Da li biste jeli jagode umočene u tečnu svilu?

Polovina svetskih zaliha hrane baca se svake godine jer se pokvari, zahvaljujući neadekvatnom transportu i skladištenju.

Bilo je mnogo predloga kako da se reši problem bacanja hrane. Neki od njih bili su u vezi s odgovornim potrošačkim ponašanjem.

Neophodno je, na primer, ubediti potrošače da ne kupuju samo hranu savršenog izgleda, to jest da je i hrana druge klase dobra za konzumiranje, odnosno uticati na potrošače da kupuju manje količine hrane i da češće idu u nabavku. Neka od tih rešenja su složenija, poput poboljšanja načina dostave ili ugradnje posebnih pregrada u zamrzivačima koje bi usporavale kvarenje biljaka, a razmatra se čak i primena novog izuma istraživača sa Univerziteta Tafts, sondiranje u tečnoj svili, piše portal Modern farmer.

Tečna svila, kako je naučnici nazivaju, predstavlja regenerativno svileno fibroin rešenje. Prava svila je zapravo vrsta proteina koja se može rastvoriti u vodi da bi se dobio odgovarajući rastvor. Mnogi naučnici su se zainteresovali za tečnu svilu, upravo iz razloga što tu svilu ljudi mogu svariti bez zdravstvenih posledica.

Svila usporila kvarenje jagoda

Istraživači su hteli da provere da li će ova metoda usporiti kvarenje voća. Naime, za eksperiment su odabrali jagode i banane upravo zbog njihovog brzog propadanja. Jagode, koje su četiri puta umočili u svileni rastvor, uporedili su sa jagodama koje nisu tretirali. Obe vrste posmatrali su nedelju dana i otkrili da su jagode koje su uranjali u rastvor bile svetlocrvene, sočne i sveže, dok su one netretirane dehidrirale, omekšale, pa bi ih verovatno bilo teško prodati u marketima.

Ta svila, čiji je sloj bio tanji od prečnika ljudske vlasi, uspešno je sprečila spoljašnji uticaj na voće, uključujući dejstvo ugljen-dioksida i kiseonika.

S druge strane, postavlja se pitanje: kakvog je ukusa to voće? Naučnici nisu testirali ukuse, ali kažu da svila nije uticala na teksturu voća.

Foto: lenulenac/pixabay.com