Uzgoj korijandera - pripremite zemljište u februaru

Korijander (lat. Coriandrum sativum) je jednogodišnja biljka koja pripada porodici štitarki. Poreklom je iz severne Afrike, a danas je uzgoj čest u Bugarskoj, Maroku, SAD-u, Južnoj Americi i Rusiji. U prehrambenoj industriji koristi se u proizvodnji suvomesnatih proizvoda, peciva i likera, a najveću primenu ima u proizvodnji eteričnog ulja te u kozmetičkoj industriji.

Stabljika je uspravna i prema vrhu razgranata, a zavisno od sorte i uslova uzgoja dostiže visinu od 30 do 100 cm. Listovi su svetlozelene boje, oni prizemni rastu na dugim peteljkama i izgledaju kao peršun, a oni koji rastu na stabljici, slični su listovima šargarepe. Cvetovi mogu biti bele ili bledoroze boje. Plodovi korijandera su okrugli, veličine od 1,5 do 5 mm. Plod je složen i sastoji se od dve semenke.

Kakvo je zemljište pogodno za korijander?

Korijander je biljka kojoj najviše odgovara umereno topla klima. I dok starije biljke ne podnose niske temperature, mlade biljke su otporne na mraz i temperature od -3 do -5 °C.

Može uspevati i na siromašnim zemljištima, ali najbolji se rezultati postižu na slabo kiselim do slabo alkalnim zemljištima (pH 6 – 7,5), dubokim i rastresitim. Nema velikih zahteva za vodom, samo u vreme faza rasta stabljike i cvetanja gde mu se treba osigurati dovoljna količina vlage.

Najbolje uspeva nakon strnih žitarica

Obavezno se uzgaja u plodoredu i na isto bi se zemljište trebao vratiti tek nakon 2 do 3 godine. Najbolje rezultate u uzgoju postiže ukoliko se sadi nakon strnih žitarica. I sam je pogodan kao predusev budući da rano napušta zemljište.

Priprema zemljišta za setvu je obavezna. Izuzetno je osetljiv na korove prilikom rasta, posebno mlade biljčice. Jesenska obrada zemljišta vrši se oranjem na dubini od 30 cm, a predsetvena priprema obavlja se u proleće, od februara pa do marta, kada je tlo potrebno podrljati.

Izuzetno je osetljiv na korove prilikom rasta, posebno mlade biljčice

Pri osnovnom đubrivu preporučuje se upotreba kalijumovih i fosfornih đubriva - superfosfat 150 do 200 kg/ha i oko 100 kg 40%tne kalijumove soli. Neposredno pre setve može se dodati 100 kg/ha azotnog đubriva KAN.

Setva se obavlja od sredine marta do kraja aprila

Na našim se prostorima setva obavlja početkom proleća, odnosno od prve polovine marta do kraja aprila. Zakasnela setva rezultiraće nešto nižim prinosima. Razmnožavanje je isključivo semenom koje se sadi direktno na parcelu. Na plodnijim zemljama potrebno je koristiti međuredni razmak od 40 – 50 cm, a na slabije plodni razmak među redovima iznosi 25 – 30 cm. Seme se sadi na dubini od 3 cm.

Neujednačeno cveta i dozreva

Važno je imati na umu da korijander neujednačeno cveta i dozreva te tako jedna biljka može na sebi nositi i zrele i tek zametnute plodove. Kosidba se obavlja u trenutku kada plodovi dobiju tamnožutu boju, a stabljika slamnatožutu. Zelene se plodove ne preporučuje brati, budući da će svoj neprijatan miris preneti na ulje. Kosidba se obavlja 10 do 20 cm iznad zemlje. Prinos se kreće od 1.000 do 1.500 kg/ha.

Izuzetno cenjen začin

Specifičan miris potiče od eteričnog ulja kojeg najviše ima u plodovima (0,5 – 1,5%). Glavni sastojci ovog ulja su linalol, borneol, geraniol i geranil-acetat. Uz eterično ulje, plodovi sadrže i vitamine C i A te 30% belančevina.

Korijander kao predusev ozimim žitima

S obzirom na to da ima i dezinfekcijska, antiseptička i antigljivična svojstva, pomaže u lečenju raznih kožnih bolesti poput ekcema ili gljivičnih oboljenja. Jača jetru i poboljšava apetit, ali se koristi i za mršavljenje zbog svoje osobine da pomaže izlučivanje vode i otrova iz organizma.