EU tržište - šansa za vojvođanska vina

Vojvodina ima šansu da u ovoj godini na tržište Evropske unije izveze 63.000 hektolitara visokokvalitetnog vina, zaključeno je na nedavno održanoj tribini u Sremskim Karlovcima, koju su zajednički organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji, novosadski EU Info point i Privredna komora Vojvodine (PKV).

Kako prenosi Dnevnik, sekretarka Udruženja ugostiteljstva i turizma u PKV Dragica Samardžić istakla je da je EU vodeće tržište u robnoj razmeni vojvođanskih privrednika. Ona je iznela podatak da je Pokrajina prošle godine u robnoj razmeni sa EU ostvarila suficit u iznosu od 667,9 milijardi dolara.

Država subvencijama pomaže vinare

Prema rečima Samardžićeve, prošle godine smo u zemlje članice EU izvezli 248.965 litara vina i to najviše u susednu Hrvatsku, potom u Sloveniju i Austriju. Međutim, to je i dalje znatno ispod predviđene i odobrene izvozne kvote.

Sekretarka je naglasila da je ostvarivanju dobrih rezultata domaćih vinogradara i vinara značajno doprinela i država kroz subvencije za dizanje novih vinograda, nabavku opreme i unapređenje kvaliteta.

Izvoz vina u EU moguć samo uz odgovarajuće potvrde kvaliteta

Samardžićeva je objasnila da se vino u Evropsku uniju ne može izvoziti bez obrasca koji mora da ga prati, odnosno koji garantuje da je ono proizvedeno u skladu sa svim enološkim postupcima i ograničenjima. Te analize sprovode i obrasce popunjavaju isključivo laboratorije koje je ovlastilo Ministarstvo poljoprivrede.

Uz opštu konstataciju da je kvalitet naših vina vina napredovao, ali i da bi uz zajednički promociju i udruživanje izvoz u Evropsku uniju bio još veći, ataše delegacije EU u Srbiji Karl-Hajnc Fogel (Karl-Heinz Vogel) naglasio je da srpska vina itekako mogu naći svoje mesto na evropskom tržištu, te da je u tom procesu najvažnije usklađivanje standarda sa onima koji važe u Uniji.

Procvat vinarstva u doba recesije zanimljiv apsurd

Novinar i autor knjige "Vojvođanski vinski vodič - Vina Vojvodine" Petar Samardžija, naglasio je da je zanimljiv apsurd baš to što je najveći procvat vinogradarstva u Pokrajini zabeležen baš u vreme najveće ekonomske krize. On je dodao da smo od nekadašnjih 80.000 ha pod vinogradima doživeli ogroman pad na svega 15.000 hektara.

Samaržija je zaključio da se situacija polako popravlja i da se sada pod vinovom lozom nalazi oko 25.000 hektara, ali i da ima još mnogo posla u ovoj grani poljoprivrede, te da uz pomoć nauke koja treba da prati njegov razvoj, vinarstvo u Vojvodini može da ima svetliju budućnost.

Foto: stux / Pixabay