AgroKlub.rs

\

Vinogradarstvo

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Vinogradarstvo » Vinogradarstvo u Srbiji na prekretnici

Vinogradarstvo u Srbiji na prekretnici

Statistika vinogradarstva

Vinogradarstvo u Srbiji na prekretnici

Datum: 28.03.2015. 18:00

Kategorija:

Vinogradarstvo

Poslednjih decenija u Srbiji je došlo do drastičnog smanjenja površina pod vinovom lozom. No, novi se vinogradi podižu po savremenim standardima pa je i vino, sveopšte gledano, sve bolje, o čemu svedoče i brojna međunarodna odličja.

U Srbiji ima 80 hiljada hektara pod vinovom lozom, 60 hiljada hektara, manje od 50 hiljada hektara... Sve te paušalne ocene slušali smo poslednjih godina. Na osnovu popisa poljoprivrede, koji je sproveden nakon pola veka, dobili smo najpreciznije podatke do sada, koji su predstavljeni u nedavno objavljenom Vingradarskom atlasu. Na toj publikaciji radio je doc. dr. Dragoslav Ivanišević, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Na teritoriji Vojvodine i centralne Srbije popisano je 22.150 ha pod vinovom lozom, a na Kosovu i Metohiji popis nije rađen. Ako se setimo onih vremešnih podataka sa kojima je statistika baratala, to je sigurno upola manje, a na osnovu popisa od pre pola veka, površine su smanjene na četvrtinu od nekadašnjih površina", konstatuje Ivanišević.

Raste učešće stonih sorti

Situacija je još dramatičnija s obirom na činjenicu da se od 22 hiljade hektara četvrtina vinograda obrađuje ekstenzivno. Reč je, reklo bi se, o eufemizmu, dok bi naš narod rekao da su ti vinogradi spremni za krčenje. Ivanišević kaže da ih je nakon popisa najviše iznenadilo visoko učešće stonih sorti u ukupnom sortimentu. "Na osnovu popisa, stone sorte učestvuju sa nešto više od 20 odsto dok vinske čine nešto manje od 80 odsto. Nekada je to bio odnos 95:5 odsto u korist vinskih. Ovo je, dakle, jedno veliko učešće stonih sorti. Znatno veće nego što smo mogli da predpostavimo" kaže Ivanišević.

Novom reonizacijom Srbija podeljena na tri regiona

Poslednjih godina urađena je nova reonizacija vinogrdarskih površina u Srbiji. Prešli smo sa germanskog na romanski sistem što su, uostalom, učinile sve zemlje članice Evropske unije. Tom novom reonizacijom, Srbija je podeljena na tri regiona: Vojvodinu, centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. U okviru njih izdvojena su 22 reona i 77 vinogorja sa većim bojem vinogradarskih oaza. Konkretan doprinos Vinogradarskog atlasa je u tome što se gotovo 70 odsto elaborata za geografsko poreklo vina nalazi u toj publikaciji. Ovo je od izuzetne važnosti Uduženjima koja treba da štite geoporeklo po novom sistemu, što je bitno pri izvozu naših vina. Uz to, poljoprivrednici koji žele da uđu u proizvodnju grožđa i vina, u vinogradarskom atlasu imaju sve smernice za podizanje vinograda i gajenje grožđa, napominje Dragoslav Ivanišević te dodaje: "Definisane su sorte koje su preporučene za određeni region, reon i vinogorje. Takođe i podloge i određeni uzgojni oblici. Definisana su minimalna i maksimalna rastojanja po jedinici površine, što je prilagođeno ekološkim uslovima al i savremenim tendencijama u vinogradarstvu".

Cilj je kvalitetnije vino

Zvuči komplikovano, ali je cilj potpuno jasan. Primenom standarda do kvalitetnijeg vina. Problem je u tome što su vinogradari i vinari u Evropskoj uniji te standarde usvajali decenijama, a naši proizvođači su prisiljeni da to ispoštuju u nekoliko godina. Koliko je Evropljanima bitan sektor vinogradarstva i vinarstva govori i činjenica da je proizvodnja vina u Uniji kontrolisanija od proizvodnje dečije hrane. I za kraj, svi zainteresovani ovde mogu da preuzmu Vinogradarski atlas u elektronskoj verziji.

Foto: depositphotos.com; Mactrunk

Broj pregleda članka: 237; Uspešnost članka: 11.85

Tagovi: Vinogradarstvo, Vinova loza, Vinarstvo, Vinogradarski atlas, Stone sorte, Dragoslav Ivanišćević, Nova reonizacija, Geografsko poreklo vina, Kvalitetno vino

Ključne reči članka: vinogradarstvo, u, srbiji, na, prekretnici, ivanišević, novom, odsto, popisa, hektara, stonih, sorti, hiljada, učešće, godina, srbiji, manje, osnovu, stonih sorti, učešće stonih, osnovu popisa, hiljada hektara, učešće stonih sorti, novom reonizacijom srbija


Đorđe Simović

Svi tekstovi autora

Autor Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."