele boje. Cveta u proleće kada se prvo pojave cvetovi pa tek nakon toga listovi. Može se dogoditi da cveta još 2-3 puta u toku godine i to sredinom leta i krajem jeseni. Cvetove zamenjuju baršunaste mahune dužine 10-17 cm koje traju do zime.

Vrlo popularan kultivar glicinije, Visteria sinensis 'Alba', zbog svojih dojmljivih cvetova, idealan je izbor za pergolu ispod koje prolazi baštenska staza. On leti rađa mnoštvo belih mirisnih cvatova, koji vise baš na pravoj visini da se najbolje može osetiti njihov zanosni miris.

Glicinija može biti vrlo invazivna!

Glicinija se smatra invazivnom vrstom penjačice, pogotovo ako se dozvoli da raste i penje se uz neku postojeću biljku jer ima sposobnost da preuzme i uguši domaćina. Naraste i do 15 m u visinu te 8 m u širinu, a da bi dostigla svoju punu veličinu potrebno joj je čak do 20 godina. Najbolje napreduje na punom suncu i uz podršku koja mora biti vrlo snažna, jer s vremenom glicinija jača svoje grane koje mogu polomiti drvene stubove, izvitoperiti metalnu armaturu pa i ugušiti odraslo drveće.

Pravovremena rezidba za bujnije cvetanje

Gliciniju je jako bitno orezivati jer će u suprotnom vrlo slabo cvasti. Snažnim skraćivanjem letnjih mladica punih listova, energija biljke usredsrediti će se na rađanje cvetova. Cvetanja će biti obilnija i onda kad se glavne stabljike oblikuju i pričvrste tako da rastu vodoravno, a ne vertikalno. Cvetovi ne rađaju na kratkim izdancima, a svrha orezivanja jest da se podstakne razvoj izdanaka duž oblikovanih glavnih grana. Najjednostavniji način jest orezivanje u dve faze.

U kasno leto orežite dugačke izdanke na dužinu od 15 cm, ostavljajući 4-6 listova, kako biste podstakli razvoj novih pupoljaka u sledećoj godini, a skratite postrane izdanke. Ako želite još više raširiti penjačicu, glavne stabljike nemojte orezivati, nego ih privežite uz oslonac. Sredinom zime skratite izbojke koje ste leti orezali, na 8-10 cm dužine, tako da na njima ostanu samo 2-3 pupa. U isto vreme skratite na 15 cm sve stabljike koje su se razvile nakon letnjeg orezivanja.

Razmnožavanje i zaštita

Glicinije se razmnožavaju vakcinacijom, reznicama mekih stabljika te običnim grebeničenjem. Dakako, može se gajiti i iz semena koje se nalazi u plodu mahuni, ali tada do prve cvetanja može proći i više od 10 godina. Najčešće se ipak razvija reznicama i to tako da se odabere zdrav izdanak i seče na dužinu od petnaestak centimetara. Sa sadnjom reznica se ne treba čekati dugo jer meki izdanci brzo gube vlagu. Sa stabljike reznica je potrebno odstraniti sve listove, do prva dva dobro razvijena lista kod vrha izdanka (tako da se dobije ogoljela stabljika dužine desetak i više centimetara). Kako bi se ubrzao razvoj korena, reznicu bi bilo dobro tretirati praškom za zakorjenjivanje koje možete naći u boljim prodajnim centrima ili poljoprivrednim apotekama. Reznicu je tada potrebno zasaditi u kompost i redovno prskati listove te paziti da se kompost ne isuši. Reznice koje su uzete u rano proleće, mogu se zasaditi na otvoreno u jesen, a one kasnije se mogu presaditi u proleće, no moraju prezimiti u zatvorenom prostoru.

Niti ova velelepna penjačica nije imuna na štetočine i bolesti pa je tako mogu napasti štitaste vaši (koje je najbolje ukloniti primenom insekticida), puza, čiji je uzročnik gljiva Armillaria (uglavnom A. mellea) i koja se širi rizomorfima sa zaražene biljke, panja ili u dodiru sa korenjem te pepelnica. Ali ipak je ovo malo otpornija cvetna vrsta, no ako se ipak dogodi da je napadne neka bolest ili štetočina, svakako se obratite u najbližu poljoprivrednu apoteku za što kvalitetniji savet.