Ljubičaste nijanse bosiljka - zaštitnika krvnih sudova

Proizvođači sade tek po neki struk bosiljka, koji nije zelene boje, na kraju njiva ili plastenika. Više to rade zbog koloritnosti, odnosno njegove tamne ljubičaste boje. Smatra se da je odličan za dekoraciju jela, ali njegova aroma je čak jača od zelenog varijeteta. Postoji nekoliko podvrsta uzgajanog bosiljka ljubičaste boje. 

Ljubičasti bosiljak kao crna maslina

Jedna od njih je i dark opal. Kao i kod svih ostalih podvrsta ljubičastog bosiljka, boja potiče od bojene materije antocijana. Zato se ljubičaste vrste bosiljka smatraju velikim izvorom antocijana, a ta materija ima jak zaštitni efekat na krvne sudove. Tulsi spada u najlekovitiji bosiljak. Zovu ga još i Sveti bosiljak. Ima ljubičaste nijansi listova i pomaže bržem oporavku organizma od stresa i depresije.

Hobista, Dragan Petrović iz Petrovca kod Kragujevca kaže da je prava šteta što ova biljka nije više zatupljena u našim krajevima. On je takođe gaji na kraju bašte, a posadio ju je iz puke znatiželje, misleći da je samo dekorativna, među mnoštvom drugih lekovitih biljaka.  

"Čak sam čuo preporuke da ne sme da se jede, ali malo sam istraživao i saznao da je podjednako, ako ne i više lekovit od zelenog. S druge strane ima jači miris od drugih vrsta. Kad nailazite u baštu, već se oseća miris, a kada grančicu unesete u kuću danima se širi jak miris. U jelima može da zameni so, i nije istina da služi samo za dekoraciju zbog ljubičastih listova. Sušeni može da se stavlja u sir, a u jelima je izuzetno aromatičan. Da bismo napravili poređenje, razlika je isto kao do zelene i crne masline", kaže Petrović.

Bosiljak – biljka kraljevskog mirisa

Toploljubiva biljka

Bosiljak uspeva na sunčanim mestima, osetljiv je na hladnoću, pa ga je najbolje iznositi tek od maja meseca, kada je dovoljno toplo. Jednogodišnja je biljka koja raste u obliku grma, jajastog oblika sa dugim peteljkama. Poznato je više od 60 vrsta bosiljaka. Cela biljka, a posebno listovi imaju vrlo jak i prijatan miris, posebno u vreme cvetanja.

"Cvetovi su mu sitni, svetlo ljubičaste boje, koje pčele obožavaju. Ako želite bujniju biljku potrebno je odrezati vrhove stabljika na kojima se razvijaju cvetovi. Na taj način će imati više bočnih ogranaka," dodaje Petrović, koji je tek hobista u gajenju ljubičastog bosiljka.

Ova biljka u nekim zemljama gaji se i na plantažama i služi za industrijsko dobijanje eteričnog ulja koje se koristi u proizvodnji parfema. Hobisti je sade u baštama, tek po neki struk, zajedno sa povrćem, cvećem ili drugim začinima.

Ulje bosiljka povoljno deluje na imunološki sistem

Za dobijanje ulja bosiljak se bere pre cvetanja, krajem juna i početkom jula, jer tada sadrži najveću koncentraciju eteričnih ulja. Može se brati i u septembru, ali je prva berba lekovitija. Treba ga sušiti na promaji, u senci, u malim snopovima, ili se listovi prostru na papir ili tkaninu. Osušen se čuva u zatvorenim kutijama na tamnom mestu.

"Ubrana biljka se može držati u zamrzivaču ili možete da je konzervirate u ulju. Tako dobijete i aromatično ulje koje je prelepe boje i daje odličan ukus salatama," kaže Petrović.

Listovi bosiljka obiluju vitaminima K, A, B6 i C, folnom kiselinom i magnezijumom, dok ulje bosiljka povoljno deluje na imunološki sistem. Sveži listovi imaju antibakterijska i antiseptička dejstva i dobri su protiv infekcija. Bosiljak je blagotvoran za organe za varenje, bubrege, bešiku, pomaže funkciju pluća i bronhija i kao inhalacija može olakšati simptome astme i alergijskih reakcija.

Duga istorija bosiljka

Bosiljak je začinska i lekovita biljka poreklom iz Indije, latinskog naziva Ocimum basilicum. Nastao je od reči ocimum-vrsta deteline i basilicum od grčke reči basileus, što znači kralj. Stari Grci su ga proglasili kraljem začina.

O tome koliko je ova biljka u upotrebi govore i podaci da su njeni delovi nađeni u faraonskim grobnicama, u egipatskim piramidama, koje potiču iz vremena 3.500 godina pre Hrista. Poznato je da su je Egipćani uz mirtu i tamjan koristili za balsamovanje.

U Indiji se smatra svetom biljkom i veruje se da štiti dušu. U starom Rimu za vreme Cezara, bosiljak je važio za veoma cenjenu lekovitu, začinsku i ukrasnu biljku. Rimljani su verovali da je simbol ljubavi i odanosti.