Sadite autohtone sorte

• 1.752
• 410
• 0

Po zastupljenosti u ukupnim vinogradarskim površinama u Hrvatskoj prva tri mesta zauzimaju autohtone ili odomaćene sorte: graševina (italijanski rizling) sa 22%, malvazija sa 8%, plavac mali sa 8%. Tek nakon njih dolaze merlo i rajnski rizling sa po 4%. Ove podatke izneo je Miodrag Hruškar iz kompanije "Eno ekspert". On je vodio degustaciju vina - "Masterclass Slavonija i hrvatsko podunavlje", koje je u Novom Sadu upriličilo Udruženje vinarstva Hrvatske gospodarske komore.

Održan je i "Masterclass Istra i Kvarner & Dalmacija", koju je vodio najbolji poznavalac globalne vinske scene u Srbiji - Igor Luković.

Potrošač naviknut na domaće

Kao enolog, Hruškar sa saradnicima savetuje vinogradare i vinare u Hrvatskoj. Njegove usluge spremno je da plati oko 30 vinarija u Hrvatskoj.

Hruškar: Podižemo svest potrošača o kulturi vina.

Kako biste, u najkraćem, predstavili vinsku scenu u Hrvatskoj?

Kakva je finansiska situacija u vinarijama u Hrvatskoj? Da li opstaju, napreduju ili ima i zatvaranja?

Zavisi od vinarije. Sve velike vinarije su u vlasništvu moćnika, biznismena, koji rade neke druge poslove i iz toga finansiraju vinarije. Ima uspešnih malih vinarija, naročito na Pelješcu ili na jugu. One su se izborile za dobre cene svojih vina. Imaju tržište, pošto je kod njih turizam prisutan. Oni odlično funkcionišu. Sve je stvar brenda. Ko je uspeo da brendira kako sebe, tako i vina, može od svega dobro da živi.

Koliko Hrvatska ima površine pod vinogradima?

Nisam siguran, postoji statistika, postoji ARKOD (sistem obeležavanja i evidentiranja parcela). Mislim da je između 25.000 i 28.000 hektara.

Šta je ulazak Hrvatske u EU doneo vinogradarskom i vinarskom sektoru?

Doneo je otvorenost prema drugim tržištima. Priliku vinarima da osvajaju nova tržišta, što mnogi koriste. Automatski je i na naše tržište došlo više vina, pa je konkurencija veća. Vinari moraju više da se tude da bi postigli što kvalitetniji proizvod.

Prema "Vinogradarskom atlasu" u Srbiji su zastupljeni: graševina (u novije vreme i grašac), odnosno italijanski rizling - oko 14 %, zatim kaberne sovinjon sa 9% , merlo sa 8,5%, rajnski rizling sa 7,8% i šardone sa 6,7 %.

A kakvo je stanje u Srbiji?

Iako imamo dosta autohtonih, odomaćenih i novostvorenih sorti poput prokupca, tamjanike, portugizera, probusa, petre, sile, panonije, morave i drugih vinogradari i vinari se još uvek većinom odlučuju da nove vinograde podignu globalno poznatim italijanskim rizlingom, sovinjonom, šardoneom, meroom, kaberne sovinjonom. Ali ima i drugih primera.

Ovog proleća samo u Sremskim Karlovcima podignuto je nekoliko hektara vinograda pod silom. Ima i vinarija koje u sastavu svog sortimenta imaju isključivo autohtone i novostvorene sorte. Prokupac doživljava ekspanziju u centralnoj Srbiji. Sve veća je zainteresovanost za probus.

Nekada je Srbija imala 110.000 hektara pod vinogradima. Danas se vinogadarstvo svelo na petinu tih površina. Dobro je da se poslednjih desetak godina podižu savremeni vinogradi po uzoru na one iz najrazvijenijih vinogradarskih zemalja. Procenjuje se da se vinogradarstvom i vinarstvom u Srbiji bavi oko 80.000 domaćinstava, a da je broj registrovanih vinarija 300.

Foto: Đorđe Simović