Magnoliju je najbolje saditi udaljenu od drugih vrsta i u delimičnoj senci

Magnolija (Magnolia grandiflora) je pravi ukras svakog dvorišta. Tokom proleća cveta pre listanja, a danas su stvorene sorte koje se razlikuju po boji, obliku cveta i dužini cvetanja. Najčešća boja im je bela, roze i purpurna. Za njenu sadnju odabrati mesto koje je zaštićeno od vetra, gde ne dolazi do gomilanja hladnog vazduha i pojave mraza. Odlično uspeva u delimičnoj seni. Najbolje je saditi je na udaljenosti od ostalih biljaka.

Prema narodnom verovanju, reč je o biljnoj vrsti sa snažnim pozitivnim delovanjem. Kada je posadimo ispred kuće ona će privući zadovoljstvo i mir, a kada je uzgajamo iza okućnice, onda privlači bogatstvo i finansijski prosperitet.

Ne podnosi presađivanje 

Za sadnju ove cvetnice treba odabrati mesto zaklonjeno od vetra, osunčano i toplo, a zemljište bi trebalo da bude dobro drenirano. Odgovaraju joj ona sa srednje kiselom pH reakcijom. Zemljište za uzgoj obavezno je da bude propusno i bogato organskom materijom.

Ima plitak koren, veoma osetljiv pa iz tog razloga ne podnosi presađivanja. Pažljivo odaberite mesto za sadnju kupljene sadnice. Različite vrste magnolije imaju i različitu otpornost na mraz i niske temperature. Najosetljivija je ljubičasta ili kineska i nju treba planirati na južnijim terenima.

Rezidba se obavlja jedino na proleće

Orezivanje se obavlja posle prvog talasa cvetanja, u toku proleća. Nikada se ne radi u jesen ili u periodu zimskih meseci. Treba imati na umu da je ova pomotehnička mera veliki stres za stablo. Suviše jako orezano drveće veoma je podložno napadu štetočina i pojavi raznih oboljenja.

U porodičnom rasadniku Stanojčić cveta 60 vrsta magnolija

Najbolje je da se izvodi redovno, svake godine, a da je intezitet rezidbe slab. Potrebno je prvo ukloniti sve grane koje su polomljenje, oštećene ili osušene. Nikada je ne orezujte kada je u fazi cvetanja. To je izuzetan stres za biljku jer su tada sva hraniva, voda i energija usmereni na cvetanje. Rezidbom u toj fazi izazvaćemo ubrzano propadanje cvetova i pupoljaka.

Kada se pristupa ovoj aktivnosti, može se ukoniti najviše jedna trećina krošnje. Takav intenzitet orezivanja magnolija može da podnese bez problema. Poželjno je nastojati da se sve to vreme zadrži prirodan izgled krošnje.

Zvezdasta magnolija otporna na hladnoću

Međusobno se razlikuju po boji cvetova, veličini stabla i otpornosti na niske temperature. U velikim dvorištima može se posaditi Japanska magnolija. Njeno stablo dostiže visinu i do deset metara, a širina krošnje ide i preko šest metara. Dosta je otporna na niske temperature, ali mlada debla ipak je potrebno zaštiti. Odlikuju je veliki, beli cvetovi.

Za manje vrtove, više odgovaraju Zvezdasta, Srednja magnolija i Siebolda. Srednja naraste između tri i šest metara. Posle glavnog cvetanja sorte koje pripadaju ovoj vrsti mogu ponoviti opet tu fenofazu. Siebolda ili Letna magnolija ili Korejska planinska, cveta nešto kasnije od ostalih vrsta. Njeni cvetovi su neobičnijeg izgleda. Obično su bele boje sa crvenim prašnicima. Zvezdasta ima namanje dimenzije stabla, poraste do tri metra. Cveta najranije od svih magnolija, a cvetovi su veliki. Veoma je otporna na niske temperature.