Širenje raka korena u bačkim malinjacima

Malina je uz jabuku naša najznačajnija voćna vrsta. Godišnje od izvoza maline zaradimo do 100 miliona dolara deviznog prihoda. Malina se sve više sadi u Vojvodini, ali sa povećanjem površina šire se i bolesti, pre svega zbog toga što se malinjaci podižu neodgovarajućim sadnim materijalom.

Rak korena se ubrzano širi

Poslednjih godina, u centralnoj Bačkoj naročito, intenzivno se podižu zasadi maline. Reč je uglavnom o dvorodim malinama dominantno sortama polka i polana. Kako je zainteresovanost za podizanje zasada velika, a količina sadnica ograničena, neretko proizvođači podižu zasade izdancima, koji se ne mogu podvesti pod sadnice. Zato i ne čudi pojava bakterijskog raka korena (Agrobacterium tumefaciens) u tek podignutim zasadima maline. Savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Vrbasu Katarina Radonić kaže da je ta pojava masovna.

"U poslednje tri, četiri godine mi imamo preko 300 hektara podignutih malinjaka, taj problem je izuzetno veliki. Smatramo da ima preko 30% malinjaka koji su zaraženi ovom bolešću. Prevencija je slaba i bakterija se intenzivno širi. Proizvođači po svaku cenu podižu zasade i sami su krivi za položaj u kom su se našli. Podižu zasade sa neproverenim sadnicama. Kupuju ih kod onih za koje se već zna da imaju bolesne zasade. To je osnovni problem u malinjacima u srednjoj Bačkoj."

Isecaju guke iz zaraženih izdanaka pa prodaju "sadnice"

Potražnja za sadnicama je velika, a njih nema dovoljno na tržištu. Zato mnogi prekopavaju stare zasade i vade izdanke maline koji su često zaraženi rakom korena. Katarina Radonić, koja je inženjerka zaštite bilja, kaže da se pri tom ne biraju načini kako bi se došlo do zarade.

"Gotovo da i nema kvalitetnih, sertifikovanih, sadnica kojima se podižu novi malinjaci. Proizvođači iz proizvodnih zasada vade izdanke i tako ih prodaju. Ljudi bi rado kupili sertifikovan sadni materijal, ali sadnica nema. Čak se dešava da proizvođači koji iskrčuju zasad angažuju radnu snagu za isecanje guka i takve izdanke prodaju kao sadnice. Čak se dešava da ljudi koji su iskrčili zasad ponovo podižu zasad na istoj parceli. Neminovno je da se bolest opet proširi. Nakon iskrčenog zasada bolest napada čak i koren šećerne repe, kao voće koje se tu zasadi. Dobro bi bilo da parcela nekoliko godina bude 'slobodna' od biljaka koje bakterija napada", kaže Katarina Radonić.

Iskustvo iz Kule

Vasilije Ćurčin, koji se pretežno bavi ratarstvom, "ortački" je podigao hektar maline. Zemljište je u jesen 2014. dobro pripremio i nađubrio sa 20 tona stajnjaka. Kupio je 5.600 "sadnica" dvorode maline, koje je platio 50 centi po komadu.

Te 2014. godine u novembru malinu je zasadio, a s proleća postavio i sistem za navodnjavanje "kap po kap" koji je platio 1.000 evra. U proleće 2015. svaka druga ili treća sadnica nije započela vegetaciju, a do kraja godine se osušilo njih 60%. Na kraju je "na mišiće" povratio novac kojim je platio zaražene izdanke.

Rak korena maline

Prepoznati simtome

Kada bolest nastupi - već je kasno. Prepoznaćete je po gukama na korenu. Guke su različite veličine. One se pojavljuju početkom vegetacije i sprečavaju cirkulaciju vode i hranljivih materija između izdanaka i korena.

Izdanci maline prvo zaostaju u porastu, i vrlo često se suše. Biljke ostaju kržljave, list je žut, obod lista je braon boje, a izdanci se lako čupaju iz zemlje.

Preventiva

Kao logična preporuka nameće se sledeće: nove malinjake isključivo bi trebalo podizati zdravim sadnim materijalom. Ako je potrebno, bolje je sačekati i nekoliko godina dok se do tog sadnog materijala dođe.

Za suzbijanje raka maline najefikasnije su preventivne mere, koje se sastoje u izboru zdravog sadnog materijala i sadnje maline na nezaraženom zemljištu.

Foto: Katarina Radonić