Lavirint u vrtu je zahtevan element za formiranje, ali jednom napravljen traje decenijama. Pogodan je za prostrana dvorišta, a osim avanture za vlasnike, garantuje svakodnevnu posetu i osmehe dece iz celog kraja.
Za one koji poseduju prostranije vrtove, i ujedno su istraživačkog duha, zeleni lavirint može da bude pravo rešenje. Pre sadnje biljaka potrebno je napraviti podrobnu skicu. Vlasnici mogu to učiniti sami uz pomoć već postojećih skica, kojih ima na internetu ili u enigmatikama, ili pak mogu da je osmisle sami. U skici se moraju precizno predvideti ulazi i izlazi, kako i kuda se pružaju prolazi sa zelenim pregradama, a gde su betonirane staze.
Zeleni lavirint može da zauzima centralno mesto u vrtu, ali može se formirati i na dovoljno velikoj površini pored dvorišta. Na vlasniku je da bira li će biti kružnog ili pravougaonog oblika. Kod većih lavirinta poželjno je da se na sredini postavi osmatračnica sa koje se može videti ceo prostor. Drugo rešenje je da se na svakoj od četiri strane naprave "mostovi" ili uzdignuća sa kojih će oni koji su se upustili u avanturu moći na kratko da se orijentišu ka izlazu.
Zeleni lavirinti mogu se formirati sa niskim, srednjim ili visokim rastinjem. Kod izbora biljaka prednost je na zimzelenim vrstama velike gustine. Zbog elegancije, geometrije i potpunog efekta, lavirint se pravi samo sa jednom vrstom i nije poželjno da se kombinuje više vrsta biljaka. Treba voditi računa da vrsta biljke koja se bira nema oštro granje ili trnje, kako se avanturisti ne bi povredili.
Ako formiramo lavirint sa biljkama nižeg rasta, do jednog metra, pogodne biljke za to su šimšir, lonicera nitida, lovor višnja patuljastog rasta, evonimus japonikus. Za srednju visinu, od jednog do dva metra, mogu se koristiti tisa, lovor višnja višeg rasta, fotimija. Za lavirint sa visokim biljakama, preko dva metra, poslužiće tuje ili čempres. Treba imati u vidu da pojedine vrste sporo rastu, kao na primer tuje. Naoružajte se strpljenjem, jer neke vrste željenu visinu dostižu tek za nekoliko godina.
Prilikom sadnje treba obratiti pažnju da se ostavi dovoljno prostora između redova za prolazak. Standard je da to bude najmanje jedan metar. Staze mogu biti betonske, ali i od šljunka ili trave. U centralni deo lavirinta može da se postavi skulptura, fontana ili drvo, bilo šta što bi moglo da bude i predmet potrage u lavirintu ili orijentir za izlazu.
Oko zelenog lavirinta i ima i nema dosta posla. Ko je u mogućnosti, a želi veliki lavirint, može da obezbedi sistem zalivanja kap po kap. Biljkama je, u zavisnosti od vrste, potrebno redovno orezivanje, kako bi lavirint zadržao formu. Biljke se orezuju samo sa bočnih strana, ali samo dok ne dostignu željenu visinu. Onda se orezivanjem formira i gornja linija zelenih zidova.
Jedan od zelenih lavirinta, koji može da posluži kao primer pronašli smo u Batočini. On doduše spada u veće lavirinte, čija je putanja od izlaza do cilja skoro 3,5 kilometara. Deci je, na primer, potrebno oko pola sata do 45 minuta da se snađu u njemu, a starijima dva sata duže. Biljke koje su posađene u lavirintu su listopadne, po izboru vlasnika. Ako se zanemari ova činjenica, prednost ovog lavirinta je što je napravljen tako da sa minimalnim korekcijama može da se menja putanja, odnosno ulazi i izlazi.
Ako ste vešt enigmatičar, imate veliko dvorište i volju, možete osmisliti svoj zeleni lavirint, kome ćete se radovati zajedno sa svom decom iz komšiluka. Srećno!
Tagovi
Autorka
