AgroKlub.rs

\

Eko proizvodnja

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Eko proizvodnja » "Zdravom logikom" u organsku poljoprivredu

"Zdravom logikom" u organsku poljoprivredu

Maja Miljević iz Banja Luke

"Zdravom logikom" u organsku poljoprivredu

Datum: 21.11.2016. 18:00

Kategorija:

Eko proizvodnja

Projektom Zdrava logika mlada i hrabra žena preduzetnik Maja Miljević iz Banja Luke osmislila je proizvodnju i prodaju organske hrane - voća i povrća!

Sa ekipom saradnika, profesorima Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta u Banja Luci, Maja Miljević organizovala je proizvodnju voća i povrća sa 16 kooperanata iz okoline Banja Luke, Čapljine i Petrovca kao i prodaju preko prodavnice Zdrava logika koja podrazumeva dostavu robe kupcima na kućnu adresu. U međuvremenu, u cilju smanjenja visokih troškova poslovanja prodavnice, promenila je koncept i sada robu prodaje putem on-line platforme.

Uskoro će Zdrava logika imati i web-shop. Radeći prošle i ove godine na svom projektu Zdrava logika, pod čijim imenom je i osnovala preduzeće, ova mlada žena je ušla u srž problema proizvodnje i prodaje hrane nastale po organskim načelima. Pri tome je naišla i na niz prepreka i nedorečenosti - od nedovolje edukacije i proizvođača i potrošača, do loših ili nepostojećih zakonskih okvira u Bosni i Hercegovini na šta u ovom razgovoru za Agroklub upozorava i merodavne institucije u ovoj zemlji.


U Majinoj "Zdravoj logici" može se pronaći 28 vrsta voća i povrća

Odrasli ste i živite u gradu, otkud ljubav prema poljoprivredi i proizvodnji hrane - one zdravije, organske?

Roditelji su mi poreklom iz Drvara, rođena sam u Splitu, a od najranijeg detinstva živim, školujem se i radim u Banja Luci. Kao mala puno vremena sam provela u selu Drvar, kod bake i dede. Imali su krave i pravili smo sir, uz ostale poljoprivredne proizvode koji su se podrazumevali u takvom seoskom gazdinstvu. Mnogo toga sam od njih naučila i mislim da su oni najviše utkali u mene ljubav prema prirodi. Međutim, odrasla sam u gradu i nisam imala priliku da dovoljno iskazujem tu ljubav. U dvadesetim godinama, kada čovek već počinje da otkriva sam sebe, počela sam više vremena da provodim u prirodi. Odlučila sam da imam lično svoju baštu, svoja semena i da proizvodim svoju hranu.

Neiskorišćeni prirodni resursi Bosne i Hercegovine

U tim godinama u meni se počela menjati svest o tome šta kroz hranu unosimo u sebe, koliko naša zemlja nudi raznih prirodnih resursa koji su neiskorišćeni, a budući da je moja profesija ekonomija počela sam i sa tog aspekta gledati na tu privrednu stranu što se tiče same države Bosne i Hercegovine.

Što se tiče mog obrazovanja bitan momenat u mom životu je odlazak u Veliku Britaniju gde sam otišla da bi se doškolovala. Tamo se rodila ideja koja je kasnije prerasla u projekat koji se zove Zdrava logika. Ideja je nastala iz toga jer tamo nisam mogla da dođem do nekih kvalitetnih namirnica, zdrave hrane. Tek tada sam shvatila koliko je naša zemlja bogata i vrednim ljudima i prirodnim neiskorišćenim resursima: od vode koja je svuda u svetu skupa, do zemlje koja miriše i poljoprivrednih proizvoda koji imaju ukus i mirišu, za razliku od onih koji mirišu na hemiju. Tako da sam po povratku iz Britanije postala inicijator aktivnosti na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci koja se upravo odnosila na temu neiskorišćenosti prirodnih resursa u Bosni i Hercegovini. Tu sam i naišla na podršku nekih od profesora uz održavanje konferencije srodne ovoj temi, a nedugo zatim sam i pokrenula svoj projekat Zdrava logika.


Kupine su jedno od voća koje uzgajaju

Postali ste prepoznatljivi kao mlada hrabra žena koja se upustila u jedan dosta neizvestan i nesiguran biznis!

Moja početna ideja nije bila usko vezana za organsku hranu, meni je u glavi bio pojam zdravo. Nisam iz poljoprivredne struke, nisam uopšte poznavala tu materiju, međutim istraživanjem tržišta od jula do septembra prošle godine, kada smo i formalno postali firma, dovelo me je do tih informacija, da najveću vrednost u Bosni i Hercegovini, da najkvalitetniji proizvod možemo da dobijemo upravo kroz tu organsku hranu. I to je nešto gde mi možemo biti kompetentni i konkurentni na svetskom tržištu, ali samo ukoliko se u tom lancu od proizvodnje do prodaje svi udružimo i dobro organizujemo, jer ne možemo sami izaći ni na naše, a posebno ne na inostrano tržište.

Drugi aspekt Zdrave logike jeste dostupnost zdrave hrane. Mi nemamo poznate pokazatelje, ni tržišne ni bilo koje druge, koji bi nam realno pokazali šta mi to jedemo. Jer, u razgovoru sa proizvođačima, prodavcima i sa kupcima čujemo da svi govore domaće je, sa sela je i slično, ali ne postoji nigde ni poreklo, ni dekleracija ni bilo šta drugo što to stvarno i dokazuje.

Previše uvoza, premalo proizvodnje

Takođe, došla sam do informacija uvoznog lobija koliko mi stvarno puno uvozimo, a ne proizvodimo dovoljno. To mi je bilo nelogično iz razloga što imamo toliko zemlje da bi tu hranu mogli da proizvedemo u vlastitoj državi. I iz tih razloga je i nastao naziv Zdrava logika, odnosno potrebno je da se samo primeni zdrava logika da bi se pokrenule neke stvari.


Online prodaja

Počeli smo tako što smo u razgovoru s Poljoprivrednom školom u Banja Luci koja je imala dosta zemlje na raspolaganju, pokušali da animiramo učenike i samu školu da počnu da se bave proizvodnjom koja će biti kontrolisana od samih profesora, a mi bi proizvode plasirali na tržište za šta je škola i registrovana, odnosno ima i taj ekonomski aspekt. Međutim, tu nismo naišli na plodno tlo što se tiče same naše komunikacije i zakonskih okvira kojih se škola mora pridržavati, a koji su bili dosta teški da bi se promenili i prilagodili ideji, što je meni, kao pokretaču Zdrave logike, bilo van kontrole.

Ipak, u to vreme desila se jedna dobra stvar. Naime, oko nas su se počeli okupljati pravi proizvođači organske hrane. U želji da svi zajedno nastupimo na tržištu u januaru ove godine osmislili smo koncept koji je bio svima isplativ i koji se pokazao kao dobar. Nastala je naša prodavnica Zdrava logika u Banjaluci, a krenula je i kućna dostava. Dostavljali smo proizvode naših kooperanata do kućnog praga kupaca.

U kojoj ste sad fazi, budući da više nemate prodavnicu?

Kroz jednogodišnji rad što se tiče celog projekta Zdrava logika, upoznavajući razne ljude, strukture i zakonske okvire, morali smo da uradimo promenu zato što nam nije ekonomski bilo isplativo da poslujemo na taj način. Nismo videli ekonomsku korist takvog koncepta u budućnosti. Prodavnica je stvarala dosta visoke troškove, pa smo kao mlada firma morali da preorganizujemo sam koncept i sad smo samo on-lajn prodavnica.

Izrada web-šopa je u toku, a tokom ovog meseca se očekuje njegovo aktiviranje. Na njemu će biti svi naši proizvođači, odnosno kooperanti koji su verifekovani od strane našeg agronoma i naših profesora sa Poljoprivrednog fakulteta. Oni će moći da prikažu svoje proizvode i da ih ponude i prodaju krajnjem on-lajn kupcu.

Kakvi su dalji planovi?

Moje najznačajnije iskustvo kroz projekat Zdrava logika je da smo naišli na needukovano tržište, na needukovane proizvođače, odnosno tržište ne prepoznaje organske proizvode. Postoji velika potražnja u smislu da ljudi to isprobaju, ali ne i stalne kupovine organskih proizvoda. Ustvari, mala je razlika u tome da li će kupac otići u neku prodavnicu i kupiti voće i povrće koje se tamo nudi, ili će se opredeliti za Zdravu logiku koja stvarno nudi domaće, organske proizvode. Tako da smo mi sad odlučili da uvrstimo jedan edukativni koncept, odnosno da počnemo sa radionicama gde ćemo ljude upoznati s tim šta stvarno znači ekološka organska domaća proizvodnja, zatim kakve naša zemlja ima stvarne uslove u poređenju sa uslovima u nekim drugim zemljama i po čemu se ti proizvodi razlikuju od drugih proizvoda.

Izostaje podrška države

Koliko je na banjalučkom području sada prisutna svest ljudi o potrebi proizvodnje hrane po ekološkim načelima?


Jagode iz organske proizvodnje

Mislim da je više prisutna nego što se podržava. Puno ljudi smo upoznali, ja čak imam jednu veliku listu onih koji su nam se javili, a koji žele da započnu svoj posao u tom smeru, odnosno imaju neko imanje i žele da ga preurede i da krenu s proizvodnjom, da to bude neka dodatna aktivnost.

Nažalost, ne postoji nikakva podrška. Nismo imali podršku države niti bilo koga drugog u smislu zakonske regulative i pravilnika koji bi nas bar stepenicu izdigli od te borbe na tržištu. Isto se odnosi i na proizvođače. Ulaganja su jako visoka u proizvodnju organske hrane, a sam koncept tržišta trenutno ne prepoznaje veću vrednost tog proizvoda.

Što se tiče potražnje od strane kupaca mi kroz svoje iskustvo možemo reći da ljudi koji steknu poverenje, kad im se kroz određene analize i određene serifikate stvarno pokaže i dokaže da je to takav proizvod, spremni su da ga skuplje plate. Recimo, neke majke sa malom decom govorile su: bolje da kupimo kod vas pola kilograma takve mrkve nego da idemo bilo gde da kupujemo drugo povrće sumnjivog kvaliteta.

Koje vrste povrća i voća ste do sada plasirali na tržište, odnosno čime se najviše bavite?

Mi smo imali 28 vrsta voća i povrća, koje smo organizovano proizvodili kod naših kooperanta. U januaru smo se sastali sa svih naših 16 kooperanata iz okoline Banjaluke, Čapljine i Petrovca. Stavili smo na papir šta ko proizvodi, na kakvom zemljištu, šta su pre radili na tom zemljištu, zatim da li je zemljište u periodu konverzije, da li je zagađeno i na osnovu svih tih informacija naši profesori su organizovali ko će šta da proizvoditi. I to je bilo jako dobro. Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da nam je to bio prvi put da organizujemo tako nešto. S obzirom na to da se tu radi o pririodi imali smo mala odstupanja.

Prodaju smo organizovali tako što smo najavljivali berbe pojedinih vrsta povrća i voća i ljudi su nam se javljali. Kad je povrće i voće stizalo u prodavnicu već je uglavnom unapred bilo prodato i nismo imali problem sa nedostatkom količina. Jedini problem koji se javio je taj što smo u jednom trenutku mi bili ti koji smo počeli da edukujemo i prozvođače i potrošače, a nismo bili ni ekonomski, a ni bilo kako drugačije jaki da to radimo.

Nisu postavljeni standardi proizvodnje

Koliko u BiH traje prelazni period iz konvencionalne u organsku (ekološku) proizvodnju i koliko imate nadzornih stanica koje prate proizvodnju i izdaju sertifikate?

Zavisno od zemljišta i od drugih uslova oko tog zemljišta, prelazni period iz konvencionalne u ekološku proizvodnju je minimalno od godinu i po do dve godine, pa čak i više od dve godine. Problem u Bosni i Hercegovini je taj što mi za sada imamo samo dve kuće koje rade sertifikovanje organske proizvodnje i to su uglavnom seritifikati koji su priznati od drugih država. Zakon o organskoj proizvodnji u Bosni i Hercegovini ima prekopirana pravila, odnosno nisu postavljeni neki standardi po kojima bi domaće tržište prepoznalo organsku proizvodnju.

Kao mlad čovek ušli ste prilično duboko u srž problema boljeg korišćenja bogatih prirodnih resursa, odnosno proizvodnje i prodaje organske hrane u BiH. Evo prilike da na stranicama Agrokluba merodavnim državnim institucijama sugerišete na rešavanje nekoliko ključnih problema!?

Na prvom mestu potrebno je edukovanje tržišta i ljudi i na određen način prilagođavanje imanja koja stoje zapuštena, da li kroz subvencije ili edukaciju. Ljudi su spremni da ulože svoj novac u taj posao samo ukoliko nema rizika zbog kojeg bi propali. Mi u kooperantskoj mreži imamo ljude koji ulažu mnogo novca, čak ta sredstva odvajaju od nekih drugi stvari, ali smo se trudili da im se to isplati na neki način.


U Zdravu logiku uključeno je 16 kooperanata

Znači, predlažem da prenesu ovaj koncept koji smo mi radili ili sličan na jedan viši nivo. Potrebno je organizovati tržište, odnosno napisati Pravilnik i druge zakonske okvire koji će zaštititi same proizvođače da tu robu mogu stvarno da plasiraju i da neće iz uvoznog lobija doći neka vrsta povrća koja će jednostavno spustiti cenu i dovesti do toga da se uopšte ne prepoznaje organski proizvod na tržištu.

Treće, jeste organizovanje jednog vida klasterizacije. Bosna i Hercegovina je dosta mala, imamo zemljište, imamo kvalitet. Možemo da napravimo veoma kvalitetan proizvod sa visokom vrednošću, ali smo ipak mali u odnosu na neke druge države. Zbog toga, potrebno je udruživanje i stvaranje jednog kanala izvoza na inostrana tržišta, ali i prodaje na domaćem tržištu.

Evo, dosta ste toga u kratko vreme pokrenuli, trenutno ste kao mlada i žena preduzetnik direktor jedne poznate firme u Banja Luci?


U ponudi su i razni čajevi

Jeste, sad trenutno četvrti mesec radim kao direktor IT firme BitLab d.o.o. Bavimo se izradom web stranica, mobilnih aplikacija i drugim uslugama iz IT oblasti. Nekako smo sad spojili lepo s korisnim, tako da nam i ova struka sad pomaže upravo za instaliralanje novog web-šopa i Zdrave logike, a ujedno iskustvo koje nosimo s tržišta nam pomaže u razvijanju te firme u kojoj sam direktor. Tako, sada mogu reći da sam na svome.

Informativna platforma

Šta pri kraju ovog razgovora možda želite posebno naglasiti, a u vezi s inicijativom mladih ljudi u samozapošljavanju, odnosno u vezi s Vašim projektom Zdrava logika koji je u uzlaznoj putanji?

Problemi mladih ljudi u Bosni i Hercegovini ne razlikuju se puno od problema mladih u zemljama okruženja. Muče ih velika nezaposlenost i neizvesna budućnost. Ne razlikujem se puno od drugih mladih ljudi, ali prihvatila sam taj izazov pokretanja ličnog posla. To je u svetu sasvim normalno, da mladi pokreću posao što se kod nas ne prepoznaje. Osim formalnog obrazovanja mladi bi puno trebali da rade i na neformalnom obrazovanju, kako bi iz sebe maksimalno izvuku ono što ih zanima. Na taj način, radom na sebi, doveli bi i do promena na bolje u društvu u kojem živimo.

Što se Zdrave logike tiče, volela bih da se što više ljudi uključuje u ovu proizvodnju. Ukoliko mi sami ne budemo pokrenuli promene neće niko sa strane doći da ih pokrene. Izgovore ne treba da tražimo u sistemima i državama u kojima živimo, mi smo pokretači promena na bolje.

I na kraju, nadam se da će Zdrava logika kroz tri do četiri godine biti jedna informativna platforma proizvođača koja će okupljati kvalitetne ljude i koja će sama od sebe dovesti do neke veće promene i u organskoj proizvodnji, ali i privredi uopšte.

Broj pregleda članka: 1068; Uspešnost članka: 170.4

Tagovi: Kooperanti, Bosna i Hercegovina, Banja Luka, Maja Miljević, Zdrava logika, Organsaka proizvodnja, Neiskorišćeni resursi, Informativna platforma, Web-šop

Ključne reči članka: zdravom, logikom, u, organsku, poljoprivredu, logika, ljudi, odnosno, zdrava, hrane, organske, proizvodnje, tržište, proizvode, stvarno, koliko, hercegovini, proizvodnju, šta, koncept, godine, povrća, bosni, hranu, prodaje, organsku, imamo, imali, banja, zdrave, naših, tržišta, način, prepoznaje, možemo, ljude, tržištu, naša, mlada, problema, vrsta, mladih, potrebno, nisam, kooperanata, drugih, počeli, ekonomski, nismo, proizvođače, trenutno, problem, firme, posao, iskustvo, prodavnicu, zakonske, strane, prodavnica, profesora, resursa, prirodnih, države, ideja, nekih, zemlja, počela, razgovoru, ljubav, proizvodnji, međutim, zemlje, proizvoda, ukoliko, logike, jeste, domaće, proizvod, informacija, upravo, zatim, jedan, uopšte, postoji, zdrava logika, banja luci,    , mladih ljudi, prirodnih resursa, naša zemlja, organske hrane,      


Vjekoslav Hudolin

Svi tekstovi autora

Autor Vjekoslav Hudolin

Inženjer poljoprivrede sa 35-godišnjim iskustvom u profesionalnom novinarstvu.