Profitabilno uzgajati žalfiju, valerijanu i timijan

Poslednjih decenija i godina, rapidno raste potražnja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, Americi i Kanadi. Srbija je veliki izvoznik sirovina lekovitog bilja. S obzirom na to nezaobilazna su pitanja kakva je perspektiva uzgoja lekovitog bilja u Srbiji i koje vrste lekovitog bilja su isplative da se gaje?

"Srbija je pogodno tlo za lekovito bilje, a naročito za proizvodnju kamilice, pitome nane, matičnjaka, morača i nevena. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak i druge lekovite biljne vrste. Proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit nego poljoprivredni proizvodi. Prihod od gajenja lekovitog i aromatičnog bilja je značajno veći u odnosu na standardne biljne vrste, a može se korisiti sva postojeća agrotehnika, mehanizacija i infrastruktura", kaže za Agroklub Slavica Stevanetić, samostalni savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije.

Pogodan biodiverzitet

Stevanetić navodi i da Srbija ima vekovnu tradiciju, kako u sakupljanju, tako i u uzgoju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.

"Zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja i po biodiverzitetu svrstana je u 158 najboljih centara sveta. Pre dve decenije naša zemlja bila je značajan proizvođač i izvoznik lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, pa nema razloga da ponovo ne zauzme važno mesto u Evropi kada je reč o ovom sektoru. Sakupljanje bilja predstavlja važan posao za mali podsektor privrede, s malim obimom proizvodnje, ali ima izvanredan potencijal, posebno u pogledu viših faza prerade", navodi Stevanetić.

Ona ističe da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, a prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012. godine, zasejanih površina pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem oko 2.134 hektara.

Potencijal 15.000 hektara

Na osnovu slobodnih procena sa terena, kako kaže Stevanetić, površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem se sada kreću oko 5.000 hektara, a maksimalne površine za gajenje lekovitog bilja mogle bi biti oko 15.000 ha.

"Evropska unija predstavlja najveće jedinstveno svetsko komercijalno tržište za lekovito, aromatično i začinsko bilje. Posmatrano po grupama zemalja, Srbija je u prvih devet meseci ove godine ostvarila najveći izvoz u zemlje EU s udelom u izvozu od 62,5 odsto, a zatim u države potpisnice CEFTA 2006 sa učešćem izvoza 30,5 odsto, dok je učešće izvoza u Carinsku uniju iznosio 2,9 odsto”, naglašava Stevanetić.

Ona kaže da je Privredna komora Srbije - Udruženje za biljnu proizvodnju prepoznala proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja kao profitabilnu granu poljoprivredne proizvodnje. S tim u vezi je formirana Grupacija proizvođača i prerađivača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja koja se bavi promovisanjem ove proizvodnje i održivog korišćenja biodiverziteta, a što istovremeno doprinosi većem izvozu agrara.

"Kroz Grupaciju pružamo mogućnost srpskim privrednicima da se upoznaju sa potencijalima izvoznih tržišta, razgovaraju sa potencijalnim poslovnim partnerima, budućim uvoznicima srpske robe. Privredna komora Srbije je podrška u kreiranju organizovanog i održivog sistema sakupljanja i gajenja lekovitog bilja, edukaciji i podizanju svesti lokalnog stanovništva o biodiverzitetu kao i mogućnostima plantažnog gajenja lekovitih biljnih vrsta", istakla je Stevanetić.

Stoga, ne bi bila suvišna naša preporuka da ako imate neke nedoumice u vezi toga kako otpočeti sopstvenu proizvodnju i kako obezbediti logističku podršku da se obratite ovom Udruženju. Inače, neke ranije analize pokazuju da je za gajenje lekovitog bilja potrebo inicijalno ulaganje od 1.200 do 2.500 evra, a prihod doseže i do 6.500 evra po hektaru. Za uzgoj nane, kamilice, nevena i drugog lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra po hektaru, dok prihod od ovog biznisa iznosi od 2.000 do 6.500 evra po hektaru.

Evo i nekoliko primera prostog računa ulaganja i potencijalne zarade nevena, kamilice i žalfije.

Neven

- 1.850 evra ulaganje po hektaru

- 4 evra cena po kilogramu cveta

- 1.000 kilograma prinos po hektaru

- 4.000 evra prihod po hektaru

- 2.150 evra profit po hektaru

Kamilica

- 1.200 evra ulaganje po hektaru

- 5 evra cena po kilogramu cveta

- 500 kilograma prinos po hektaru

- 2.500 evra profit po hektaru

- 1.300 evra profit po hektaru

Žalfija

- 1.700 evra ulaganje po hektaru

- 2 evra cena po kilogramu cveta

- 2.500 kilograma prinos po hektaru

- 5.000 evra prihod po hektaru

- 3.300evra profit po hektaru