Nezaposlenost zamenio plantažom aronije

U Moravcu, nadomak Aleksinca, nalazi se plantaža aronije porodice Milošević. Na plodnom i nezagađenom moravskom zemljištu organski se uzgaja 1.500 žbunova ove lekovite biljke. Kao najveći uzgajivači aronije u regionu, supružnici Nikola i Anica Milošević krenuli su sa tradicionalnom domaćom proizvodnjom sokova, čajeva, džemova.

Krenuli sa 500 sadnica

Prvu plantažu od 500 sadnica zasadili su ispred svoje kuće. Sada imaju dve plantaže, aroniju prerađuju u hladno ceđeni sok uz pomoć prese koju su kupili uz finansijsku pomoć organizacije ENECA, ali to nije njihov jedini proizvod. Plan je da neke od njih počnu i da izvoze. Danas, oni već imaju moderno poljoprivredno gazdinstvo, a osnovali su i firmu. Cilj ovih vrednih mladih ljudi je da kvalitetom svojih proizvoda i pristupačnim cenama nađu put do svojih kupaca.

Put koji su prešli do toga da budu među najpoznatijim proizvođačima soka od aronije na jugu Srbije je interesantan. Oboje su završili fakultete - Anica sociologiju, a Nikola Ekonomski fakultet u Nišu, ali nisu mogli da nađu posao. "Aronija je bila zanimljiva priča koja je obećavala. Istraživali smo na internetu i raspitivali se i na kraju rešili da krenemo u proizvodnju. Imao sam parče zemlje odmah pored kuće i uvek sam maštao o tome da ću tu nešto da posadim. Razmišljao samo o lešnicima, ali je eto dobro što je izbor pao na aroniju", kaže Nikola i dodaje da je prvih 500 sadnica zasadio uz pomoć svog ulaganja i svojih sredstava.

Uspešan primer kako treba iskoristiti konkurse

"Posao sam započeo 2011. godine, a godinu dana kasnije, na jesen 2012. godine Nacionalna agencija za regionalni razvoj je raspisala konkurs kojim su se dodeljivala sredstva za mlade povratnike u svoja rodna mesta. Uslov je bio da ste studirali negde i da ste se vratili u rodno mesto. Takođe, morali ste da osnujete firmu", kaže Nikola koji je na tom konkursu dobio 550.000 dinara, a kasnije je učestvovao i na konkursu "ENEKE" iz Niše preko koga je dobio opremu. Kada se sve sabere, Nikoli je na samom startu u velikoj meri pomoglo učešće na pomenutim konkursima, jer osim gotovog novca dobio je opremu ali i neophodan mentoring.

Takođe je učestvovao u programu "Academic To Business" koji se takođe realizovao za preduzetnike iz niškog kraja, a koji je podrazumevao da spaja preduzetnike i studente. "Odabran sam kao preduzetnik i dodeljeno mi je pet studenta koji su došli na moje imanje. Uputio sam ih u to što radim pa su se onda oni pred žirijem takmičili protiv ostalih timova koji su imali svog preduzetnika. Osvojili su prvo mesto, pa sam ja kao njihov preduzetnik dobio 100.000 dinara za taj drugi pastarizator", dodaje.

Kako je ovaj poljoprivrednik organizovao prodaju? Kaže, najbolje mu ide direktna prodaja. Ljudi naruče telefonom, on pošalje brzom poštom. Redovno jednom sedmično ode i do obližnjeg Niša gde ima svoje redovne kupce. Razveze sok ili druge proizvode na nekoliko privatnih adresa, a u Nišu njegove proizvode koristi i nekoliko apoteka i prodavnica zdrave hrane. Svakog vikenda u okviru akcije Roda marketa izlaže i svoje prooizvode u marketima u okviru akcije "Vikend dobrog ukusa". “Mislim da smo odradili dobar marketing, ljudi znaju za nas, što je dobro", kaže Nikola. Posao uglavnom obavlja sam. Žena je počela da radi u jednoj privatnoj firmi i pomaže mu u sklopu svog sobodnog vremena. Otac mu pomaže povremeno kada frezom treba da prođe između aronije. Radnike angažuje po potrebi, kada je berba ili kada je potrebno odstraniti korenje oko biljaka. To su sve sezonski radovi, ali mu je želja da njegov biznis "naraste" i da onda zaposli nekog.

Aronija Nero

Za aroniju "melanocarpa nero" odlučio se jer je čuo da je ona najdzdravija i najbolje se gaji. "Ima neka i crvneoplodna i viking sorta ali "melanocarpa nero" je ubedljivo najbolja. Nabavio sam je u rasadniku "Superior" u Velikoj Plani. Ona se tamo u labaratorijskim uslovima razvija, formira se sadobrim korenovim sistemom, te kada bih proširivao proizvodnju ponovo bih uzeo zasade tamo, iako sada imam gomilu svog rasadnog materijala", objašnjava naš sagovornik.

Priprema se za serftifikaciju proizvodnje

Nikola još uvek nema sertifikat o organskoj proizvodnji iako aroniju proizvodi u potpuno zdravom okruženju. To je za njega pre četiri godine bio skup poduhvat te zato nije ni krenuo, ali već sada planira da pokrene proceduru kod neke nadležne sertifikacione kuće. Takođe, namera mu je da dobije i potrebne međunarodne sertfikate, koji bi mu pomogli u kasnijoj fazi i za izvoz.

"Porodična industrija je sve više na ceni, na Zapadu se ljudi tim nekim zdravim malim zanatskim radionicama sve više okreću. Ja danas imam savremenu opremu u vidu hidraulične prese, mlina za voće pomoću koga vršim pripremu aronije za ceđenje, gde ih meljem i dva pasterizatora. U međuvremenu, prošle godine smo napravili jednu malu hladnjaču čiji je kapacitet oko deset tona, zato što nam je iz godine u godinu sve veći rod", kaže Nikola čiji sok ne sadrži vodu, šećer, konzervans, samo je blago pasterizovan u staklenoj flaši koja je sterilna. Kada se prvi put otvori ide u frižider i može da se drži mesec dana bez konzervansa.

Prošle godine rod je bio 2,5 tona, prethodne 1,5, a ove se očekuje rod između četiri i pet tona. Sada su u periodu konverzije, ali šansu vide u organskoj poljoprivredi. Nikola je primer kada se spoje dobra poslovna ideja, znanje, jaka volja i imanje šta se dobija kao produkt. Zbog toga i sam poručuje mladima da, ako imaju dobar biznis plan, treba da pokušaju. Još ako imaju zemlju u svom vlasništvu, oni su na dobitku. Kaže kako je on dokaz da nisu potrebni hektari zemlje nego hrabrost, ambicija i velika želja da nešto stvorite sami. "Svakako bi trebalo da bude više državnog podsticaja, jer nema dovoljno povoljnih uslova. Naravno trebalo bi da bude više volje, želje, ali znanje i ideja su osnov svega", poručuje Nikola i naglašava da za sada ne postoji većih pomaka ali postoji tendencija da se organizuje sve više konkursa za mlade što treba pohvaliti.