Pretraživanje postova
BERBA I ČUVANJE AKTINIDIJE. Berba aktinidije. Berba plodova aktinidije, u narodu više poznate kao kivi, počinje u oktobru i traje do sredine novembra, što zavisi od sorte. Datumom se ne može tačno utvrditi početak berbe, jer u velikom broju... Više [+]
BERBA I ČUVANJE AKTINIDIJE.
Berba aktinidije. Berba plodova aktinidije, u narodu više poznate kao kivi, počinje u oktobru i traje do sredine novembra, što zavisi od sorte. Datumom se ne može tačno utvrditi početak berbe, jer u velikom broju slučajeva zavisi od vremenskih uslova. Takođe, ni zadnji termin za berbu plodova nije striktno definisan za poznije sorte, već treba poštovati pravilo da plodovi moraju biti ubrani pre prvih slana. Najranije treba brati sorte abbott, monty i bruno. Berba sorte hayward se vrši krajem oktobra do sredine novembra.
Momenat berbe plodova aktinidije određuje se na osnovu organoleptičkih osobina ploda, kao i praćenja dinamike njihovih fizičkih i hemijskih promena. Na osnovu praćenja tih pokazatelja konstatovano je da u uslovima Crne Gore najranije treba brati sortu abbott (ebot) krajem oktobra, zatim sorte bruno i monty, a najkasnije sortu hayward (hejvord), krajem prve dekade novembra (R. Popović, 2000). U hladnijim područjima berba se obavlja ranije, pa to nepovoljno utiče na kvalitet i čuvanje plodova. Ako se plodovi oberu zeleni, skloni su smežuravanju. Ukoliko promrznu, nisu pogodni za čuvanje.
Berba aktinidije se obavlja ručno, laganim uvijanjem ploda, tako da se odvoji od peteljke koja ostaje na grani ili se odsecaju peteljke do samog ploda makazama. Po berbi u sanduke, korpe ili letvarice plodovi se šalju u pakirnicu gde se vrši kalibriranje (I i II klasa) i finalno pakovanje (drvene letvarice sa jednim redom plodova ili kartonske kutije 30 x 50 x 6 cm sa polietilenskim ulošcima za svaki plod i preko kutije polietilenska folija za postupno dozrevanje i čuvanje plodova).
Konzumna zrelost aktinidije nastupa kada dlačice pokožice ploda gube čvrstoću i trljanjem se lako odvajaju od ploda. Sadržaj askorbinske kiseline (vitamina "C") se povećava, a čvrstoća mesa smanjuje. Konzumnu zrelost aktinidija postiže i kada se pokožica u blizini peteljke može ugnuti prstima, odnosno kada su plodovi počeli da smekšavaju.
Jedan berač može dnevno da ubere oko 300 do 400 kg plodova pa i više kada je sistem gajenja kontrašpalir ili pergola gde su plodovi na dohvat ruke.
Čuvanje aktinidije. Plodovi aktinidije mogu se uspešno čuvati do 2 meseca u običnom nehlađenom skladištu, a u hladnjačama i više meseci (do 6 meseci) i na više načina, a da se pri tom ne promene organoleptička svojstva. Zahvaljujući uspešnom dugom čuvanju i novozelandskoj proizvodnji, koja pristiže u maju, tržište u Evropi je obezbeđeno plodovima aktinidije tokom čitave godine.
Optimalne temperature na kojima se čuvaju plodovi aktinidije su do 0 do -1 oC uz relativnu vlažnost vazduha od 90 do 95 %. Duži period čuvanja postiže se u komorama sa kontrolisanom atmosferom (CA) gde je sadržaj CO2 povećan na 3 %, a sadržaj kiseonika smanjen na 3 %. Plodovi se u CA atmosferi ne mogu se čuvati sa drugim voćem.
Držanjem plodova u komorama sa temperaturom 0 do 4 oC od 12 do 24 časa vrši se predhlađivanje i time značajno produžava trajašnost plodova pri kasnijem čuvanju.
Plodovi se uspešno mogu čuvati u čistim, hladnim prostorijama sa obezbeđenom ventilacijom i u običnim polietilenskim kesama na temperaturama od 0 do +3 oC sve dok ne dozru i postanu pogodni za upotrebu. Pri dozrevanju oni oslobađaju veliku količinu etilena, pa se te prostorije moraju češće provetravati. Plod koji je dospeo za upotrebu je topljiv i aromatičan, slatkog ukusa sa tendencijom ka blagoj kiselosti što ga čini još prijatnijim.
Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Osiguranje za pošiljke žitarica iz Ukrajine suspendovano je nakon što je Rusija napustila sporazum o žitu. ”Osiguranje je suspendovano jer sporazum nije produžen. Bez postojanja koridora, postoji veći stepen neizvesnosti kada je reč o rizik... Više [+]
Osiguranje za pošiljke žitarica iz Ukrajine suspendovano je nakon što je Rusija napustila sporazum o žitu. ”Osiguranje je suspendovano jer sporazum nije produžen. Bez postojanja koridora, postoji veći stepen neizvesnosti kada je reč o riziku”, poručili su iz kompanije ”Marš”. Londonska osiguravajuća kuća ”Askot” i kompanija ”Marš” su prošle godine uspostavile osiguranje za žitarice i prehrambene proizvode koji isplovljavaju iz ukrajinskih crnomorskih luka, sa pokrićem od 50 miliona dolara za svako putovanje. Ruske vlasti su u ponedeljak saopštile da neće produžiti sporazum o žitu, što je naišlo na niz kritika zapadnih zvaničnika. #osiguranje #crnomorskisporazum
U Hrvatskoj je na snagu stupila nova Naredba o merama kontrole za suzbijanje afričke svinjske kuge, a Vlada je obezbedila 7,5 miliona evra pomoći proizvođačima zbog eutanazija životinja te posebne naknade lovočuvarima koji će učestvovati u... Više [+]
U Hrvatskoj je na snagu stupila nova Naredba o merama kontrole za suzbijanje afričke svinjske kuge, a Vlada je obezbedila 7,5 miliona evra pomoći proizvođačima zbog eutanazija životinja te posebne naknade lovočuvarima koji će učestvovati u sprovođenju programa suzbijanja ASK kod divljih svinja, saopštilo je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede.
Inače, bolest je trenutno potvrđena na 112 gazdinstva, pri čemu je bolest najzastupljenija na područjima tri opštine u Vukovarsko-srijemskoj županiji. Zbog toga, Slovenija je uvela posebne mere na granici sa Hrvatskom.
Foto: Ivica Galović/PIXSELL
REŠAVANJE PROBLEMA CRVENE PALEŽI LIŠĆA VINOVE LOZE (Pseudopeziza tracheiphila). Bolest se javlja na većini sorata vinove loze, ali češće oboljevaju crne sorte. Boja uglasitih ili trouglastih pega se postupno menja od svetložute do crvenkastosmeđe sa jasnim prelazom u zdravo tkivo. Kod sorata sa crve... Više [+]
REŠAVANJE PROBLEMA CRVENE PALEŽI LIŠĆA VINOVE LOZE (Pseudopeziza tracheiphila).
Bolest se javlja na većini sorata vinove loze, ali češće oboljevaju crne sorte. Boja uglasitih ili trouglastih pega se postupno menja od svetložute do crvenkastosmeđe sa jasnim prelazom u zdravo tkivo. Kod sorata sa crvenim grožđem, napadnute zone lista poprimaju boju vina, tj. obrub lista postaje crvenkastoljubičast. Centralni deo pege dobija tamnocrvenu boju, te se suši i izgleda kao spaljen. Kod sorata sa belim grožđem, pege na listu su nešto svetlije, u početku žute, za razliku od sorata sa obojenim grožđem. Ako se zaraza pojavi uz glavnu žilu liske, liska se brzo suši i smežura. Intenzivne zaraze su na donjih šest, a ređe i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno, odnosno krajem proleća opadaju. Stepen zaraze zavisi od svojstva zemljišta. Na težim zemljištima gde ne manjka vlage, bolest se javlja retko, na lakšim laporastim, peščanim i kamenitim zemljištima češće. Prouzrokovač bolesti je gljiva (Pseudopeziza tracheiphila) koja prezimljava na otpalom lišću. U proleće, a ređe i u jesen, na opalom lišću, duž nerava, parazit formira apotecije žućkaste boje i prečnika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po oslobađanju raznosi vetar i one obavljaju zaražavanje. Lišće postaje osetljivo kada dostigne prečnik od oko 5 cm. U proleće usled dejstva vetra i kiše dolazi do rasejavanja askospora koje vrše primarnu infekciju lista kada padnu na list. Askospore na listu proklijaju i ulaze u sprovodne snopiće lista gde stvaraju hife koje prouzrokuju sužavanje i zatvaranje sprovodnih snopića. Od infekcije do pojave prvih simptoma prođe 3 do 5 nedelja. Primarne infekcije se odvijaju za vreme kišnog vremena najčešće krajem aprila i početkom maja, kada temperature dostignu 150C do 200C. Većina infekcija se odvija u toplim kišnim prolećnim danima. Međutim, infekcije se u manjoj meri smanjuju do jeseni. Prvi znakovi bolesti se javljaju na listovima u rano leto sa više sušnih perioda uz sušenje lišća. Gljiva se takođe lako naseljava na lastare, ali to je u našim klimatskim uslovima ređe. Očituje se u smeđenju i sušenju peteljki. Budući da u našim klimatskim uslovima gljiva ne inficira lastare, ne prouzrokuje direktnu štetu. Indirektno su prinosi manji radi smanjenja lisne mase, ali više utiče na kvalitet grožđa jer je sadržaj šećera manji. Drvo slabije odrvenjava, čime se smanjuje zdravo rodno drvo za iduću godinu. Kada opazimo simptome infekcije više ne možemo delovati kurativno, već idemo u zaštitu zdravih delova vinove loze. Prvo što treba da uradimo je da lišće po opadanju u jesen sakupimo i spalimo. Time smanjujemo infekcioni potencijal patogena, koji se inače teško suzbija.
Vinograd u kojem se javlja crvena palež treba štititi rano, pre nego što listovi dostignu kritičnu veličinu od 5 cm. Do cvetanja obaviti 2 - 3 prskanja u intervalu od 10 dana. Tretiranje se sprovodi istim preparatima kao i za plamenjaču. Pri tome prednost treba dati kontaktnim i preventivnim fungicidima. Bakarni preparati su takođe efikasni, ali u tom slučaju treba smanjiti koncentraciju jer se radi o mladom lišću vinove loze. Kasnija tretiranja protiv plamenjače štite lozu i od crvene paleži lišća. Prvo prskanje sprovodimo sa fungicidom Antracol WP-70 (0,2 %) ili preparatom Antracol Combi WP-76 (0,2 %) koji takođe suzbija i crnu pegavost vinove loze. Sledeća prskanja isključivo protiv crvene paleži lista nisu potrebna, jer i fungicidi Mikal Premium F (0,3 %), te Mikal flash (0,3 - 0,4 %) i Nativo (0,016 - 0,022 %) imaju na nju dobro neposredno delovanje.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
