#poljoprivrednozemljiste @KLUB (9)

Od 1960. godine do 2012. na području centralne Srbije i Vojvodine smanjena je površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 1,493 miliona hektara, bez površine koje su zauzeli autoputevi, napominje profesor Poljoprivrednog fakulteta u pe... Više [+]

Od 1960. godine do 2012. na području centralne Srbije i Vojvodine smanjena je površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 1,493 miliona hektara, bez površine koje su zauzeli autoputevi, napominje profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić. Poljoprivredno zemljište je, prema njegovim rečima, smanjeno zbog širenja gradova, akumulacija i za druge nepoljoprivredne namene, a dobar deo u brdsko-planinskom području je pošumljen ili obrastao šikarama zbog uranilovke u subvencijama. Dodao je da je pohvalno što je RZS, uz finansijsku podršku EU, realizovao popis i što će se raditi studije da bi se detaljnije analiziralo stanje i predložila strategija oporavka poljoprivrede. #poljoprivrednozemljiste

Policija na Siciliji uhapsila je 37 ljudi, od kojih su pojedini navodni članovi mafije, zbog prevare sa subvencijama EU. Nakon ranije istrage, 91 osoba je osuđena u novembru 2022. godine za lažno primanje više od pet miliona evra subvencija... Više [+]

Policija na Siciliji uhapsila je 37 ljudi, od kojih su pojedini navodni članovi mafije, zbog prevare sa subvencijama EU. Nakon ranije istrage, 91 osoba je osuđena u novembru 2022. godine za lažno primanje više od pet miliona evra subvencija između 2010. i 2017. godine. Subvencije su uključivale sredstva za hiljade hektara ”fantomskog“ poljoprivrednog zemljišta u istočnom delu Sicilije, koje ili nije postojalo, ili je bilo ukradeno od farmera ili je bilo u vlasništvu italijanske, odnosno regionalne vlade. Najnovija istraga pokrenuta je 2023. godine i oslanjala se na svedočenja trojice saradnika koji su bili deo mafijaške grupe Batanesi, jedne od najstarijih kriminalnih porodica na ostrvu. #mafija #poljoprivrednozemljiste
Foto: Pixabay

Prošla blaga zima, a sada topla jesen sa deficitom padavina, prouzrokovale su najezdu glodara na oranicama širom Vojvodine. Prekomerno razmnožavanje tih štetočina nije česta pojava, a poslednji put tolika brojnost miševa i voluharica i veli... Više [+]

Prošla blaga zima, a sada topla jesen sa deficitom padavina, prouzrokovale su najezdu glodara na oranicama širom Vojvodine. Prekomerno razmnožavanje tih štetočina nije česta pojava, a poslednji put tolika brojnost miševa i voluharica i velika šteta koju su pričinili zabeležena je 2014. godine. Preporučuje se primena mamaca na bazi cink-fosfida, tamo gde je postignut prag štetnosti: za poljskog miša od 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu od 10 do 500 rupa po hektaru - i to u više navrata. Stručnjaci napominju da se nakon postavljanja mamaca aktivne rupe obavezno zatrpaju zemljom radi zaštite divljači i ptica koje su jedini prirodni regulatori brojnosti tih štetočina. #glodari #poljoprivrednozemljiste

U julskim olujama u Vojvodini su teško oštećene i mlade i stare šume, pojedinačna stabla, stradale su životinje, ali i poljoprivredno zemljište. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru... Više [+]

U julskim olujama u Vojvodini su teško oštećene i mlade i stare šume, pojedinačna stabla, stradale su životinje, ali i poljoprivredno zemljište. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja. ”Jedan od većih problema poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini predstavlja proces gubljenja najkvalitetnijeg sloja zemljišta pod uticajem vetra, što je stalan proces. Julske nepogode su se desile u vreme kada je vegetacija bila u punoj snazi i na taj način u dobroj meri štitila gornji sloj zemljišta. Za eolsku eroziju su više zaslužni vetrovi manje jačine koji duvaju u vreme kada na poljoprivrednim površinama nema zasada i nema načina da se takva ’gola’ površina štiti od gubitka plodnog sloja”, napominje Marko Đapić, stručni saradnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. #poljoprivrednozemljiste #julskeoluje

U zemljištu u mioničkom selu Paštrić, mikrobiolozi su pronašli dve do sada nepoznate vrste korisnih bakterija koje bi, ako istraživanja to potvrde, mogle da služe za proizvodnju biopesticida. Bakterije nazvane Pseudomonas serbica i Pseudomo... Više [+]

U zemljištu u mioničkom selu Paštrić, mikrobiolozi su pronašli dve do sada nepoznate vrste korisnih bakterija koje bi, ako istraživanja to potvrde, mogle da služe za proizvodnju biopesticida. Bakterije nazvane Pseudomonas serbica i Pseudomonas serboccidentalis raznim mehanizmima mogu da štite biljke od patogena. Ovo otkriće rezultat je rada tima naučnika u okviru međunarodne saradnje Katedre za ekološku mikrobiologiju BG Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta Klod Bernar u Lionu i Češke akademije nauka. Istraživanje mikroorganizama u zemljištu obavljeno je u valjevskim i mioničkim selima, u okviru doktorske disertacije koju Irena Todorović obavlja paralelno u Srbiji i Francuskoj. #poljoprivrednozemljište #bakterije

Osnivač Majkrosofta i milijarder Bil Gejts nedavno je u svom 11. pojavljivanju u sesiji “Pitaj me bilo šta” na Reditu govorio o dugogodišnjoj teoriji zavere da poseduje 80% svih poljoprivrednih površina u SAD. On je odgovorio da to nije tač... Više [+]

Osnivač Majkrosofta i milijarder Bil Gejts nedavno je u svom 11. pojavljivanju u sesiji “Pitaj me bilo šta” na Reditu govorio o dugogodišnjoj teoriji zavere da poseduje 80% svih poljoprivrednih površina u SAD. On je odgovorio da to nije tačno. ”Uložio sam u ove farme kako bih ih učinio produktivnijim i otvorio više radnih mesta. Ne postoji neki viši plan – sve ove odluke donosi profesionalni investicioni tim", rekao je Gejts. Prema izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede i Nacionalne službe za poljoprivrednu statistiku iz 2022. godine, u SAD ima 895.300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Gejts poseduje otprilike 242.000 hektara, ili oko 0,03% od ukupne površine. #bilgejts #poljoprivrednozemljiste

Za deceniju funkcionisanja Agencije za restituciju i 16 godina restitucije u Srbiji, vraćeno je 89.700 hektara poljoprivrednog zemljišta, ne računajući 29.000 hektara koji su ponovo pripali crkvi, kao i 32.000 hektara šuma i oko 712.000 obj... Više [+]

Za deceniju funkcionisanja Agencije za restituciju i 16 godina restitucije u Srbiji, vraćeno je 89.700 hektara poljoprivrednog zemljišta, ne računajući 29.000 hektara koji su ponovo pripali crkvi, kao i 32.000 hektara šuma i oko 712.000 objekata – stanova, zgrada, poslovnog prostora. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da je povodom obeležavanja decenije postojanja, Agencija, pored redovnog, izradila i vanredni izveštaj. ”Najvažnije u tom izveštaju, dostupnom na našem sajtu, jesu razna sporna pitanja pre svega ona pravna, kao i naša slaganja i neslaganja sa drugim državnim organima u vezi s pravcem kojim je išla restitucija”, naveo je Sekulić. #restitucija #poljoprivrednozemljiste

Kćerka kompanija Rio Tinta, Rio Sava Exploration, koja je planirala da iskopava litijum u Srbiji, postala je vlasnik još nekoliko zemljišnih parcela u katastarskoj opštini Slatina, pokazuju podaci Republičkog katastra. Reč je o selu koje se nalazi odmah pored sela Gorne Nedeljice, mesta u kome je bi... Više [+]

Kćerka kompanija Rio Tinta, Rio Sava Exploration, koja je planirala da iskopava litijum u Srbiji, postala je vlasnik još nekoliko zemljišnih parcela u katastarskoj opštini Slatina, pokazuju podaci Republičkog katastra. Reč je o selu koje se nalazi odmah pored sela Gorne Nedeljice, mesta u kome je bila planirana izgradnja rudnika litijuma i bora. "Jako je čudno da se Rio Sava pojavljuje kao kupac zemljišta koje je namenjeno za zaobilazni put. To je onaj zaobilazni put koji smo mi otkrili još davno, kad je bila ona afera sa Zoranom Drobnjakom, v.d. direktorom Puteva Srbije”, Miroslav Mijatović iz organizacije Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT). #riotinto #poljoprivrednozemljiste

Malo ko zna da je beogradski atar drugi po veličini u zemlji, odmah iza vojvođanskog. Od oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oranice čine 180.000 hektara. Agroekonomista Mladen Pavlović kaže da beogradski poljoprivrednici imaju p... Više [+]

Malo ko zna da je beogradski atar drugi po veličini u zemlji, odmah iza vojvođanskog. Od oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oranice čine 180.000 hektara. Agroekonomista Mladen Pavlović kaže da beogradski poljoprivrednici imaju prednost zato što su blizu grada, jer je Beograd veliko tržište i lakši je plasman i prodaja poljoprivrednih proizvoda. U Beogradu ima i 26.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje se daje u zakup. Da do njega zaista dođu pravi poljoprivrednici, brinuće i gradska poljoprivredna inspekcija koja uskoro treba da bude osnovana. Ona će kontrolisati knjige polja, sprečavati paljenje žetvenih ostataka, brinuti da se otpad ne baca po njivama. #beogradskiatar #poljoprivrednozemljiste