#stocarstvo @KLUB (3)

Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezu... Više [+]

Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezultate u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede, ova privredna grana je i 2023. podbacila u većini ekonomskih pokazatelja. Doduše, poljoprivredna proizvodnja prošle godine je porasla za 8,7%, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini. Rast je ostvaren zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15%, koje je uspelo da nadoknadi smanjenje u stočarskoj proizvodnji od skoro pet odsto. Posmatrano po sektorima, rastu biljne proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje žitarica, naročito proizvodnje kukuruza od bezmalo 55%. Kada je reč o povrću, po visini prinosa prednjačili su krompir i pasulj. Nasuprot tome, voće je podbacilo. Bez obzira na povećanje površina pod voćem u 2023. godini, pad prinosa smanjio je godišnju proizvodnju za preko 16%, na 1,26 miliona tona. Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine. Ionako desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. #biljnaproizvodnja #stocarstvo

Subvencije u stočarstvo u Srbiji treba povećavati kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje – napominje profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Draga... Više [+]

Subvencije u stočarstvo u Srbiji treba povećavati kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje – napominje profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragan Glamočić. ”Mora se većim sredstvima stimulisati rast stočnog fonda i hitno ga povećati uvozom priplodnih grla. U svinjarstvu treba formirati matične zapate, odnosno nukleus farme, umesto što se za klanice uvoze muška prasad iz Danske, a meso iz Španije“, rekao je Glamočić, povodom polemike između stočara i ratara ko treba da dobije veće subvencije. Od žitarica se, prema njegovim rečima, može ostvariti prihod oko 1.500 evra po hektaru, a od stočarstva 5.000 do 10.000 evra po hektaru. #stocarstvo #proizvodnjazitarica

Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere - isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara - u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste - ocenjeno je na s... Više [+]

Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere - isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara - u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste - ocenjeno je na stručnom skupu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 €/kg živih junadi, odnosno 6 €/kg mesa može dobro da se zaradi. ”Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je "junetina iz prirode" na čemu radi naše udruženje”, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara Agroprofit. #stocarstvo #cenamesa