Same @KLUB (43)

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vin... Više [+]

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vinogradar treba da ograničava rod i to važi i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji. Što se same proizvodnje vina tiče, zakon omogućava upotrebu pedesetak različitih aditiva, pa tako proizvođač u konvencionalnoj proizvodnji može potpuno legalno da promeni ukus, boju vina..”, kaže Anđelić. Dodaje da je čudo šta sve može da se doda u konvencionalno vino i da na kraju, zahvaljujući različitim enzimima, proizvođač od lošeg grožđa dobije vino koje nije dobro ali čiji ukus se sviđa publici. U organsko vino ide samo grožđe i malo sumpora na kraju. #organskovino
Foto: Vinarija Plavinci

Prilika za dobru zaradu ako se odlučite za uzgajanje biljaka jeste ren - tvrde oni koji su se usudili da pokrenu proizvodnju i prodaju. Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali z... Više [+]

Prilika za dobru zaradu ako se odlučite za uzgajanje biljaka jeste ren - tvrde oni koji su se usudili da pokrenu proizvodnju i prodaju. Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima od rena. ”Jedno od isplativijih ulaganja je ren i od jednog hektara dobije se 5.000 kilograma korena. Kada se preradi i prepakuje u teglice, ren na inostranom tržištu dostiže cenu i do dva evra za sto grama, što čini da se sva proizvodnja i radna snaga ispati. To se pokazalo kao bolji posao od voćarstva, koje je postalo neizvesno što se tiče roda i zarade”, kaće jedan proizvođač rena iz Novog Bečeja. #uzgojrena

🙌Preko 50 učesnika odazvalo se pozivu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i NP Fruška gora i u radnoj akciji prethodne subote čistilo pašnjake u Neradinu u ovom nacionalnom parku, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Sr... Više [+]

🙌Preko 50 učesnika odazvalo se pozivu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i NP Fruška gora i u radnoj akciji prethodne subote čistilo pašnjake u Neradinu u ovom nacionalnom parku, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pre početka same akcije, učesnicima okupljenim u Vizitorskom centru na Iriškom vencu, biolog Dragiša Savić predstavio je prirodna bogatstva ovog zaštićenog područja kao i važnost očuvanja pašnjaka i drugih tipova otvorenih travnih staništa.

🐮Iako je ovaj pašnjak jedan od retkih na Fruškoj gori gde je praksa ispaše i dalje zastupljena, učesnici su za nekoliko sati, udruženim snagama, očistili površinu od 6ha, uklanjajući grmove divljih ruža, razne čičkove, busenje visoke trave kao i druge invazivne vrste koje nisu sastavni deo ispaše krava i ovaca. Na ovom pašnjaku zabeležena je jedna od najvećih i najaktivnijih populacija tekunica na Fruškoj gori.

Foto: Slobodan Botoški.

SADNJA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA. Posle završene pripreme zemljišta, a pre same sadnje voćaka, neophodno je izvršiti još nekoliko operacija. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju: Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadn... Više [+]

SADNJA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA. Posle završene pripreme zemljišta, a pre same sadnje voćaka, neophodno je izvršiti još nekoliko operacija.
Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju:
Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnjanja terena. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10 - 15 mm i dužine oko 40 cm. Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcela.
Vreme sadnje:
Sadnja se može obaviti tokom jeseni ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju i u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje.
Kopanje jamića za sadnju:
Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera. Ako se za sadnju koristi ravnjača sa tri ureza, onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u jamić.
Neposredna priprema sadnica za sadnju:
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se na dan sadnje. Sve oštećene i neispravne se odstranjuju. Na zdravim se skrate osnovne žile na dužinu 15 - 20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Zatim se sadnica potapa u 2 % rastvor SLAVOL-a VVL, u kojem sadnica treba da odstoji 30 minuta, a koji u sebi sadrži indol-β sirćetnu kiselinu, čija je uloga da pospeši ožiljavanje i ukorenjavanje sadnica, a samim tim i njihov prijem.
Ova operacija je jako bitna i sa ekonomskog stanovišta jer broj sadnica koje se nisu primile svodimo na minimum i samim tim nema dodatnih troškova oko ponovne sadnje kao i gubitka vremena i radne snage.
Načini sadnje:
Sadnja se obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravnjača za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez na ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu, umereno vlažnu zemlju. Zemlja se dobro nagazi kako bi se istisnuo sav vazduh, a koren imao bolji prijem. Ponovo se dodaje nova zemlja, prethodno lopata zgorelog stajnjaka i vrši njeno gaženje. Zatim se sadnica zalije preostalim rastvorom SLAVOL-a VVL i zatvori jamić zemljom.
Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

#RuralFoto #Selo: Ovo je krušna peć, u potpunosti napravljena na starinski način (od gline, peska i slame, ručnom izradom, bez mašina). Otvor koji je sasvim dole je niša za drva ili slično, a gornji otvor je ložište u kome se, osim pravljen... Više [+]

#RuralFoto #Selo: Ovo je krušna peć, u potpunosti napravljena na starinski način (od gline, peska i slame, ručnom izradom, bez mašina). Otvor koji je sasvim dole je niša za drva ili slično, a gornji otvor je ložište u kome se, osim pravljenja vatre, direktno peku pice, hleb, kolači, razna jela u zemljanim posudama, i bilo šta drugo, a sve izuzetnog ukusa direktno sa vatre. Posebni elementi ulepšavanja su s jedne strane odgore na peći, gde je napravljena skulptura žene koja drži vrč (koji je u stvari odžak), a s druge, ženina "suknja" je ukrašena mozaikom od pločica i ogledala (dobrim delom i od recikliranog materijala). Peć se nalazi na staroj Tisi, na Bisernom Ostrvu - u okviru starog meandra reke Tise preko puta Čuruga, i zato je dobila naziv 'Tiska богиња' (naziv je namerno napisan u dva pisma, tako i piše ispod same skulpture). Bogato ukrašena starinska peć daje jedan posebni pečat ovom malom imanju :-)

U Sjenic krave same idu kući, ali su izgleda promašile stranu
#RuralFoto #Životinje

KiTeh - "KITE TEHNOLOGIJE" NA 90. MEĐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU Za posetioce željnih saznanja u vezi sa novim tehnologijama na štandu kompanije KITE DOO, organizovan je kutak sa simulacijom rada mašina u preciznoj poljoprivrednoj proiz... Više [+]

KiTeh - "KITE TEHNOLOGIJE" NA 90. MEĐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU

Za posetioce željnih saznanja u vezi sa novim tehnologijama na štandu kompanije KITE DOO, organizovan je kutak sa simulacijom rada mašina u preciznoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Pored svakodnevne postavke mašina, zainteresovani će imati priliku da prisustvuju prezentaciji pod nazivom “ Predstavljanje KITE Tehnologija” tokom koje će biti prikazane najnovije tehnologije koje kompanija KITE DOO razvija i primenjuje na parcelama svojih klijenata širom Srbije, a koje omogućavaju ekološki i ekonomski održiviju poljoprivrednu proizvodnju.

U toku same prezentacije interaktivno će biti kreirana varijabilna mapa za herbicidni tretman korova, varijabilna mapa za đubrenje i setvu, kao i telematski sistem komunikacije i direktnog slanja VRA mapa na traktor koji će se nalaziti na njivi.

Kompanija KITE DOO će pružiti svoj maksimum da se donesu zaključci, na koje načine se može izvršiti optimizaciju agronomskih inputa, energije, vremena i podići proizvodnja na viši tehnološki i agronomski nivo.

Smisao svega je pretvaranje podataka dobijenih sa terena u agronomske informacije koje će pomoći donošenju ispravne odluke, koja će gazdinstvu doneti profit i omogućiti željeni rast.

https://www.kitedoo.rs/
#kitedoo #KiTeh #kitetehnologije

OTPADANJE CVETOVA ILI TEK ZAMETNUTIH PLODOVA VOĆAKA. Ova pojava u voćaka se javlja radi svođenja plodova na određeni broj prema snazi same voćke. Od ukupnog broja cvetova dovoljno je da se kod jabuka razvije u plodove 3 - 4 %, a kod krušaka... Više [+]

OTPADANJE CVETOVA ILI TEK ZAMETNUTIH PLODOVA VOĆAKA.

Ova pojava u voćaka se javlja radi svođenja plodova na određeni broj prema snazi same voćke. Od ukupnog broja cvetova dovoljno je da se kod jabuka razvije u plodove 3 - 4 %, a kod krušaka 3 - 8 % cvetova, u zavisnosti od krupnoće plodova. Kod koštičavih voćaka, zbog znatno sitnijih plodova, potrebno je da se veći broj cvetova razvije u plodove, 12 - 25 %. Tako u bresaka, kajsija i šljiva 12 - 15 %, u trešanja i višanja 15 - 25 %, a u oblačinske višnje čak i preko 30 %, jer su njeni plodovi teški svega 2 grama.
Cvetovi najčešće otpadaju zbog odsustva oplođenja. Tek zametnuti plodovi, pak, otpadaju bilo zbog uginjavanja ili malog broja embriona u plodu, a često i zbog pojave biljnih bolesti i štetočina ili zbog prohladnog vremena.
Često usled vrlo slabog stanja ishrane može se desiti da svi tek zametnuti plodovi otpadnu, iako ih je većina oplođeno. Čest je slučaj da pri dobrom stanju ishrane voćke svi plodovi ostanu i počnu dobro da se razvijaju, a delimično ili masovno otpadaju kasnije, 15 - 30 dana posle cvetanja. To znači da se otpadanje plodova odvija u talasima: kod jabučastih voćaka u dva, a kod koštičavih u tri talasa. Ali i u jabučastih voćaka je moguć talas otpadanja plodova nakon cvetanja usled "lažnih" oplođenja, slabije ishranjenosti voćaka, hladnog vremena, padavina ili suše u vreme cvetanja (dipl. ing. S. Nekić, 2012.).

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA. Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast. Jabuka je voćka čiji plodovi su na... Više [+]

REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA.

Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast.
Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada posle sprovedene zaštite zasušuju, obrastaju, ali ostaju mehanička udubljenja što posebno utiče na kvalitet ploda i umanjenu tržišnu vrednost. Plodovi kajsije, breskve i ranih sorti šljive su najosetljiviji na jaku gradobitinu i manifestovaće se intezivno truljenje (Dr Milisav Mitrović, 2010).
Sigurna zaštita voćaka od grada je postavljanje zaštitne mreže, ali je ona vrlo skupa. Stoga u slučaju grada da bi se nepovoljne posledice gradobitine smanjile i šteta ublažila, potrebno je da se odmah preduzmu odgovarajuće mere lečenja. Naime, treba odmah po prestanku grada oštećene voćke isprskati sa 0,3 % Cineba S-65 (Cecineb 65-S) ili Venturiona (Merpan WP-50, Captan WP-50). Ovim prskanjem rane na plodovima, lišću, mladarima, letorastima i granama dezinfikovaće se i na taj način sprečiti razviće gljivičnih bolesti na oštećenim mestima. Prskanje kod većih oštećenja u voćnjacima ponoviti za 7 - 10 dana.
Po obavljenom prskanju slomljene i oštećene mladare, letoraste i grane oštrim makazama skratiti do oštećenog mesta ili same osnove. Veće rane na granama, naročito na mlađim voćkama, treba oštrim nožem zagladiti, pa ih posle premazati kalem voskom, da bi mogle što pre i što bolje da zarastu.
Pored ovoga zemljište u voćnjaku, čim se malo prosuši, treba plitko oprašiti da bi se uništile korovske biljke i razbila pokorica, radi boljeg očuvanja zemljišne vlage. U cilju pojačanja vegetacije do sredine avgusta voćke treba folijarno prihraniti u dva - tri navrata Vuksalom ili Fertigalom, u razmaku od po 5 - 6 dana.
U jesen, po završetku vegetacije, voćke obavezno pođubriti sa 8 - 10 kg po aru (800 - 1.000 kg/ha) kompleksnim mineralnim đubrivom, čiji je odnos NPK 10:12:26, pa potom zemljište uzorati ili prekopati na 10 - 14 cm dubine, u zavisnosti od voćne podloge.
U novijim savremenim zasadima jabuke, obavezno se podižu protivgradne mreže iz sledećih razloga:
- kod protivgradne zaštite raketama, ova nije veća od 60 %;
- kod osiguranja, nadoknada štete je samo kod oštećenih plodova;
- kod protivgradnih mreža postižemo zaštitu i drveta, kao i plodova za tržište.
Cena materijala za protivgradnu zaštitu iznosi 11.000 - 12.500 evra/ha + PDV. Potrebno je 300 - 500 radnih sati za postavljanje mreže. Za postavljanje novog protivgradnog sistema treba izdvojiti u proseku 1.000 do 1.500 evra. Stubovi čine 1/3 sistema, mreže 1/3, dok sajle, ankeri, čelične žice, S kuke... ostalu 1/3. Drveni stubovi treba da su impregnisani, a mogu biti bagremovi, borovi ili od ariša. Za novu noseću konstrukciju preporuka su betonski stubovi, dužine 4,5 m. Prilikom postavljanja stubova, ovi treba da se ukrštaju pod pravim uglom. Mreže mogu biti crne, bele, ali su najbolje crne. Obavezno je postavljanje protivgradne mreže iz letnje u zimsku varijantu zbog težine snega (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012).
Najčešće se štite protivgradnim mrežama od grada jabuka, kruška, malina i borovnica.

Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije