Kako do finansijske podrške za male poljoprivrednike?

U Izveštaju iz senke o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, raspodeli i isplati iz perspektive malih poljoprivrednih proizvođača u periodu od 2015-2017. godine, koje je sprovela Asocijacija poljoprivrednika, predstavljeni su različiti aspekti finansijske podrške poljoprivrednih proizvođača.

Finansijska sredstva namenjena poljoprivredi se mogu razvrstati na mere podrške različitih nivoa vlasti i izvora finansiranja, gde se razlikuju:

1. podsticaji na republičkom nivou
2. podsticaji na pokrajinskom i lokalnom nivou
3. međunarodni podsticaji

Između navedenih mera podrške uglavnom postoji razlika u nameni i iznosu podsticaja. Uglavnom između ovih izvora postoje jasna razgraničenja u pogledu ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na podsticaj.

Međunarodni podsticaji

Od međunarodnih podsticaja trenutno je aktuelan IPARD, koji je pre svega namenjen većim poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno prerađivačkim kapacitetima. Nama su trenutno dostupni podsticaji iz MERE 1 I MERE 2.

Šta je IPARD?

Podsticaji na pokrajinskom i lokalnom nivou

Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu sprovodi različite mere podsticaja u iznosu od 40%-70% vrednosti investicije. Sa druge strane, lokalne mere podrške razlikuju se od grada do grada, ali se za njih može reći da su uglavnom prilagođene malim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. U Gradskoj upravi svakog grada postoji odeljenje za poljoprivredu, gde se poljoprivredni proizvođači mogu informisati o aktuelnim podsticajima.

Podsticaji na republičkom nivou

Nacionalne mere podrške namenjene su proizvođačima koji imaju manji obim proizvodnje u odnosu na IPARD. Ove mere razvrstane na direktna plaćanja, podsticaje merama ruralnog razvoja, kreditnu podršku poljoprivredi i posebne podsticaje. Direktna plaćanja obuhvataju premije, podsticaje za proizvodnju i regrese. Mere ruralnog razvoja obuhvataju više programa i to: program za unapređenje konkurentnosti (investicije u fizičku imovinu, u preradu i marketing proizvoda i upravljanje rizicima), očuvanja i unapređenja životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i program unapređenja sistema kreiranja i prenosa znanja.

Prvi i najvažniji uslov za ostvarivanje prava na neki od podsticaja je da je poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Aktuelne pravilnike o podsticajima za poljoprivredu na republičkom nivou možete naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Uprave za agrarna plaćanja.

Problemi malih gazdinstava

Pomenuti izveštaj Asocijacije poljoprivrednika ističe pitanje koliko su mere podrške usmerene na mala poljoprivredna gazdinstva. Na primer, kod premija za mleko i podsticaje u stočarstvu ukazuje se da mala porodična gazdinstva koja čine 69,8% farmi i imaju samo jednu do dve krave, ali i ona sa niskoproduktivnim grlima ili autohtonim rasama ne mogu ostvariti minimum od 3.000 litara mleka po kvartalu.

Problem za mala gazdinstva nastaje i kod podsticaja za biljnu proizvodnju i regresa. Regresi za gorivo su ukinuti 2016. godine, a za đubrivo 2018. Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje u iznosu od 2.000 rsd/ha od 2016. godine, za prijavljene i zasejane površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta. Važećim Pravilnikom tretiraju se na isti način proizvođači različitih biljnih kultura, tako da se postavlja pitanje da li se gazdinstvo sa površinom od 20 ha jagoda može smatrati malim PG, a ratar sa 25 ha zasada velikim PG.

Kod nabavke mehanizacije, osim za nabavku novog traktora, do sada je predviđeno da se dokumentacija podnosi nakon realizacije investicije. Ovde se javljaju dva problema za mala gazdinstva: prvi je obezbeđivanje finansijskih sredstava za investiranje, a drugi je opet vremenski period koji je potreban za isplatu podsticaja koji protekne od momenta predaje zahteva.

Navedeni problemi ukazuju da su nacionalne mere usmerene na podršku srednjim poljoprivrednim gazdinstvima i da mala poljoprivredna gazdinstva nisu održiva u dugom vremenskom periodu. Šansa za njihov opstanak je u udruživanju ili kroz usmeravanje na zanatske proizvode koji bi gazdinstvo činili prepoznatljivim na tržištu.

Problem kod nacionalnih podsticaja

Kao najveći problem kod nacionalnih podsticaja, poljoprivredni proizvođači navode kašnjenje u isplati, odnosno dugo čekanje na obradu zahteva. Podaci o prosečnom vremenu potrebnom za obradu zahteva nisu poznati, ali zato Uprava za agrarna plaćanja svake godine objavljuje Informator o radu gde se mogu su dostupne razne informacije o radu Uprave, kao i podaci o isplaćenim, odnosno neisplaćenim obavezama. Podaci o broju zahteva za 2017. godinu su:

1. direktna plaćanja - podneto je 103.018 zahteva, od kojih nije realizovano 27.875 zateva, koja su preneta u ovu 2018. godinu;
2. mere ruralnog razvoja - podneto je 10.211 zahteva, dok je oko dve trećine obrađeno i realizovano;
3. posebni podsticaji - podneto je 486 zahteva koji su realizovani;
4. kreditna podrška - 206 zahteva koji nisu izmireni i 123 koji jesu;

Pomenuti izveštaj realizovan je u okviru projekta "Održiva poljoprivreda za održivi Balkan - jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za javno zastupanje i razvijanje politika na Zapadnom Balkanu".