Lešnikov surlaš - najpoznatija štetočina leske

Lešnikov surlaš je najpoznatija štetočina leske jer uzrokuje "crvljivost" i opadanje plodova. Reč je o insektu tvrdokrilcu iz porodice pipa, veličine 6-9 mm, crvenkastosmeđe boje, koji je pokriven finim žutosivim dlačicama. Ima glavu napred izduženu (dugačku, usku i zakrivljenu rilicu) na čijem vrhu se nalazi usni aparat.

Pomoću rilice surlaš duboko prodire u plodove. Ostvaruje jedno potomstvo godišnje. Odrasli insekti se pojavljuju u periodu od početka maja do avgusta. Ženke se, pre polaganja jaja, dopunski hrane grizući male rupice u lišću, a naročito bušeći mlade tek zametnute plodove koji opadaju. U stadijumu rasta i "debljanja" plodova leske ženke, pomoću rilice, pojedinačno polažu jaja, i to tako da se ne vidi ubodno mesto.

Zbog ove štetočine može propasti preko 50% roda

Ubodna mesta na plodovima leske su ulazni otvori za infekcije različitim gljivičnim bolestima, naročito ako krajem maja i početkom juna beležimo učestale kišne periode (Monilia, Botrytis, Fusarium, Nematospora). U takvim je uslovima zabeleženo propadanje više od 50% roda leske zbog razvoja truleži plodova. Preporučljivo je da se krajem maja ili početkom juna koristi neki od bakarnih fungicida.

Nakon 5-9 dana iz položenog jajeta se razvija larva koja nagriza jezgro lešnika i plod puni izmetom. Beličaste je boje, s tamnijom glavom, bez nogu i naraste do 16 mm. Razvoj larve traje 25-32 dana. Plodove napuštaju kroz sitne rupice i spuštaju se na zemlju. U zemljištu ispod leske obrazuju lutke, gde prezimljuju. U proleće se odmotaju i početkom maja se pojavljuju prvi odrasli tvrdokrilci.

Svaki zaraženi lešnik probušen je malom rupom širine 1-2 mm, a ljuska je prazna. Uzročnik tog stanja je lešnikov surlaš (Balaninus nucum) koji u mlade plodove polaže jaja. Larva se hrani mesom lešnika, a ljuska postaje sve tvrđa. Izlazi iz ploda da bi se preobrazila u lutku i to tako da probuši ljusku i padne na zemljište.

Kako se boriti protiv lešnikovog surlaša?

Insekticidi su neefikasni zbog tvrdih ljuski lešnika. Međutim, budući da je reč o larvama koje se preobražavaju u lutke u zemljištu, i to na dubini od samo nekoliko centimetara, dubokim prekopavanjem oko osnova zaraženog stabla zakopaćete ih dublje i uništiti. Ovde je reč o najopasnijem parazitu leske, a borbu protiv njega treba intenzivno voditi od početka maja do kraja juna.

Macerat ljute paprike pomaže u ovoj borbi. Koriste se feferon paprike koje imaju veliki ljutinu ili papričice koje su bogate azotom i uljem kao i kapsicinom (alkaloidom). Potrebno je razrediti 200 g suvog macerata sa 100 litara vode i tim preparatom treba direktno prskati biljke sve vreme vegetacije.

Mere suzbijanja

Zaštita se sprovodi uklanjanjem zaraženih delova biljke (grana) i primenom fungicida na bazi bakra pre i na samom početku vegetacije u vreme otvaranja pupoljaka. Ako je potrebno, može se obaviti i jedno tretiranje pred kraj leta (do 0,2% koncentracije bakra i krajem jeseni punom dozom bakra).

Za savremenu proizvodnju lešnika potrebno je da sorte poseduju sledeće osobine: da obilno i redovno rađaju, rano počnu da plodonose, da im je dobar kvalitet plodova, da plodovi lagano ispadaju iz omotača kako bi se mogla mehanizovati berba i sniziti troškovi proizvodnje, da su otporne na bolesti i štetočine, da imaju bujan rast i dobro razgranatu krošnju, da im muške i ženske inflorescense cvetaju istovremeno (homogamija) i da su, bar delom, autofertilne ili dobro interfertilne.

Najčešće bolesti leske

Od bolesti na leski se najčešće javljaju pepelnica, bakterijska plamenjača i bakterijski rak. Ove poslednje dve su po simptomima vrlo slične bakterioze. Simptomi se ispoljavaju na svim delovima biljke u obliku tamnih pega i stvaranjem rak-rana na granama. Na zaraženim delovima pojavljuje se karakteristični žućkasti bakterijski iscedak. Zbog razvoja bolesti suše se pojedini delovi biljke, a nekada i cela stabla. Bolesti se intenzivnije javljaju u vlažnim i kišovitim godinama.

A šta od lešnika traži industrija?

Sorte leske su praktično autosterilne, pa se ne mogu oploditi sopstvenim polenom. Veoma važna osobina je kasnije cvetanje i otpornost cvasti na niske temperature, odnosno mrazeve. Plodovi treba da budu što je moguće ujednačenijeg oblika, dobro ispunjeni jezgrom i sa što manje praznih ili "gluvih" ljuski i zakržljalih jezgara.

Za prehrambenu industriju potrebni su plodovi sitnijeg i srednjeg, okruglog do ovalnog oblika, srednje tanke do tanke ljuske s velikim randmanom jezgra. Industrija traži da su jezgra pravilnog oblika i da im se semenski omotač pri prženju lako odvaja. Za proizvodnju plodova namenjenih pakovanju i konzumiranju u svežem stanju (voćne salate, sveži i prženi lešnici), prednost imaju sorte s velikim plodovima, kao i atraktivnijeg oblika i boje ljuske.

Foto: SteveMcBill/Bigstockphoto